Добродошли!
Шампањски пољубац
Нека емоције у теби
пробуде стихови ови,
да осетиш додир
мојих усана,
укус шампањског вина.
Љубав боли,
Али воли,
онако како ти само умеш,
или склопи очи
ако то не разумеш.
Да те љуби моја бол
да те чежња обгрли,
да заживи моја прича
у срцу твоме.
Да испливају сећања
да оживе успомене,
па нек ме боли,
срце те моје, искрено воли.
Љубав и Вино
И љубав и вино црвене су боје,
када попијем или патим, такве су вам очи моје.
Очи жара, страсти, опасности, пуне патњи, срче бола.
Ту су моје вино, срце и седе на врху стола.
Вино може бити бело, не црвено само,
а у срцу љубав, опсесија, жудња, то сигурно сви знамо.
Правио сам с љубављу с дедом и оцем вино,
пар пута и превари ме, заиста баш фино.
Рече вино: “Узми мене, ја ћу тебе стићи,
ти корачај путем, за тобом ћу ићи.”
Попут вина, љубав у срце човеку уђе,
попут вина, њега прати,
и на начин исти, сваки човек грешке плати.
Ако нема љубави, ту је вино без дилеме,
пар чашица решава сваком све проблеме.
Ин вино веритас, после чаше две или три,
пронашли смо срце сви.
Девојци симпатији изјавили љубав,
пољубили, додирнули усне девојци, непознатој жени.
Друг
Дан је блеј’о, када сам те срео
нисам знао ја за бољег друга
и љубави старе сам проклео
било жена, било је и вина.
Жене лепе опијале мене
и на кратко убијале време
љубав, срећа, вечите дилеме
хоће, хоће, ка занећа неће.
Љубав и вино
Истог дана
два најлепша празника,
љубав и вино
а најлепше успомене,
незаборавне.
Тако смо ја и
мој Раде
у виноград
дубоки снег пртили
док смо уз брдо изашли
и до нашег винограда
допрли.
БОЈА ВИНА, КАО СТО РУБИНА
Винограде надлећу грлице
и чудесне мале ластавице,
из милоште не знам шта да радим,
да ли драгог грожђем да наградим.
Рујно вино, образи румени,
пастирова фрула док се чује,
Св. Трифун лозу орезује,
док сокола песма одјекује.
Боја вина као сто рубина,
ко на чаши трагови кармина,
у вину је скривена истина
и космоса и свих праскозорја.
Настави са читањем “БОЈА ВИНА, КАО СТО РУБИНА – Славица Јовановић, Шабац”
Капи љубави
У капи вина осећамо скривену чар,
наздрављамо љубав, тај небески дар.
Црвена искра у чаши трепери,
један гутљај љубави нас развесели.
Певали смо о љубави
и пили смо до старости,
нек нас никад не напусте
ови тренуци радости.
Љубав је једна опојна снага,
смисао живота; у душама блага.
Док нам песма прати кораке у ноћи,
чаше вина не дају места самоћи.
Чаша се диже, као завет света,
за све што је прошло, и оно што нас чека.
Љубав и вино, спојени у вечности,
саткани од снова у капи нежности.
ДОДИРНИ ПРСТИМА
Додирни прстима немире
И прве сиједе у коси
Удахни нове свемире
Нек вода страхове носи
Додирни уздахом образе
И ово уморно чело
Нека минути пролазе
Док трне читаво тијело
Додирни сузама врхове
Безбојних јагодица
Нек сперу боре, године
Са овог увелог лица
Ко вино пије у славу Божју,
Помоз му Боже и слава Божја
ВИНО И МИ
Ако је вино благословио Бог,
Шта ту лоше може бити?
Зависи од карактера мог –
Можемо се сви напити,
А могу и сам пити, а жедног
оставити брата свог.
И једног и другог на претек има…
Кад пијемо сви
Језик се развеже,
Ал душу словенску нешто притиска
Па, или се ређа песме ниска,
Ил нам се плаче –
Јер нас стеже.
О крсној слави, кад поодмакне,
Пијемо вино славећи Бога
И свеца тога
свако се такне
Само се домаћин, шкртица, сети
Трошка свога.
Жена је бројала поједене сарме
Као и много других залогаја
И добро је знала
Да муж мери количину вина
Што попи му родбина.
„Кад ти ја дођем на славу твоју,
Вратићу ти више“
Мисли шкртица
И, уз широк осмех, назор ведра лица –
Кришом уздише.
Осташе само успомене,
на љубав, једну,
као лето: врело,
хладно вино,
жена врела.
Једна љубав,
никада заборављена.
Дрхтали смо у загрљајима,
испуњеним сећањима
на прве погледе,
на клетве у нашу љубав.
Твоје усне, укус црног вина,
што сам радо испијао,
загледан у очи твоје,
боје босиљка.
Све је прекинуо звиждук воза,
спремног за полазак кући.
Ја, у вагону,
загледан у очи једне Милице,
сетим се врелог лета,
хладног вина,
и вреле жене.
И опет, успомене буде срце.
© Саша Козић
Kategorija: Odrasli pesnici
У ВИНУ ЈЕ СПАС
Љубав је чудо
У сваком од нас
Бива бар једном
А чешће много пута
Волим ја њега
Или он воли мене
Већа је патња него радост
Иако не знамо баш зашто
Ништа није вечно ─ тешимо се
Осим вина које греје и лечи.
Настави са читањем “У ВИНУ ЈЕ СПАС – Славица Максић”