
СВЕЋА ПРОТИВ ТАМЕ
– жену која није умела да ћути пред неправдом,
ни онда када је истина била болна и опасна.
Отишла је Ведрана, жена оштрога пера,
пред истином није умела главу да сагне;
ни пред моћником, ни пред страхом свога времена —
говорила је право, па нека и заболи, нека ране.
Била је умна, а ум јој није служио за ћутање,
већ да раздвоји човека од његовога лицемерја;
знала је да препозна и зло обучено у свечаност,
и није му праштала ни када би стајало пред њом најближе.
А сада лежи тишина тамо где је некад била реч,
и свеће трепере као последње звезде над њеним путем;
болест јој је узела тело, али није победила дух —
јер оно што је написала остаје да сведочи за њу.
Отишла је у време које све мање трпи праве људе,
у доба када се истина продаје за шаку удобности;
а она је остала усправна, до последњег даха,
као свећа која гори и онда када јој понестане снаге.
Зато јој данас не доносимо празне речи утехе,
већ сузе, цвеће и тишину достојну њеног имена;
јер не умиру они који су умели да кажу истину —
они остају да живе тамо где је савест још увек жива.
Спавај, Ведрана, под небом без граница и зидова,
нека те тамо више ништа не боли и не плаши;
ми који остајемо носићемо твоју реч кроз ово опасно време —
а над твојим гробом нека горе свеће док нам сузе лице квасе.
август 2026. године
Аутор: Саво Ц. Божић Ружин