Категорија: Mirko Popović

 

dok još šuti
teški olovni sat 
doziva te pusto
polje nebesko

Настави са читањем “RANO USTAJEŠ – M. Popović”

 

Opet se izvija upečatljivo i jasno
kao bistri snovi u jutarnjim ogledalima

Настави са читањем “U VENAMA MORSKIH OGLEDALA – Mirko Popović”

Između sumnje i nade
noć me ustaje, prepuštam se
zimskom zavijanju vjetrova
glasovima sudbine što huje
pustopoljinom, jesam li
uronjen u varke ili u
Настави са читањем “NOKTURNO – M. Popović”

 

čuješ li kako po obroncima
membrana povjetarca
doziva te 
nedorečeno šuteći

Настави са читањем “IZA TJEMENA – M. Popović”

 

Eh, protjecati i razarati
slike strasti, slike straha
Tamo gdje nema smijeha
s tugom prosinca
brazde lica ravnati
ušuškati glasne tragove
pamćenja da nikad
se u tebi ne dovrše
slike zlatne
i trule jeseni

Настави са читањем “KRHKOST – M. Popović”

 

katanac sreće –

zaključana zakletva

na vječnu ljubav

 

Настави са читањем “HAIKU #11 – M. Popović”

 

Sunčane kapi
golo kamenje prže.
Muk ljetnog sata.
Настави са читањем “HAIKU #10 – M. Popović”

Nešto si htjela reći
ili su gore odjeknule

Настави са читањем “DALEKO NEBO – M. Popović”

 

vjetar u klasju
s težačkom rukom zrije
u miris kruha
 

Настави са читањем “HAIKU #5 – M. Popović”

 

razvežem uzlove
ni riječima, ni krilima
ni buđenjem, ni dahom
Настави са читањем “RAZVEŽEM UZLOVE – M. Popović”