Од прошлости корак боли, пожутеле године, патина по њима… Шибали их хладни ветрови и зиме, а сад све што боли, има своје име.
Одсутно зурим и жалим, очију празних, пресахлих. Ни сузе не капљу више, само нека кап удари тупо, као маљ.
Али ко још види и ко још гледа, у давно поломљено огледало? За лица сува и бледа што их глођу белосветски вуци, у кожи „добротворца“.
Оцене су пале, огледало криво, ново одмах, треба да се створи… Кад сутра други у њему се виде, да и лика свога могу да се стиде.
Потомци наши испуцалог длана покриваће лице испред огледала! Ушушканих нема, али им коров оста да служи и слуша незаситог госта.
Огледало више дирати се неће. Ко не види добро, живеће од среће, мислећи да гледа своје право лице, не знајући да огледала праве кукавице.
Мудре главе ушушкано седе, у векове вазда, гледају далеко. Па сањају шта ће некад бити, јер ко би уместо њих на толику даљину, могао да схвати визију, истину…
У редовном месечном репертоару Крушевачког позоришта за октобар 2021. предвиђен је и програм “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА” у организацији Удружења песника Србије – ПозијаСРБ, али смо, због мера опрезности одлучили да се поменути програм не одржи. Како смо на том програму планирали да представимо издавачку продукцију Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за 2021. годину, то јест све књиге објављене од прошлог Сајма књига и издаваштва Расинског округа до овогодишње Изложбе књига Расинског округа, одлучили смо да поменуте књиге представимо у часопису ПоезијаСРБ број 17. и на нашем порталу www.poezija.rs.
Такође, аутори књига имају могућност да своје књиге изложе на овогодишњој ИЗЛОЖБИ КЊИГА АУТОРА РАСИНСКОГ ОКРУГА, која ће се одржати од 13.10. 2021. године на платоу испред Клуба КЦК у Крушевцу у организацији Културног центра Крушевац.
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је у периоду од октобра 2020. до октобра 2021. објавило je 21 књигу и 2 часописа. Мало ли је? Објавили смо:
Поштовани песници, драго ми је да сам уочи 9. рођендана, у прилици да Вас подсетим да смо 17.09.2012. године основали Удружење песника Србије “ПоезијаСРБ” са седиштем у Крушевцу. Оснивачи удружења су били: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Живановић, Светлана Ђурђевић, Спасоје Ж. Миловановић и Драган Тодосијевић. Прва се у удружење учланила Марина Адамовић из Ниша и зато има чланску карту са бројем 1. Удружење је наставило активности неформалне групе песника са сајта PoezijaSCG. Агенција за привредне регистре у Београду је решење о регистрацији донела 21.01.2013. године и објавила да је Удружење песника Србије “ПоезијаСРБ” регистровано под датумом оснивања 17.09.2012. године. Тако су се отшкринула врата за даљи узлет поезије на овом сајту и на свим просторима где се говори и пише на српском и свим сличним (међусобно разумљивим) језицима са Екс Ју простора.
Зато сам у прилици и да Вас подсетим да смо, да би званично обележили оснивање и почетак рада, у среду, 30.01.2013. године у 18:00 сати у КРУШЕВАЧКОМ ПОЗОРИШТУ представили нашу прву књигу “ПРВИ ПУТ” и по први пут искорачили пред суд јавности као регистровано Удружење песника Србије. Тако смо на симболичан начин означили нови почетак…
Подсетићемо Вас и видео записом који је тада снимио Славиша Паунковић. Сада погледајте цео видео снимак и фотографије како је то било 30.01.2013. године. Подсетите се и шта то пише у најави ове књиге… /Уредник сајта Љубодраг Обрадовић/
Мића Живановић и Љуба Обрадовић – срећа је у поезији и музици
Миона Ђокић (2002) кроз живот се бори са разним недаћама искреним осмехом. Несхваћена и у неким тренуцима угушена мислима које су јој све до сада биле заточене у глави. Захваљујући тим мислима које више ту не могу остати настаје њена прва књига. Ћутање је умело ноћима да је ломи и сузе би јој квасиле образе, нерадо изговарајући осећања одлучује да вас у свој свет тајни и мисли уведе кроз своју поезију…
Ових дана из штампе излази прва књига Мионе Ђокић. Прочитајте изводе из
књиге и рецензију пре свих…
Будите пажљиви са својим поступцима,
не можете замислити колико неки
поступци могу повредити особу која
вас воли безусловно…
~ нисмо играчке ~
Љубав…
Реч са толико пуно значења. Реч која
стоји иза толико емоција. Без љубави
нема живота. Чак и док смо мали,
осећамо љубав према родитељима
и пријатељима. За човека је она саставни
део живота. Неки пак не разумеју
вредност љубави. Мисле људи, љубав се
заснима на новцу, скупим стварима и
аутомобилима. И нису ли ти људу заправо
жељни љубави? Без свих ових стври се
лако може остати, новац срећу не купује!
