Категорија: Andreja Vranješ

РАЗНИ и ИГРА СВЕТЛА – Андреја Ђ. Врањеш


РАЗНИ

Ништавни, бедни, без врлина,
из живота изостану,
пробуде се кад све мине,
па у краћу пручу стану.

Постоје од светла бржи,
сву лепоту они знају,
диви они без имена
и кад оду они трају.
Настави са читањем “РАЗНИ и ИГРА СВЕТЛА – Андреја Ђ. Врањеш”

БЕЗНАЂЕ – Андреја Ђ. Врањеш

БЕЗНАЂЕ

Живот као школски час прође, присећао се времена када је носио снагу неиживљеног, летео без крила, маштао верујући да је непролазно све што се налазило поред његових забуна.

Прошлост је требала бити мост између онога јуче и овога данас, спона радости и стварног, апотеоза оном најлепшем, одлуталом.

Магистрала враћању срећи, бег у луку разумевања, спас од луда времена. Болест је предухитрила очекивања, стигла је мимо правде, тако се догоди увек.

Алцхајмер мимо жеља. Понизио је његово признато, извео га из смисла, увео у бесмисао. Постао је биљка која вегетира, изгубио је себе, нашао заборав, смејао се и плакао, постављао несувисла питања, одговорити није знао. Довели су га код лекара, посадили на столицу поред човека који се тресао и што је год несрећник хтео урадити рукама, нису га слушале, покрети су били неусклађенији, паркинсон је био јачи. Скоро као на филмској траци донели су девојку деформисану од мултиплекс склерозе, болест је ескалирала, попримила агресиван ток где је најмање требала, лежала је беспомоћна са својим мислима. Чекаоница се испуни болом.

Настави са читањем “БЕЗНАЂЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

ПЛАНЕТО  ПЛАВА – Андреја Ђ. Врањеш 

ПЛАНЕТО  ПЛАВА

Каква ли те превара покреће,
кад  са собом вртиш толико несреће,
од када се плава у свемиру видиш,
нагрђена, за туђе се стидиш.
Хоћеш ли се икад,
окретати чила,
одагнати немир
и бити идила.
На небу нага,
бескрајем се  храниш,
небеска сага,
ко` да неког тражиш.

ПЕСНИКОВ ЛЕТЊИ САН – Андреја Ђ. Врањеш

ПЕСНИКОВ ЛЕТЊИ САН   

У сновима смиривао побуне,
причао са  Љосом о суштини,
тражио мир који чуо није,
мисаоно живео по дубини.

У Мар Дел Плати написао најтужније стихове,
гасио сузама магму сплина,
с Капабланком играо опен у Хавани,
дежави би било, ал фали истина.

Настави са читањем “ПЕСНИКОВ ЛЕТЊИ САН – Андреја Ђ. Врањеш”

ДОБРИ  КАМИКАЗА – Андреја Ђ. Врањеш


ДОБРИ  КАМИКАЗА

Добри камиказа ми у сну каза,
нећу да гинем за Цара,
заљубљен сам у трешњин цвет,
ако летети будем хтео,
тај  лет ће бити за цео свет.

Летећу на пчели из БОСУТА села,
бомба нећу и не желим бити,
из мог авиона,
по сновима дечјим,
од меда киша ће лити.

У  очима од суза,
још су биле Хирошима и Нагасаки,
слике од бола јаче.
Сетно ми рече, сад идем,
име му беше Хитаки,
из сна се одвезе
камиказа добри,
на мотору марке КАВАСАКИ.

Настави са читањем “ДОБРИ  КАМИКАЗА – Андреја Ђ. Врањеш”

ЗБОГ ЧЕГА УМЕТНОСТ ? – Андреја Ђ. Врањеш

ЗБОГ ЧЕГА УМЕТНОСТ ?

Питање које стално заокупља и оштри пажњу историчара уметности, социолога, философа, клиничких  психолога и осаталих, зашто је однос човека
према човеку историјски анимозитетан, због чега ово питање има и утемељено оправдање. Ако се осврнемо на људски род, његову природу од прапочетака до данас са манама које је испољавао, врлине су се ређе виђале, ни данас човек ни за мрвицу није променио своју улогу чудно – мислећег бића. И даље се људи убијају међусобно као да није 21. век. Многа неслагања су рак ране: верска, расна, социјална питања, измишљају се на даље срдства масовног уништавања, убијају  се недужни, праве биолошки агенси, имамо поново моћнике без контроле. Аушвиц, Маутхаузен и други логори морбидне  маште не упозоравају, као да нису постојали. Је ли могуће да  човек после свих зала које је себи направио  мора бити стално у функцији идиотског?

