(c) Miladinovic Sandra
DEVOJCICA – Miladinovic Sandra
(c) Miladinovic Sandra
Категорија: Sandra Miladinović
SOLO LET – Miladinovic Sandra
SOLO LET Ostavi me samu bar dan, da rasmislim o svemu, posle toliko hladnih noci i hitrih dana, naucila sam ovim vozom da putujem, samoca mi je postala duhovna hrana! A, ti lako putujes neobavezno, kazes da sam tvoja zadnja luka ja, kako da ti bez sumnje poverujem, kada dusa oprezno, hoda po staklu zivota! … Настави са читањем “SOLO LET – Miladinovic Sandra”
SOLO LET
Ostavi me samu bar dan,
da rasmislim o svemu,
posle toliko hladnih noci
i hitrih dana,
naucila sam ovim vozom da putujem,
samoca mi je postala duhovna hrana!
A, ti lako putujes neobavezno,
kazes da sam tvoja zadnja luka ja,
kako da ti bez sumnje poverujem,
kada dusa oprezno, hoda po staklu zivota!
Ostavi me samu bar dan,
da ispevam o svemu bar jedan stih,
posle toliko zvezdanih noci,
ja sam “odlican plen”, da se popnem
na podijum i zaigram,
pa spretno izadjem sama u noc, za novi dan!
Ako imas strpljenja i dalje lutaj jos koji cas,
kako je samo veliki ovaj svet,
kod tebe je sve neobavezno…i…
Kako bez sumnje da poverujem
kada je dusa oprezna kao nikada do sada,
da ti je do mene zadnji solo let!
Htela bih, lomi me nada….
© Miladinovic Sandra
ZABORAVLJENA – Miladinovic Sandra
ZABORAVLJENA Oprosti mi sto patim, sto suze lijem, klonem duhom i padam na dno, i dok senke oko mene podmuklo cute, iz sete se vratim nogama na tlo! Sve to sto ne bih saznala nikada, da nije tame, grca i bola, da nije bezvoljnih pogleda i koraka, da nije izdaja, lazi, stazom sto hodam… Sve … Настави са читањем “ZABORAVLJENA – Miladinovic Sandra”
ZABORAVLJENA
Oprosti mi sto patim,
sto suze lijem,
klonem duhom i padam na dno,
i dok senke oko mene podmuklo cute,
iz sete se vratim nogama na tlo!
Sve to sto ne bih saznala nikada,
da nije tame, grca i bola,
da nije bezvoljnih pogleda i koraka,
da nije izdaja, lazi, stazom sto hodam…
Sve to sto ne bih spoznala,
ta dusa na kamenu smrskana gola…
ni sanse da ikada budem bolja…
Ovo je ipak volja tvoja?
Zar ne…?
Pruzene ruke sada vidim,
zaboravljena nisam sada znam,
pustos je harala i krv se prolila,
i opet ce, sve dok ziva sam….
Oprosti mi sto patim,
sto suze lijem,
klonem i duhom padnem na dno,
i dok senke oko mene podmuklo cute,
iz sete se vratim nogama na tlo!
Zaboravljena, ne…. nisam to!
© Miladinovic Sandra
VULKANI – Miladinović Sandra
VULKANI Svetlost je radost života, iskra što gasi sve tuge, pobedjuje sve brige! Svaki korak je svetlost, iskušenja su svetlost, tračak sto daje mogućnost, da prerastemo u večnost! Suze su lek za tugu, prozori duši sto pati, putevi što se otvaraju, dok lomovi bole do srži, ruke su prijatelja, što uvek verno te prati, oblaci … Настави са читањем “VULKANI – Miladinović Sandra”
VULKANI
Svetlost je radost života,
iskra što gasi sve tuge,
pobedjuje sve brige!
Svaki korak je svetlost,
iskušenja su svetlost,
tračak sto daje mogućnost,
da prerastemo u večnost!
Suze su lek za tugu,
prozori duši sto pati,
putevi što se otvaraju,
dok lomovi bole do srži,
ruke su prijatelja,
što uvek verno te prati,
oblaci što posle oluje,
prepuštaju mesto za dugu!
Sumnje su ključevi brava,
od kojih bride ruke,
vagalice što mere,
sve naše bolne tačke!
Da li ćemo posle svega,
postati bolji ljudi,
za hrpom otključanih vrata,
ljubav će da nam šapne!
Svi će vulkani nestati,
kad nas nežno rukom takne!
© Miladinović Sandra
NAIVNO – Miladinovic Sandra
(C) Miladinovic Sandra
(C) Miladinovic Sandra
NEŽNOST – Miladinović Sandra
MARIJA – Miladinovic Sandra
MARIJA Osecam bol u grudima i dusa se para, zima slika po prozoru i bas ima dara, s’ njome bih odlutala da mogu do svakog jutra, nasmejala Mariju sto place od danas do sutra! Ne, nisi ti kriva duso sto kao san postojis, sto mi osmeh i suze mamis, a krijem ih, da ih ne … Настави са читањем “MARIJA – Miladinovic Sandra”
MARIJA
Osecam bol u grudima i dusa se para,
zima slika po prozoru i bas ima dara,
s’ njome bih odlutala da mogu do svakog jutra,
nasmejala Mariju sto place od danas do sutra!
