Категорија: Andreja Vranješ

ВРАНА И СЛАВУЈ – Андреја Врањеш


ВРАНА И СЛАВУЈ – (шумска трагедија).

Публика послушна,
неука шумска раја – далеко од раја.
Заграктала врана фугу,
Зелено пролеће,
долетео славуј класан,
на ФЕСТИВАЛ ПТИЧЈЕ СРЕЋЕ.
Ал певати  њему нису дали,
само с враном у дуету,
какав је то дует био,
да је смео, побего би цео гај,
што је славуј  лепше пево,
тужнији  је био крај.
Бесно  сова хукну врани,
пре што бедна почнеш, а ти стани,
па зар теби није јасно,
да ти не знаш певат класно.
Гракну врана без  пардона,
ја сам шуме примадона,
не кривите ништа мене,
славуј мора си`ћ са сцене.
Утисак је био  горак,
славуја су отерали,
са  враном је пево ћорак –  чворак.
А како су зазвучали,
унапред  сви су знали,
ал`им таквим ипак тапшу,
још их славе,
и не само овај пут,
већ када год би ови ружни ,
увек што их има тужни,
дисонантно запевали.

Настави са читањем “ВРАНА И СЛАВУЈ – Андреја Врањеш”

ПОЗНАНСТВО БЕЗ ВРЕМЕНА – Андреја Ђ. Врањеш

ПОЗНАНСТВО БЕЗ ВРЕМЕНА

Био је негде са собом, његова различитост од других огледала се у количини светлости у њему,. Догодио се животом изнад јефтиног уског. Однеговане доброте у окружењу супротности,живео је у вечитој несразмери вредности и онога што то није, стварног и нестварног. Хтео је до нечег што није било нити могуће нити је било потребно за већину. Разликовао се од масе истих којих је било на све четири стране .Био је свој,тихо свој, нико није знао, ко је, шта је, шта у себи крије. Она је осетила ту необичност, ипак није могла да је објасни. У њој он је угледао подједнаку лепоту чулног и снагу мисаоног. Могла је да га дотакне осећањима, мисаоно испрати.Па ипак остао јој је загонетка до краја.Његова посебност је што је цео живот стизао себе, ишао тражећи лепоту где је није ни могло бити, међу људима палим на малим стварима, можда је мислио да је она могла бити такво решење, ипак било је то познанство без времена. ПРОГОВОРИО ЈЕ БОЈОМ БЕСКРАЈА. МОЖДА ГА ЈЕ ОНА СА САМИМ СОБОМ УПОЗНАЛА?

Настави са читањем “ПОЗНАНСТВО БЕЗ ВРЕМЕНА – Андреја Ђ. Врањеш”

СРЕМ ПЛАНЕТА – Андреја Ђ. Врањеш


СРЕМ  ПЛАНЕТА

 Банету Радивојевићу.

 

Кад човек умре,
можда смо га знали,
можда смо тад ближе били мали,
а можда смо га познавали велики?
Какви год да смо били тада,
човек је сваки она нада.
Кад човек умре,
за собом остави траг,
умро је човек шаљив, драг,
на Сави био је део воденог цвета,
знала га је СРЕМ планета,
кад човек од некуд у живот бане,
у њему свој постоји,
да свој у њему као сат стане

Настави са читањем “СРЕМ ПЛАНЕТА – Андреја Ђ. Врањеш”

ЖИВОТ НА КРАТКОЈ ТРАЦИ – Андреја Ђ. Врањеш

ЖИВОТ НА КРАТКОЈ ТРАЦИ

Зумба је био кликераш из најмање два разлога, први, од Бога је добио блистави ум а кад он поклања то je онда лепота, други необичнији разлог, умео је из висине са дистанце кликером погодити онај на земљи толико вешто да би стакленац од силине ударца пукао, при том би дечак весео узвикнуо зумба.Тако је Зумба и добио надимак. Црн, вижљаст био је у свету међународног криминала познат, рекло би се саркастично признат.Али оно што је доминирало његовим карактером, остао је до краја аутентичан, непредвидивих решења, да је не само понашањем већ и принципима којих се држао котирао високо у различитим круговима. Полицајцима европских метропола, зна се да су то виспрени и интелегентни типови, као таквим задавао је проблеме, ипак осетило се између ових хладно смирених, прећутно дивљење, постојала је колективна симпатија, нису могли да му се не диве.Зумба је имао кодекс понашања, није хтео испод одређених лимита ни да се насмеје имао је реноме. У авионском путовању изнад Атлантика једном од својих бравурозних потеза којих је имао увек Зумба је неутралисаао отмичаре и поред рањеног копилота и пилота, безбедно и без помоћи спустио је авион. Влада те земље му је дала награду од два милиона долара, Зумба је новац туто предао удружењу слабовидих, отац му је после несреће давно некада на послу ослепио, био је то гест чисте душе према несрећним људима. Настави са читањем “ЖИВОТ НА КРАТКОЈ ТРАЦИ – Андреја Ђ. Врањеш”