Срећу можемо пронаћи у љубави и љубав
у срећи. Љубав је у свима нама, без
обзира на боју косе, коже и очију, зато
што је љубав свима потребна.
Па можемо ли започети нову еру?
~ еру љубави ~
ТАЈНЕ ИСКРЕНОГ ОСМЕХА – Не долази само како би донео зиму мом лету, Љубодраг Обрадовић
Миона Ђокић, девојка 21 века, се у својој првој, пре свега, поетској књизи, одлучила да своје тајне мисли и размишљања стави на папир и своје искуство простре, као на тепиху, за све оне, који воле да читају… И определила се Миона да њен стил буде мало неуобичајен за поетско стваралаштво, одлучила се за цитате, кратке мисли и изреке.
У свом приказу ове књиге одмах на почетку Миона каже:
Нисам једина заслужна за настанак ових цитата… Многи од њих су настали захваљујући мени некада драгим особама које су ме повредиле, такође они лепи настали су уз велику љубав која је свакога дана све јача.
/Страна 63./
Можда је, у ствари, хтела рећи истину, да поезију у нама увек креира живот који живимо. А каква ће то бити поезија, какве ће поуке у себи носити, клија још у свести аутора о сопственој срећи.
Ако те волим,
волећу те целим својим срцем. Нико на свету то не мора да зна…
~ знамо ти и ја ~
/Страна 6./
Дакле, срећни аутори пишу оптимистичку поезију, а несрећни песимистичку. Да ли баш?
Затворила сам очи и замислила жељу.
Моја једина жеља је да те држим за руку
док шетамо градом, и онда када нас
изненади киша, трчимо до најближег
склоништа. Да гледам у твоје очи пуне
ватре, али не оне која би ме опекла, већ
оне која би ме грејала, баш као што
греје права љубав…
Елеонора Лутхандер: Елеонора се догодила у Крушевцу
Дођи на књижевно вече, није важно у колико почиње, не знам, као да је вријеме почетка битно, али дођи, снађи се накако, провјери. Видимо се.Овако некако, или слично, гласила би позивница Елеоноре Лутхандер љубитељима лијепе ријечи, заљубљеницима у поетску магију. Вјерујте ми на ријеч, сала би била пуна, јер ко би одолио шарму оваквог позива. Поезија и јесте шармантна заводница, велики маг ријечи, која својом чаролијом вјековима фасцинира вјерне поклонике.Зашто је поезија тако привлачна? Сем шарма и магије, поезија има још једну фантастичну димензију. Ништа не сакрива, умије да искаже најдубље тајне човјековог срца и душе, и не само то, јер онај ко о звјездама пјева до звијезда ће једном и стићи. Поезија нас учи да је све могуће, само треба бити стрпљив и вјеровати. Елеонора је сасвим озбиљно схватила и разумјела магију ријечи и предала јој се до краја, али на свој особен начин са великом дозом искрености, не бјежећи притом од ироније и самоироније.
”Знам ко ме воли
Знам и ко ме не воли
Не пише у новинама
баш зато што не пише
нисам се догодила
синоћ у Београду.”
Елеонора новинарску досјетку да ”оно што није објављено у Политици није се ни догодило”, преобликује у рефлексивне стихове о непостојању и непримјећености лирског субјекта у вољеном граду своје младости, али и поред тога она зна ”да пасош не чини човјека”, па макар био и шведски, не пориче себе и не поништава своје поријекло.
”Нећу, не могу, не дам
Научио ме мој деда са Чева
Уз пар ћушки
да чувам дијаманте
Уз пар ћушки
међу ногама
чувај Ело тело”
Елеонарина поезија је директна, мада врви од неочекиваних метафора, искрена до те мјере да превазилази обавезни, а лажни, малограђански стид и тобожњи срам у стилу ”а шта ће рећи комшије”. У браку између лажног стида и срама рађа се снисходљивост која трује и душу и срце, а тек о глави да и не причамо. Елеонорини стихови су директни протуотров оваквим друштвеним појавама.
И кад пјева о љубави, ова српска пјесникиња из Шведске пјева на свој специфичан начин, не кријући ни духовно ни тјелесно сазвјежђе љубави, свјесна пролазности тјелесног.