Ne, nisi ti kriva duso sto kao san postojis,
sto mi osmeh i suze mamis, a krijem ih, da ih ne brojis…
U narucju dok milujem te, nema srecnije zene,
uvojke dok ti cesljam i pletem, znam da su sene!!!
Te oci krupne, nevine i bele ruke nezne…
Ne, nisi ti kriva dete, to zivot mreze plete!
I dok klecim u svetinji zahvalna Bogu na snazi,
dok se molim za snagu i zdravlje, da vas oboje pazi…
Dok se setam i trcim u ruci mi topla ruka,
a, prate me koraci tvoji, osmeh i zvonki glas,
s’ nama ces uvek biti, golubica ciji glas
odzvanja na javi i u snu,
i mozda cu te prepoznati u nekom potomku!
Volim te….
Marija….da li si tu?!
© Miladinovic Sandra
TIŠINA – Miladinović Sandra
TIŠINA Ja zaljubljena u tišinu hodam sama a, pustinja života me zove i baš se nada, da ću i večeras izaći lepša nego ikada u svili i zlatu, spolja nema i tako hladna! A, niko ne zna da nije tako i …. Da ja potajno sanjam duboke šume, divljine daleke možda nedirnute, horde vukova, jelene … Настави са читањем “TIŠINA – Miladinović Sandra”
TIŠINA
Ja zaljubljena u tišinu hodam sama
a, pustinja života me zove i baš se nada,
da ću i večeras izaći lepša nego ikada
u svili i zlatu, spolja nema i tako hladna!
A, niko ne zna da nije tako i ….
Da ja potajno sanjam duboke šume,
divljine daleke možda nedirnute,
horde vukova, jelene i slavuje,
tlo što budi krv ko izvorište reke!!!
Staze sto me mame dok koračam snena,
šiblje i borovi, javori i stari hrastovi,
šume mi pesmu već davno zaboravljenu,
o vučici jednoj što hrabri nežnu ženu!
Te oči što znaju put opstanka,
ožiljak na desnoj nozi i dlaka mekana i gusta,
mladunci se kraj nje kreću bezbrižno,
gomilaju se, prevrću i komešaju razigrani,
a, nas dve kao vekovima jedno,
vraćamo prirodi mesto na tron, neka slavi!
O, kada bi mi samo verovali!!!
© Miladinović Sandra
ZAGRLJAJ – Miladinovic Sandra
ZAGRLJAJ Moja tuga ne zna ni ulicu ni broj, pa cesto zaluta kad joj se posreci, ali, kada je vidim na licu tvom, od straha prebledim, izgubim dah, i cujem srce da strasno bije, tik –tak! Taj trenutak strepnje je bol bez premca, koji se siri ko reka kada izliva iz korita, i telo gubi … Настави са читањем “ZAGRLJAJ – Miladinovic Sandra”
ZAGRLJAJ
Moja tuga ne zna ni ulicu ni broj,
pa cesto zaluta kad joj se posreci,
ali, kada je vidim na licu tvom,
od straha prebledim, izgubim dah,
i cujem srce da strasno bije, tik –tak!
Taj trenutak strepnje je bol bez premca,
koji se siri ko reka kada izliva iz korita,
i telo gubi oslonac, razum popusta,
toliko polja iza sebe, a ne umem da krocim,
ostajem bez reci, misao da izustim ni da srocim!
Moja tuga ne zna ni ulicu ni broj,
ali, kada je vidim na licu tvom,
od straha prebledim, izgubim dah,
a, dovoljan je samo tvoj zagrljaj za njen krah!
© Miladinovic Sandra
CRVENA RUZA – Miladinovic Sandra
CRVENA RUZA Moja kosa je crna kao najcrnja noc, i njoj su utkane crvene ruze sa sjajem zvezda, u nasledstvo sam dobila dusu poput srne, pa se pitam kako smem da okrenem ledja? Odakle mi hrabrost, razboritost, snaga, posle svega? Pusti, razmisljam o tome! Ne skreci mi misli, ko god da si sada, ne kucaj … Настави са читањем “CRVENA RUZA – Miladinovic Sandra”
CRVENA RUZA
Moja kosa je crna kao najcrnja noc,
i njoj su utkane crvene ruze sa sjajem zvezda,
u nasledstvo sam dobila dusu poput srne,
pa se pitam kako smem da okrenem ledja?
Odakle mi hrabrost, razboritost, snaga,
posle svega? Pusti, razmisljam o tome!
Ne skreci mi misli, ko god da si sada,
ne kucaj na vrata, da odsanjam bore!
Svaku cu prositi najfinijom svilom,
svaku cu leciti sedefom i djindjuvama…
Koja sila goni te da me sad prekidas,
sada kad sam sasvim, o bas sasvim sama!?
Cak i da te pustim i vrata otvorim,
ostaces bas usamljen u cetiri zida,
i zato se vrati, da sve boli rastavim
na sastavne delove i tajnu procitam!
Ako se posreci, taj oziljak davni,
sto osta da dusu cesto muklo lomi,
postace nevidljiv il’ jedva primetan…
A, crvena ruza – znak je da te volim!
© Miladinovic Sandra