Настави са читањем “ЗБОГ ЧЕГА УМЕТНОСТ ? – Андреја Ђ. Врањеш”

ВИДОВДАН – Андреја Ђ. Врањеш

ВИДОВДАН

                                                                                                               Граду КРУШЕВЦУ.
Изњедрио путеве висине,
досањана  вечност у времену кругу,
јунака дивних подигнута главо
 једина славо која славиш тугу.

Видовдане наши су невиди,
у твојему виду угледали наду,
од када смо радост изгубили,
још нас оних нема као да нас краду.

Термопилу српски, симболу вере,
граничниче докле, какви ћемо ићи
 и кад смо без Сунца северни, ледени,
док имамо тебе јужни ћемо стићи.

Од када нас има испод свода бола,
ми бијемо увек битке неких доба,
ореолски обасјаваш путеве наше,
да нам тмине туђе разум не помуте,
да нам туђи греси име не заплаше.

Настави са читањем “ВИДОВДАН – Андреја Ђ. Врањеш”

УМЕТНИКОВА ИНСПИРАЦИЈА – Андреја Ђ. Врањеш


УМЕТНИКОВА ИНСПИРАЦИЈА

Често се поставља питање шта је односно , шта све може бити инспирација уметнику. Заиста је широк дијапазон шта све привлачи пажњу уметничког стварања.

Некада се можемо усагласти да је све потенцијално инспиративно ако нађе властиту идеју. То може бити чак и опсесија, везаност. Различита такође постоје стања која инспиришу, каква су: Бол, патња, љубав, туга, радост итд. Некада су инспирацију песницима давале музе, љубавнице које су имале божански карактер. Жене су често као инспирација одређивале разумевање историјског тренутка гледано кроз призму подударања уметничког и оног реалног. Ипак најдоминантније стање остварено у уметничким делима је љубав. Некада она може бити прагматична без емоција, нeкад узвишено платонска, да би се могло ићи дотле да је негдје могла попримити димензију патолошког.

Настави са читањем “УМЕТНИКОВА ИНСПИРАЦИЈА – Андреја Ђ. Врањеш”

ДИЈАЛЕКТИКА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ – Андреја Ђ. Врањеш

ДИЈАЛЕКТИКА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ

Зашто ме повлачиш за плетенице љутито рече Јелена, дјевојчица првог разреда, дјечаку који је сједио у клупи иза?

Ето зато што хоћу, што ми је тако лијепо, одговори плавушан, широког осмјеха, као да је стасали, младић, који привлачи пажњу шармом.

Теби је лијепо али мене боли. Даница која је сједила са Јеленом у истој клупи помно је пратила дијалог. Битна, више бијесна што дјечак грубо чини њеној другарици, жустро одбруси : ,,Не вриједи ти то што радиш Михајило, Јелена је заљубљена у мог брата из шестог два, ти си незанимљив, да се ниси поново усудио, јер ћеш имати проблема“, зајапурена, брзо и без паузе рече што је наумила. Зачуђена виђеним и оним што је чула Јелена се приближи на неки начин другу. Лажеш да сам заљубљена у Рељу, мој момак је фудбалер и шта се тебе тиче ко мене вуче за косу, моја глава, моја коса. Види ти њу,воли фудбалера, е баш си ми ти за фудбалера, немој Јелена молим те, тактична заврши кратку тираду. Десило се једном, далеко давно, отишло у прошлост, чинило се и у заборав.

Настави са читањем “ДИЈАЛЕКТИКА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ – Андреја Ђ. Врањеш”

ЧЕКАЊЕ – Андреја Ђ. Врањеш


ЧЕКАЊЕ

Увек се неко или нешто чека,
дочекан врисак дечји ,
ода је животу,
гранороги  чекајући борбу,
чека право на нежну лепоту.
Болеснима чекање је тужна хипотека,
чекање је кадкад варка,нада,
да га нема,
кад би било сада ?

ЛЕРО

Сретао га испред договора,
без разлога долазио,
живео  бланко,
жалост му је смешна сила била,
све му било лако.

Настави са читањем “ЧЕКАЊЕ – Андреја Ђ. Врањеш”