”Моје тело је сада
Јавна површина
Цвећем засађена
могло је да буде
много
много горе”
Елеонора је у стању да напише необичну и неочекивану Оду контејнеру, у њеној поезији и WC – е папир ће пронаћи своје почасно мјесто, љекарско увјерење, омот чувене Милка чоколаде, шведски сто, сремска кобасица, печено пиле… и све то, и још много тога сличног, запаковано у целофан неочекиваних метафора. Партитура њених пјесама је написана на духовит начин, мада се ради о сасвим озбиљним пјесама са савременим темама и мотивима у чијем је центру човјек и сви проблеми и изазови са којима се он сусреће и суочава.
ЧЕТВРТА ЕМИСИЈА СНИМЉЕНА 19.01.2015. ГОДИНЕ У СТУДИЈУ РАДИО КРУШЕВЦА. Водитељ – Светлана Ђурђевић, Гост – Елеонора Лутхандер.
ДРУГИ ПИШУ – НЕДЕЉНИК ГРАД – 02. March 2009. g. @ 23:32:37
Шведско српска песникиња Елеонора Лутхандер, у посети свом родном граду
Ма где била, ја сам Крушевљанка
Елеонора Лутхандер коју Швеђани „потписују“ као своју песникињу, успела је, кроз поезију, да представи српски народ широм Скандинавије. Ова талентована и, за нашу средину, помало екцентрична песникиња, посетила је, после тридесет година, свој родни град.
Када је гостујући недавно на песничкој вечери „Носталгија“ у Културном центру Крушевац кренула да „игра“ своју поезију, публика је, након првобитне затечености, наградила дугим и бурним аплаузом. Мало ко је очекивао да ће ова дама (са видним вишком килограма које врло елегантно носи) након поздравне речи устати и (са гипкошћу на којој би јој и гимнастичари позавидели) крајње необично прочитати своје стихове. У неколико минута, била је и „горе и доле“, и „лево и десно“.
ПОЕЗИЈА КРОЗ ГОВОР ТЕЛА
– Прво, трудим се да публику не замарам дуже од три до седам минута, јер све што преко тога траје, доведе вас у ситуацију да вас више нико не слуша.Овакав начин извођења поезије, кроз реч и покрет, је нешто што у Србији до сада није виђено, а што је у Шведској, прави хит. Циљ је, заправо, да се поезија из једног пасивног стања подигне на један забавни, естрадни ниво, па и да се и најозбиљније поетске теме, оне које изазивају сузе, могу рећи кроз одређене покрете. Ја сам и организатор оваквих поетских вечери, на последњој коју сам организовала гости су били шведски политичари и фински министар културе – каже Елеонора Лутхандер.
Елеонора објашњава да су овакве необичне поетске вечери такмичарског карактера, што додатно подиже адреналин и публици (која је, уједно, и жири) и онима који се такмиче. Са „Поетским закуцавањем“ (како се ове песничке вечери називају), „заразила“ се читава Шведска – од Шведског парламента до вртића, преко библиотека, кафана, гаража…
– У Шведској сам научила да вам ништа није „дато“ и да за све, па и за поезију, морате да се изборите. Наравно, и тамо постоје неки „елитни путеви“ који су некоме априори дати. Ја сам морала да почнем од почетка, да потпуно „огољена“ станем на сцену. Пре десет година нисам умела ни микрофон да држим. Сада, потпуно владам сценом, упорном вежбом сам учврстила мишиће и, што је најважније, научила сам да се не стидим свог тела. Да сам одмах ушла у Нобелову библиотеку, вероватно бих одмах и села и ништа од овога, на шта сам данас јако поносна, никада не бих постигла – објашњава Елеонора.
ПРОМОЦИЈА СРПСКИХ ПЕСНИКА
Елеонора се прво (кроз бројне издате књиге поезије и још много тога) изборила за „добар глас“ да би, као неко ко је цењен у Шведској, покушала и успела и да у читавој Скандинавији промовише српске песнике.
– После 30 година проведених у Шведској, вратила сам се у Србију, где сам, између осталог, добила и прегршт песничких књига. Нисам их могла све понети авионом при повратку у Стокхолом, па сам их превела на шведски језик, по једну од сваког песника. Било је ту од великих српских песника, па до чак песме коју је написала једна сељанка која суботом продаје кајмак на Каленића пијаци. Тако је и настала чувена антологија српске поезије „Поезију ће сви писати“, са 160 песама различитих аутора. Књига је објављена у електронском облику (на њњњ. серум. ну), на насловној страници је Серумове електронске књиге. Користи је 290 библиотека широм Скандинавије, а могу је преузети и све светске библиотеке. Ето, представљени смо као песнички народ, а Томас Линдблад, издавач прве електронске издавачке куће у Шведској, први је и који је у овој земљи представио српске песнике – каже Елеонора Л. и додаје да је то само почетак у промовисању српског народа кроз поезију.
