Категорија: Zdravka Pap

Запис моје душе
мора да ћути,
да пребира по лажима
тражећи мрвицу истине
која ће се скрасити
крај мог срца.

Запис моје душе
разапет је
између онога што јесам
и онога што сам се бојала да признам.

Запис моје душе
лута, кривуда
не зна шта је теже
признати истину
или слагати
сопствени мир.

А ја тако сигурна
у част својих емоција,
да понекад осетим
како ми разум
клизне у бездан.

Међу длановима
грејем самоћу,
покривам очи
и играм се жмурке.

Стежем тугу
да јој очи поплаве
берем љубичице
и стављам их у недра.

Летим по небу
и скупљам жеље,
цртам дугу
што ми се у рукама игра.

Међу длановима
чувам звечку
и правим се
да сам дете.

Моја си сласт
и мој уздах,
и моја песма,
и црвено вино,
што ме за
образе штипа,
и мој украс,
и моје богатство,
и све што,
ми треба.

Сакрила сам
се у тебе
да те чувам.
Упалићу фењер,
ако је мрак,
носићу воду
у свом грлу
да те напојим
ако си жедан.

И увек ћу бити
твој анђео чувар,
само ми реци
да ти требам
и да те моја
љубав чува.

Можда сам цвет
у камену што се крије
и чека кап јутарње зоре.

Можда сам нага песма,
којој не треба пехар и капа,
да би се поносила стихом и речју.

Можда сам сувише стара
и сувише сама
што још увек тебе чека.

И никад се кајати нећу,
што си ме вајао по својој мери
и што ми ниси дозволио да сањам.

Сутра ће сванути исто
пробудићеш се забринута,
уплашена, незадовољна.

Све своје проблеме
рећи ћеш једним пољупцем
и навуче се осмех на лице.

Поново ћеш тражити онај цитат
што ти је крао сан
у коме си видела себе
јасније него у огледалу.

А онда ћеш, полако
умирати од досаде
опседнута својим егоизмом
и истом оном сенком
у срцу и души.

Стави ме као печат на своје срце
И немој никад признати зловољу
И огрни се великим стрпљењем

Стави ме као печат на своје срце
И цртај по њему жеље и путоказе
И смеј се животу који је сумњичав

Стави ме као печат на своје срце
И љуби, сањај и маштај за обоје
И немој измишљати несугласице

Стави ме као печат на своје срце
И немој туговати без вере и истине
И молитве која ти отвара врата среће

Волим те и запиткујем
да ли си срећан и што ћутиш
и да ли је туга оно што те мучи.

Волим те и бринем
за љубав у свакој речи
и срећу која зна и да плаче
и радост која зна и да кука.

Волим те и треба да знаш
да ме нико неће одвојити од тебе
због душе која ми је пружила уточиште
и која ме разуме и схвата и кад сам љута.

Волим те и немој да мислиш
да је то навика која нас веже
и која се чуди свему што нас снађе
и раздваја и спаја истог тренутка..!?

Кроз мене
У твом времену
Никад није досадно

Кроз мене
Лагано без проблема
Тече твоја незаинтересованост

Кроз мене
У твојој тврдоглавости
Не може се доказати истина

Кроз мене
У твојој непромишљености
Појави се човек без душe

Кроз мене
И твој најмањи уздах
Претвори се у радост и срећу