Категорија: Peko Laličić

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ

КАД ПОГЛЕДАМ

Кад погледам у небо
сетим се оца
који је сунцу стремио
и био птица
која се огледала у капи росе
и живот видела
у песми
боје рујевине

кад погледам
у облаке тмасте
препознам мајчине бриге
и кишу врелу
која се из очију неба
проспе
по моме челу

кад код погледам у небо
видим
моја грана је ту
озарена цвркутом
несташних птића
насталих давно
у моме сну.

Пеко ЛАЛИЧИЋ
ИЛУСТРОВАНА ПЕСМА

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ

ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 23

Испод дуге
чучах дуго

никако да се
дозовем

времену у брк
унесем

светлост
огласим

очима птица
проговорим

као сад
као никад раније.

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ
НА РАСКРСНИЦИ

На раскрсници сам

лево – десно
десно – лево
право – криво
иза – накривљено

напред – низбрдо
позади – низстрану
на страну – острашњено
на другу – страшно

па како да не сневам
како да не певам
како да немам веру у снагу ума

како да не будем свој ?!

PEKO LALIČIĆ
VESNICI ŽIVOTA – 2

ILUSTRACIJA. STOJANKA SEKA ZAKIĆ

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ
ПАДОМ СЕ ДИЖЕМ

Падам све ниже

све дубље тонем
у своје дубине

падом се дижем
из истине

на врх је носим
белином да сине

да обелодањује себе
нико да не тоне.

PEKO LALIČIĆ
MOJ AFORIZAM:

NAŠE ŠKOLE SU PRAVE FABRIKE.
MALO – MALO PA NE RADE.

https://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/slike/PekoLalicic2009.2.jpg

ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 16.

Н Е С К Р О М Н А

Из замке
у замку
у своју упадох замку

освестих се
кад своју открих ризницу

субјективно препуну
објективно мало познату

ћутати
или драгуље откривати
питање је сад ?!