ПЕСНИКИЊА ОД ТРИНАЕСТЕ
Иако је завршила Економски факултет, највећа љубав јој је била и остала поезија. Пише од своје тринаесте године, а до сада је објавила пет збирки поезије на шведском, пет песничких књига на српском, једну тројезичну шведско-српску-енглеску сликовницу хаику стихова и оригами цветова „Икебана“ и четири електронске књиге. Уврштена је у Нобелову библиотеку са књигом „Диктограм“, бави се естрадном поезијом, учествује на шведским првенствима у „Поетским закуцавањима“, као и хаику-оригами перформансима. Она је и члан Удружења шведских књижевника (од 1996 г.) и Удружења књижевника Србије (од 2004.г.) а добитник је и Златне кациге Културно просветне заједнице за 2007. Елеонорина поезија превођена је на енглески, холандски, персијски, турски…
Елеонора је обишла готово цео свет, за себе каже да „није само умрлица, већ и биографија“, поносна је на свој рад и на своју децу која имају своје животе, али се неретко укључе и у њену причу. Из хотела, у коме је провела два дана јер рођака у Крушевцу нема, упутила се у Подгорицу, позвана да као песникиња гостује и постане члан њиховог Удружења књижевника. Желела би да ускоро поново посети свој родни град јер, како сама каже, „можда сам ја за Швеђане тамо негде рођена, али ја добро знам, а тако и пише у мом пасошу, да моје место рођења има име и да се зове Крушевац“.
Д. Павловић
ПРИЈАТЕЉСТВО СА АРСЕНОМ ДЕДИЋЕМ
Елеонора је део ратних година провела на Хвару и била једина српска песникиња која је у том периоду штампана у Хрватској. Иза ње су стали Арсен Дедић и Тонко Маројевић, који је, усред рата писао рецензију у Слободној Далмацију, без обзира на то што се Елеонора све време боравка на Хвару изјашњавала као српска песникиња. Круна пријатељства са Арсеном Дедићем је његова жеља и обећање да ће углазбити песму „Бољи људи“ из њене најновије збирке „Медовина“, коју му је Елеонора, иначе, посветила.
ПО МАЈЦИ – РУСКА ПЛЕМКИЊА
Елеонора Лутхандер рођена је 1954.г. у Крушевцу, у породици Дамјановић. Црногорског је порекла по оцу Светозару, а по мајци Валентини, руска племкиња. Након завршеног Економског факултета у Београду, одлази у Шведску, где је удаје за шведског новинара Пера Лутхандера, са којим има двоје одрасле деце, Александру и Амадеуса. Сада живи у Стохолому и Београду.
БОЉИ ЉУДИ
Арсену Дедићу
Сад кад више нијесмо млади Тек сада смо слободни и луди Сада знамо како се то ради Тек сада смо бољи људи.
Сад кад смо уморни и сиви И све нам се црно пише Тек сада знамо да смо живи И да нам не могу ништа више.
Сад кад више нијесмо лијепи У себи носимо праву љепоту Слабо видимо ал нијесмо слијепи чувамо снагу за доброту.
Елеонора Лутхандер
Објављено у недељнику ГРАД
ДВЕ ПРОМОЦИЈЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ – Елеонора и Александра Лутхандер
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, као прву промоцију у новој 2015-тој години, организовало је 19.01.2015 у 18:00 часова у Крушевачком позоришту промоцију стваралаштва Александре и Елеоноре Лутхандер. Алексндра Лутхандер је промовисала две књиге о Бергману: “БЕРГМАН ЈЕ УМРО – ЖИВЕО БЕРГМАН” и “БЕРГМАН И ЖЕНЕ”. И Елеонора Лутхандер је промомовисала две своје књиге: “ДУБАИ ХАИКУ” и “ИКЕБАНА”. О њихом стваралаштву говориле су највише саме ауторке, а мало су им припомогли Вељко Стамболија – крушевачки песник и колеге песници из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. За музику и тон бринуо је Ненад Голубовић Голуб. Било је то једно посебно и интересантно вече, па Вас позивимо да прегледате репортажу коју смо за Вас припремили… Уживајте!
