Категорија: Peko Laličić

Iz moje knjige SITNE MISLI – 1001. mozgalica
/u pripremi za štampu/

400.
АKO ČEKATE JUTRO,
SVANUĆE VAM.

Из моје књиге (у припреми за штампу)
ЗВЕЗДАМА У СУСРЕТ
– циклус ,,Питалице”

КО СМО, УСТВАРИ, МИ?

Ко смо уствари ми
кад из семена у људе израстамо
и кад нас радо чекају
и у паклу и у рају?

Ко смо уствари ми?
Ко смо и зашто смо овде,
кад прах бивамо
и душа нам се у новом лику вије
изнад прошле или будуће капије?

Ко смо уствари ми,
кад нас сутра неће бити,
кад ће се заборавити све
наше радости и лепоте? –
реци ми звездо, бар ти.

Peko LALIČIĆ

FINA SUSRETANJA U SIVOM
– O knjizi CURRICULUM VITAE, Marine ADAMOVIĆ
(u svojstvu jednog od recenzenata)

Zbirka pesama ,,Curriculum vitae’’ Marine Adamović je specifično literarno štivo koje na osoben način i uglavnom kratkom formom, razbijenim ritmom i neobičnim i neočekivanim obrtima ističe autorkino poimanje čoveka, ljudskih i životnih vrednosti i kroz njenu prizmu viđeno njegovo i sopstveno neprestano traganje i zapitanost o pojavnom i vanpojavnom, zajedničkom i ličnom hodu po trnovitim životnim putevima i doživljaju čovekovog bitka i večnosti kao njegovog praosnova.
I da ne nosi nikakav naslov, ova stihozbirka se može shvatiti i kao autorkina ispovest u pesmama – ,,dnevničkim zapisima’’, koje kao da su nastajale u hodu i u kojima ona pronalazi sebe i druge, nadomešta sve što joj nedostaje, meri merom čoveka kome je osim nade život malo pružio ili ona tako ispisuje sebe, da njen životni moto bude jasniji i svima vidljiviji.
,,Curriculum vitae’’ je poezija melanholije koja, iako pisana oporom reči i kao u grču i lišena mekoće i ljubavne topline, obezbeđuje fina susretanja sa mnoštvom egzistencijalnih tema i aspekata čovekovog bitisanja i pleni snagom uma koji otkriva autorkinu nemoć da sklopi snivani mozaik. Iako pritisnuta strahotama života i hodom iz košmara u košmar, ona uspeva da zadnjim atomima duhovne i fizičke snage, a prevashodno pesmom i osobenim pesničkim umećem brodi teško brodivo, što čini da joj pesma povremeno odiše teškoćom bitisanja ali i da je svojom specifičnošću, smišljenim rezonskim preokretima i snažnom konstrukcijom utemeljuje na putu uspravnog poetskog koračanja.
Ovo je na izvestan način i poezija trenutka, naišlog zamaha, ogorčenosti, bega u željeno, sanjano a nedosanjano, u kojoj kao način promišljanja dominira već pomenuta upitanost izražena kroz pesme koje plene asocijativnošću slika čiji psihološki i filozofski naboji ne dozvoljavaju opuštenost, ali i poezija za koju nije bilo snage ili vremana da joj se vraća, da se dorađuje i ,,kleše’’, a ipak snažno i nedvosmisleno ukazuje da joj je izvorište u autorkinoj svestranosti i bogatoj spoznaji čoveka i sveta uopšte, i da je segment njenog duhovnog bogatstva i, zašto ne reći, raskošnog talenta.
Stalnu autorkinu strepnju, neizvesnost i nesigurnost na životnom putu – koju joj nameće bolest – njen beg u pesmu kao jedino sklonište i otpor pesmom koju život boji sivilom, najvernije izražavaju sledeći stihovi:

Ni gost u kolibi pod oblacima
ni domaćin kedrovoj šumi
ni potok
ni breza
niti hrizantema

ipak neki glas
izlazi iz mene
i hoda lagano

hoda kao slon

I taj glas se čuje. I čuće se, jer je otkinut iz srca, jer je vrisak do bola, jer je izrečen snažno i tako i zapisan da traje u vremenu i da određuje Adamovićku kao poetesu koja je svesna sebe i vrednosti napisanog, te je treba čitati i vraćati joj se da bi se pročitano razumelo i shvatila dubina njenih misli i poruka koje umesto životnih lepota čitaocu priređuju susret sa njegovim sivilom. To je i razlog više da se u ovim smutnim vremenima potražimo u ,,Curriculum vitae’’ i shvatimo da nema lepote bez bola, što potvrđuje i ova stihozbirka, koju toplo preporučujem i izdavaču i čitaocima.

