Магла

Кад се небо спусти, И прекрије свет, Тад се тихо рађа, Маглени брег. Густа је то тмина, Нема чак ни душу, Кришом се спусти, И прогута сваку жртву. Не бира време, Не бира ни место, Храни се душом, А некада и срећом. Сада скупи петљу, И покушај је наћи, Кад у маглу уђеш, Пробај сад … Настави са читањем “Магла”

Кад се небо спусти,
И прекрије свет,
Тад се тихо рађа,
Маглени брег.

Густа је то тмина,
Нема чак ни душу,
Кришом се спусти,
И прогута сваку жртву.

Не бира време,
Не бира ни место,
Храни се душом,
А некада и срећом.

Сада скупи петљу,
И покушај је наћи,
Кад у маглу уђеш,
Пробај сад изаћи.

Улога живота

Улога живота, Опасна је борба, Као самохрана мајка, Која увек моли Бога. Низ лице сузе теку, Кад су деца гладна, А у кући нема, Ни бедна три динара. Ипак не одустаје, И увек се бори, Када нема наде, И кад стварно боли. И за дело животно, Награда је мала, Највећи је анђео, Свака права мајка.

Улога живота,
Опасна је борба,
Као самохрана мајка,
Која увек моли Бога.

Низ лице сузе теку,
Кад су деца гладна,
А у кући нема,
Ни бедна три динара.

Ипак не одустаје,
И увек се бори,
Када нема наде,
И кад стварно боли.

И за дело животно,
Награда је мала,
Највећи је анђео,
Свака права мајка.

Суза

Беспрекорна кап, Блистава ко’ киша, Из ока тихо тече, Суза са твог лица. Некада радосница, А некад тако тужна, Савршено прозирна, А опет тако чудна. Осмехом је праћена, Више него криком, Емоција хиљаде, Отекло је тихо.

Беспрекорна кап,
Блистава ко’ киша,
Из ока тихо тече,
Суза са твог лица.

Некада радосница,
А некад тако тужна,
Савршено прозирна,
А опет тако чудна.

Осмехом је праћена,
Више него криком,
Емоција хиљаде,
Отекло је тихо.

Мостови љубави

Мостови љубави, Спајају животе, Јачи су од камена, И важнији од слободе. Високи ко’ планине, Танки као нит, За људе су само, Најобичнији мит. Као слатки осмех, Чаробни су они, Ти мостови љубави, Лепши него снови.

Мостови љубави,
Спајају животе,
Јачи су од камена,
И важнији од слободе.

Високи ко’ планине,
Танки као нит,
За људе су само,
Најобичнији мит.

Као слатки осмех,
Чаробни су они,
Ти мостови љубави,
Лепши него снови.

Краљица лепоте

У тој ноћи свечаној, Где лепота влада, Родила се девојка, Стевановић Ката. Лепотом се поиграва, И добротом зрачи, Никад не посустаје, Анђео је прави. Као сунце ватрено, Она стално сјаји, Зато лепшу нећеш, Нити можеш наћи.

У тој ноћи свечаној,
Где лепота влада,
Родила се девојка,
Стевановић Ката.

Лепотом се поиграва,
И добротом зрачи,
Никад не посустаје,
Анђео је прави.

Као сунце ватрено,
Она стално сјаји,
Зато лепшу нећеш,
Нити можеш наћи.

Кад љубав заболи

Извини што ћутим, Кад у пролазу те сретнем, јер љубав ми девојко, ти никад дати нећеш. У твојим очима сам пријатељ, То заиста боли, Јер понекад пожелим, Да кажем да те волим. У мислима сам твој, У некој лепој ноћи, Уз пољубаца безброј, Ја ћу теби доћи. Тако си прелепа, И веома мила, Највише бих … Настави са читањем “Кад љубав заболи”

Извини што ћутим,
Кад у пролазу те сретнем,
јер љубав ми девојко,
ти никад дати нећеш.

У твојим очима сам пријатељ,
То заиста боли,
Јер понекад пожелим,
Да кажем да те волим.

У мислима сам твој,
У некој лепој ноћи,
Уз пољубаца безброј,
Ја ћу теби доћи.

Тако си прелепа,
И веома мила,
Највише бих волео,
Да си моја била.

Савршена ноћ

Док месец лепо сија, Једна звезда скаче, Одмах сам је срећо, Радо скино’ зате. Метеори пљуште, Као киша усред лета, Док ја нежно љубим, Твоје усне боје меда. На вратима љубави, Моје срце куца, У овој ноћи дивној, Рођена су чуда. Лице твоје анђела, На месечини сија, Опет си постала, Лепша него вила.

Док месец лепо сија,
Једна звезда скаче,
Одмах сам је срећо,
Радо скино’ зате.

Метеори пљуште,
Као киша усред лета,
Док ја нежно љубим,
Твоје усне боје меда.

На вратима љубави,
Моје срце куца,
У овој ноћи дивној,
Рођена су чуда.

Лице твоје анђела,
На месечини сија,
Опет си постала,
Лепша него вила.

Као сенка

Трагови прошлости, Су свуда око мене, Најчешћи су снови, И неуслишене жеље. Један корак погрешан, Цео живот те прати, И кад си сигуран на светлу, Па и кад си сам у тами. До колена дотучен, Као сенка мртав ходам, Успомена обична, Постала је мора. Утваре ил’ духови, У свету пуном таме, Прогањају хладнокрвно, И старе … Настави са читањем “Као сенка”

Трагови прошлости,
Су свуда око мене,
Најчешћи су снови,
И неуслишене жеље.

Један корак погрешан,
Цео живот те прати,
И кад си сигуран на светлу,
Па и кад си сам у тами.

До колена дотучен,
Као сенка мртав ходам,
Успомена обична,
Постала је мора.

Утваре ил’ духови,
У свету пуном таме,
Прогањају хладнокрвно,
И старе и младе.

Дива

Образи ти румени, Усне све црвене, Девојка си најлепша, А имаш само мене. Увек тако заносна, Елегантна као дива, Због тебе секу вене, И пију скупа вина. Лице ти је прелепо, Као накит који носиш, Ја га нисам купио, Већ неки други момци. Воли ме љубави, Немој да те мењам, Па да опет пробам, Да … Настави са читањем “Дива”

Образи ти румени,
Усне све црвене,
Девојка си најлепша,
А имаш само мене.

Увек тако заносна,
Елегантна као дива,
Због тебе секу вене,
И пију скупа вина.

Лице ти је прелепо,
Као накит који носиш,
Ја га нисам купио,
Већ неки други момци.

Воли ме љубави,
Немој да те мењам,
Па да опет пробам,
Да извучем седам.

Ружа

Ружа није само цвет, Већ арома ноћи, Крвава јој боја, Храни сваке очи. Мирис као опијум, А латице нежне, Зато женско срце, За њом радо чезне. Изгледом осваја, Док мирисом мами, Лепотом се поиграва, И романтиком зрачи. Једна ружа поклоњена, Љубав ти ствара, Док једна љубав поклоњена, Нову ружу ствара.

Ружа није само цвет,
Већ арома ноћи,
Крвава јој боја,
Храни сваке очи.

Мирис као опијум,
А латице нежне,
Зато женско срце,
За њом радо чезне.

Изгледом осваја,
Док мирисом мами,
Лепотом се поиграва,
И романтиком зрачи.

Једна ружа поклоњена,
Љубав ти ствара,
Док једна љубав поклоњена,
Нову ружу ствара.