Александра Лутхандер
Елеонора Лутхандер
Елеонора Лутхандер, Љубодраг Обрадовић, Александра Лутхандер и Светлана Ђурђевић
МАЛИ И ВЕЛИКИ ПРИНЦ
Немој да ти ја дођем да те оживим!
Као фараон си се балсамовао својим лепљивим песмама послао си сам себе за амбасадора српске поезије у небеском царству
Немој да ти ја тамо дођем да те оживим ти се само правиш мртав у инат мени и Његош се одселио…
Тужић́у те да си фалсификовао принчевску титулу доста је више твог реч-ног терора!
Незасити китови гутају твоје
протеинске стихове узалуд будим жене које те сањају давим твоју сенку у Скадарлији кварим ти слику али рачунар не памти дефорамцију ови вечито млади програмери пију али се не дрогирају само пишу поезију онако како си им ти наредио као Лењин
Писати, писати,
писати…
Ругаш ми се Бранко мртав насмејан залепио си се за
Интернет као жвака ма тражиц́у од Гугла да те скроз избрише ургирац́у да те
Википедиа прогласи живим а Хаг невиним
Па кад ти компјутерска месечина обасја лице шта ц́еш онда паметно да напишеш онако измрцварен сумасишавши без националне
пензије?
Ма одкуд теби рачунар? За тебе је обична
оловка ти си је сигурно и у гроб прошверцовао и пишеш, пишеш,
пишеш…
У Белој сали КЦК у Крушевцу 25.08.2021. године одржана је промоција 3 књиге Милана Марковића Лаке, члана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Промовисане су књиге: 55.Гранични батаљон, Ђенерал Раденовић и Песнички времеплов. У промоцији су учествовали: Ненад Соколовић – директор Историјског архива Крушевац, Вукашин Раденовић – капитан Жандармерије, Светлана Ђурђевић – ПоезијаСРБ, Градимир Карајовић – ПоезијаСРБ, Данијела Нела Јевремовић – ПоезијаСРБ, Невена Татић Карајовић – ПоезијаСРБ и Милан Марковић – аутор књиге. Програм је водила и уредила Јелена Ђорђевић – Пи-Ар Културног центра Крушевац.
Организује промоцију књиге песама аутора ЉУБИЦЕ ЖИКИЋ: ОДАЈЕ ОД МАХОВИНЕ Издавачи: УПК и КЊИЖЕВНИ ЕСНАФ из Београда, 2021.
О аутору и књизи говориће књижевници: Душко Новаковић, Милица Миленковић, Раденко Бјелановић У програму учествују: Саша Пилиповић, Нина Недељковић, Славица Марковић, Гордана Величковић, Катарина и Милош Трифуновић. 24. јуна 2021. године у 19 часова Свечана сала Прве крагујевачке гимназије Настави са читањем “Љубица Жикић – ОДАЈЕ ОД МАХОВИНЕ”
Лидија Бајкић je рођена је 22.04.1982. године у Крушевцу. Средњу медицинску школу завршила је у Крушевцу, а Високу медицинску школу струковних студија завршила је у Ћуприји. Ради у Дому здравља у Ћићевцу. Живи у Град Сталаћу. Ово је њена прва збирка поезије. Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу имало је ту част да објави прву књигу пoeзије Лидије Бајкић под називом “ДА НИЈЕ TЕБЕ”. Књига је сад пред Вама, лепо дизајнирана и упакована и имаће своју судбину. Знам да ће пре свега квалитет Лидијине поезије освојити Ваша срца и допрети до Вас, јер:
Читаће се моје песме Када туга срцем влада Оно што срце рећи не сме Док се буди свака нада.
ДА НИЈЕ ТЕБЕ
Да није тебе и Сунце би другачије сјало
Сви би жалили ту судбину клету
Шта је љубав не би се знало
Не би било ничега на овоме свету.
Да није тебе не би било смеха
Не би било ни дивног пролећног дана
На све стране би само било греха
А на души би с е отворила рана.
Да тебе нема не би било среће
Ни осмеха што ти лице краси
Ни љубави не би било веће
Било би само туге која се не гаси.
Да тебе нема не би било мрака
Као у неком царству владала би туга
Не би било ни најлепшег Сунчевог зрака
Не би ни све боје имала дуга.
Да тебе нема и свет би изгубио сврху
Не би било океана, река, планина и мора
Ни један брод не би имао сигурну луку
Не би никада свитала најлепша зора.
И ништа без тебе не би имало смисла
И мој живот би лагано почео да вене
Ни моја љубав не би била иста
Да тебе нема не би било ни мене.
Мића Живановић и Љуба Обрадовић – срећа је у поезији и музици