АФОРИЗМИ и ПЕСМЕ – Андреја Ђ. Врањеш



Афоризми

–    Ма то је онај досадни, стално врти исту причу како су му кућу запалили.

–    Он стварно мисли, реците му да одмах престане.

–    Шта ми њему  треба да не урадимо?

–    Ма он само прича, ми ћемо свој посо.

–    Он није нормалан, одавно је хоризонталан.

–    Пас лаје нигде каравана.

–    Ко рано плаче нико га не чује.

–    Ми мислили слатко ћемо.

Настави са читањем “АФОРИЗМИ и ПЕСМЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

ПОЕТА ЦЕЛОГ СВЕТА – Андреја Ђ. Врањеш


ПОЕТА ЦЕЛОГ СВЕТА

Од велике земље учио да воли,
стиховима  пробуђена нежност ,
награђен лепотом,
прескочио вечност.
 Блудом  занет, отварао зоре,
 грешној  руци налазио луку,
стихове најлепше исписао своје,
испод груди на узаном струку.
А да песме нове,
 не варају сиже,
 намигнула она,
 спусти песму ниже!
О говору тела,
још те песме нема,
да у њој бар мало,
 керуше не дрема?


Настави са читањем “ПОЕТА ЦЕЛОГ СВЕТА – Андреја Ђ. Врањеш”

Андрејa Ђ. Врањеш објавио поезију у Вечерњим новостима

Данас 24.11.2020. годинe културни додатак Вечерњих новости, објавио је песму нашег члана ПоезијеСРБ, Андреје Ђ. Врањеша коју смо предходно објавили на нашем сајту www.poezija.rs. Доказали смо по ко зна који пут да наша песничка асоцијација окупља врсне песнике и презентује квалитетну поезију у земљи, региону па и шире. Овим поводом честитамо нашем песнику и желимо му даљње песничко ангажовање у интересу пре свега поезије, читалаца и нашег песничког друштва. /Уредник сајта Љубодраг Обрадовић/

НАТАЛИ – Андреја Ђ. Врањеш

НАТАЛИ

Гледала је изласке Сунца
изнад Црвеног мора,
питали је: Jесу ли ноћи тамо црвене,
да ли зна ко су Инке,
је ли видела Мачу Пикчу,
да ли у њему камење шапуће?
Сретала је крадљивце на улицама Делхија,
није мислити смела лепоту да краду.
Остало је нејасно само,
како је заволела Џона,
монд пробисвета,
говорило се да је сликар,
остала је у Алабами,
а он блефер,
одфурао с Мерил
негде у Мајами.

Настави са читањем “НАТАЛИ – Андреја Ђ. Врањеш”

ОДЛАЗАК КЕНЕДИЈА … – Андреја Врањеш

ОДЛАЗАК КЕНЕДИЈА

Човек се скривао од себе,
као Месец када у тами се краде,
птице изгубиле жељу да се врате југу,
мрак заменио светлост у времену кругу.

Тужније године , ни сан уснио није,
све што је ружно, било је највеће,
када су настрани лепоту познали,
отпале године шездесет и треће.

Настави са читањем “ОДЛАЗАК КЕНЕДИЈА … – Андреја Врањеш”

ОДЛАЗАК ПИКАРА – Андреја Ђ. Врањеш

ОДЛАЗАК ПИКАРА

Срели се погледом,
Месец на пољу неба, жута орхидеја,
звезде ко лопари жмиркају у тами,
он и она у ноћи музеја.

Немир загледани,
нису знали,
да су све до јутра,
једно друго крали.

Стари пикаро,
одласку се спрема,
у песми је тражи,
а ње нигде нема.

© Андреја Ђ. Врањеш