Из моје књиге
СИТНЕ МИСЛИ – 1001. мозгалица
(у припреми за штампу)

485.
Ићи ка добру, значи богатити.
Бити богат не значи и добар бити.

Пеко ЛАЛИЧИЋ
ПУТ ДО ЗВЕЗДА

Из мојих снова
рекама бројки и слова
звезде језде.

У пролазу једна ми рече:
– Учити треба,
учењем су птице
стигле до неба.

Схватих и ако изгледа невероватно,
да се Путањом светом до звезда може
књигом, маштом и ракетом.

Peko LALIČIĆ,
Iz moje tek objavljene knjige aforizama ,,KRIVA OGLEDALA”
Izdavač: Udruženje pisaca ,,Poeta”, Beograd, 2011.

– Ko se odriče pameti, taj je nema.

– Sirovina imamo napretek i samo njih zarezujemo!

– Nije da nemamo mozgova, nego nas je i pamet napustila.

– Za sve loše što nam se dešava, kriva su kriva ogledala.

– Nismo mi gologuzija. Mi smo transparentan narod!

– Na putu u bolje sutra mi smo jedina prepreka.

– Ova demokratija se od one diktature razlikuje – samo po
efikasnosti!

– Kod nas je razlika između radnika i jadnika samo u tome što
radnici idu na posao.

– Nismo mi lud narod. Bili smo zbunjeni kad smo tako mislili.

– Sve što smo okačili o klinove, palo je u fotelje.

Ljubitelji britke, satirične reči knjigu mogu dobiti pouzećem po ceni od 300 dinara (van Srbije 600 dinara ili 6 evra) ako je naruče na e- mail: lalicic@open.telekom.rs ili na telefon 030 581 859.

Из моје необјављене књиге
ЗВЕЗДАМА У СУСРЕТ
– циклус ,,Питалице”

ЧЕМУ СЛУЖЕ ЗВЕЗДЕ?

Да ли се звезде друже,
имају ли школе,
чему стварно служе
и да ли се к’о ми воле?

Да ли су горе само да би сјале,
имају ли и оне косу,
колико воле нас мале,
држе ли понекад прст у носу?

Јесу ли међусобно род ,
ко им је отац, а ко мати ,
шта је њима свод? –
волео бих знати.

Мораћу да узмем књигу,
до спознаје морам доћи сам,
хоћу да скинем и ту бригу
и праву истину да знам.

Из моје књиге ,,СУНЦЕ У ОТКОПУ”
(ускоро излази из штампе)
– циклус ,,Ђавоље време”

УБИЈАЊЕ
ИЛИ
МОЈ ЗЕН

Против убијања сам,
али вас питам:
шта са онима
што започињу ратове,

шта са онима
што убијају наду
и веру у човека

шта… !?

Пеко ЛАЛИЧИЋ
Из моје необјављене књиге
,,ЗВЕЗДАМА У СУСРЕТ”
– циклус ,,Она је као Сунце”

ВОЛЕО САМ ЈЕДНУ ДУЊУ

Да ли да вам причам или да вам пишем,
волео сам једну Дуњу
од дуња више.

Заједно смо хранили птице,
заједно ишли у школу
и брали љубичице.

Без ње нисам могао ни трен,
спавао сам с њеном сликом
и до ушију био заљубљен.

После ме дуго јео јад,
јер све наопако пође –
Дуња оде у други град.

Дуго сам сањао њено лице,
сам ишао у школу
и узалуд брао љубичице.

Пеко ЛАЛИЧИЋ

ЗВЕЗДАНА КОЛА

У звездана кола
као сватови језде
устрептале звезде.

У Сазвежђе падалица,
њих ће за звездани минут
одвести Млечни пут.

А у Великом колу
као пред школу,
врева и смех.

Верујем да ће к вама
Путањом птица
доћи јато звезда падалица.

Можда ће једном
Путањом дуге
доћи и оне друге.

Водио бих их у школу,
да као у Великом колу
играју за нас.