APOLON – Jelena Simonović – Pročitano 639
Postavljeno – 14. March 2006. g. @ 10:07:08 CET
APOLON
Apolon je pao na kolena,
Grči prste. Tražio je reči..
Bledo lice Ona je podigla,
Peva Odu srcu ukletome.
Proklela je Sebe zbog smrtnika.
Ruke steze, bolno, grčevito.
Čemu pogled kad se i ne vidi?
A Bog pred njom klecao – nemoćan,
Njene smrtne ljubavi nesvestan.
Grcala je duša u svetinje..
Prolile se sve kise srebrne.
Odbila je Boga pod stopalom..
Apolon se većma rastužio.
Želju srca nije ispunio.
Traži oči njene da pogleda,
a oči su njene oslepele.
“Plači, Bože, kad plakat’ ne mogu,
sudbina me gorko ucenila!
Volela sam Njega bez predaha,
volela sam jednog jedinoga!
Tvoju Ljubav srce mi odbija.
Ja bez njega živeti ne mogu!”