Добродошли!
CRNO I BELO
Razgovaraju groždje crno i groždje belo
Tako nam je lepo kad je vrelo
Tad u našim zrnima puno šećera ima
Biće od nas dobrog vina.
Na stolu su pune čaše
Poslužuju vredne snaše
Ona pije crveno a on belo
Od ljubavi i od vina
Gori i jedno i drugo telo.
Dajte vina, nazdravite
Novu ljubav pozdravite
Nek im ljubav burno teče
Kao vino ovo veče.
ПИСМО НАЈДРАЖОЈ
Принцезо драга, Сунце наших дана,
Изаткана си од нежности, снова.
Смисао дајеш бесмислу, изнова.
Мисао Ти си, моја, богомдана.
Охола, груба, стрепња тишти мене.
Несреће страшне прилазе све ближе.
Анђели пакла, осећам, нас траже.
Јадиковке, гњила, рајско погане.
Дражесним смешком, Ти све лоше бришеш.
Радост је судба нама подарила.
Анђеле мили, на срећу миришеш.
Животу моме, сврху Ти си дала.
Обожавам Те, срцем, у ком битишеш.
Јаву ми красиш, ружо моја бела.
Настави са читањем “ПИСМО НАЈДРАЖОЈ – Ненад Весић”
ИЗЛАЗИШ МИ ИЗ РЕБРА
Излазиш ми из ребра
Из сваке поре и пете
Кујем те од чистог сребра
Ниси са ове планете
Излазиш из мојих снова
Из тмине поспане главе
Док пада суза нова
Постајеш дио јаве
Излазиш из таме ума
Прашине давне и меке
Нит стида нити разума
Већ само слутње далеке
Излазиш из тешке боре
Сумњама к’о концем ткан
Са тобом локва је море
А вјечност тек један дан
Вера Миливојевић, Уб
СЛАДОВИНА
Ал мирише
тамјаника
у дане јесење,
исто, ко кад
први пут си
пољубио мене!
Румен шира
виноградом се
развила
те заувек
наша срца
у једно спојила!
Свети Трифун
благослов нам,
први, дао
и прве зиме
у нашој нас
црквици венчао!
А, сад, док
гледају ме
твоје снене очи
нека љубав.
сладовину
и ове ноћи точи!
Сладовина,
слад од вина,
рајске чари има
благо срцу
што у том сладу
буди се јутрима!
Тамјаника
наша лоза
стара
ванвременске
осећаје
ствара!
После сваке капље очи се сјаје
ту је твоја чаша, к`о сена ме чека,
моја ће мука лакше да траје
кад ми додирнеш усташца мека.
Уз чашу сам вина у самотној ноћи
да тихи јецаји душу ми не сломе,
без тебе ми туга не може проћи,
о теби не бих да причам никоме.
И баш зато вино своје чари има,
као топли ветар ка мени те носи,
не могу ти ништа колутови дима,
блисташ, као прамен, још у мојој коси.
Настави са читањем “ПОДРХТАВАЊЕ – Dragojla Divjak Topalović”
Dragana Jović, Beč
RUMENA
U rumeno podne,
rumena si stala
i rumeni hleb
pružila mi ljupko.
Sva rumena tako,
pojiš me polako,
tim rumenim vinom
nestvarna devojko.
Rumeno je sunce natopilo polja.
Rumeno mi srce, ne kuca, već skače,
ponovo ću tvojim pojiti se vinom,
kad noć prekrije kuće i vrtače.
Настави са читањем “RUMENA – Dragana Jović”
Kada sunce biser toči,
za počinak sve se sprema;
pitaju se moje oči,
da te vidim što te nema?
I dok lahor grane njiše,
podno stabla šeboj drema;
tvojom kosom dok miriše,
pita lipu što te nema?
Iz oblaka mesec niče,
noć raspreda od kalema;
sa severa zvezda kliče,
da mi dođeš što te nema?
I dok duša Bogu hrli,
pod pokrovom od satena;
nežno humku mi zagrli,
kad mi dođeš, kad me nema.
autor
Jovica N. Đorđević
27.01.2024g.
LJUBAV
Prava ljubav, ona za koju sam spremna učiniti sve.
Granice preći, voljeti do kraja života.
Biti nečija ljubav, biti vrijednost nečijeg života.
Živjeti u miru, imati svoj spokoj i srodnu dušu.
Znati živjeti, oslonac imati.
Porodicu voljeti, za dobro se boriti.
U Boga vjerovati, grijeha se kloniti.
U skladu sa lijepim živjeti, jednog voljeti.
Iskrena biti i zauzvrat ljubav imati.
Prijateljstvo graditi, porodicu čuvati.
Ljubav pružiti i ljubav uzvratiti.
Настави са читањем “Mediha Tufekčić – Mediha Tufekčić”
Славица Максић, Београд
ЖИВЕЛИ
Љубав је као вино
Греје и опија
Што више пијеш
све више је има.
Наздрави оној коју волиш
Од срца, из душе
Ако не одговори
Није она права.
Не оклевај, потражи другу
Лако ћеш је наћи
Сигурно те чека
Са чашом у руци.
Да одете тамо где
Још нисте били
И стигнете скупа
Одакле сте пошли.
Настави са читањем “ЖИВЕЛИ – Славица Максић”