Категорија: A – Kniževni klubovi

13.09.2014.године УДРУЖЕЊЕ ПЕСНИКА СРБИЈЕ-ПОЕЗИЈАСРБ,Књижевни клуб Шид одржао је музичко-песничко вече у галерији слика у Беркасову под називом“Књижевно вече са Љиљаном Јованивић“ у организацији сликарке и песникиње у кућном амбијенту.Пријатно и опуштено вече са предивним стиховима,ауторским композицијама Жељка Арновског и пратњу Дарка Колара из групе“САСВИМ СЛУЧАЈНО“.Песникиња и сликарка Љиљана Јовановић користи технику сликања пеглом и воштаним бојама “Енкаустику” а свим присутним гостима уручила је по једну слику.За изненађење вечери појавила се тортa од лешника.

Љиљана Јовановић,рођена је 08.07 1950.г. у Осијеку,где је завршила Гимназију и Пољопривредно-прехрамбени факултет.Пише од најраније младости,похађала је песничку школу под водством Дејана Ребића,књижевника.Објављивала је песме у дечјим новинама књижевним часописима и Зборницима поезије,као и Антологији шидског песништва.Објавила је четири збирке поезије:”Мирис земље” 1993.,”Љуљашка сна” 1994.,”Различци моје душе” 1995.”,Огледало крљушти” 1998.У припреми је први роман.

Кратак интервју:

Од када се бавите сикарством а када су настале ваше прве песме?
Пишем од 12. године,а сликам од краја 1991. год.Користим све технике сликања: уље,гваш,темпера,лавирани туш,акварел,пастел и енкаустика,али највише сам радила лавирани туш ,сада енкаустику.

Да ли планирате ускоро самосталну изложбу слика?
Спремам 10.самосталну изложбу у октобру,мислим да ће бити 24.октобар.

Да ли постоји веза између ваше слике и песме?
Између слика и песама постоји веза,кад говорим стихове види се слика,а на сликама се могу видети стихови (боја,мелодија,ритам…).

Где се зачиње дуга

Где се зачиње дуга
У мрежици ока
С чежњом
На усни
У месечевом српу
Са жељом
У срцу
У трачку сунчевог
Погледа
Са сном
У души
Раскош
На смућеном небу
Игра игру лептира

Љиљана Јовановић

Љиљана Јовановић,рођена је 08.07 1950.г. у Осијеку,где је завршила Гимназију и Пољопривредно-прехрамбени факултет.Пише од најраније младости,похађала је песничку школу под водством Дејана Ребића,књижевника.Објављивала је песме у дечјим новинама књижевним часописима и Зборницима поезије,као и Антологији шидског песништва.Објавила је четири збирке поезије:”Мирис земље” 1993.,”Љуљашка сна” 1994.,”Различци моје душе” 1995.”,Огледало крљушти” 1998.У припреми је први роман.

Где се зачиње дуга

Где се зачиње дуга
У мрежици ока
С чежњом
На усни
У месечевом српу
Са жељом
У срцу
У трачку сунчевог
Погледа
Са сном
У души
Раскош
На смућеном небу
Игра игру лептира

У среду 03.09.2014.године у Шиду, састали су се Председник одреда извиђача “Лазар Бибић“ Тихомир Ранисављевић, руководиоц Књижевног клуба “Шид“- повереник за заступање у односима са Удружењем песника Србије-ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу Дарко Колар и члан удружења песника Србије-ПоезијаСРБ Веселин Вељко Вучковић. Међусобно се се упознали са досадашњим радом одреда извиђача “Лазар Бибић“ и песничким радом удружења песника Србије-ПоезијаСРБ, књижевног клуба“Шид“. Договорена је међусобна сарадња ова два клуба који ће заједно радити као једно тело у нашем граду.

„Пријатељство извиђача и песника,
најсветлија звезда која небо краси.
Ево песме и извиђачког стиха,
морамо је неговати да се не угаси.“

Одред Извиђача Лазар Бибић

Одред извиђача Лазар Бибић- Шид формиран је 1952. године у Школи ученика у привреди у Шиду а формирао га је наставник ове школе Ђорђе Карафиловић. Из почетка одред је имао само 26 чланова а касније се учлањује велики број младих. Године 1970. формира се Општински извиђачки савез јер су у свим насељеним местима шидске општине формирани извиђачки одреди. Поред својих активности Општиснки савез је узео Дан Пробоја Сремског фронта за смотру младих из готово свих крајева бивше Југославије. На тај дан у Шид долазиле су на хиљаде младих извиђача, док је 1988. године било на смотри у Шиду шест хиљада младих из целе СФРЈ. Одред и његови истакнути чланови добијају највећа признања у извиђачкој организацији.

Почетком овог рата одред престаје са радом. Губи просторије, сву опрему као и своје чланове. Од 2000. до 2001 године Тихомир Ранисављевић Тиле покреће рад одреда. Уређују се просторије Центро- Промета које су биле јако запуштене. Захваљујући Тилетовом труду и улагању, Одред Извиђача Лазар Бибић почиње са радом. Убрзо се прикључује Дарко Соврић и одред окупља око 150 чланова. Одред је радио до 2005. Прво губи чланство онда и просторије.

2005. године Тихомир Ранисављевић опет окупља чланове и добија просторије у веома лошем стању у дворишту старе „Липе“ у Карађорђевој улици. Својом заслугом и улагањем почиње да уређује просторије клуба. Придружују му се Стева, Петар, Драган Лазић и Драган Ковач. Два месеца касније Тихомир, Лазић и Ковач посећују школе и пуштаје филмове и презентације о одреду.

Прве акције су биле: Упознајте нас да би сте нас боље разумели, затим су били штампани материјали о извиђачком животу и његовом раду а додељен је био и статут извиђача у све школе. Уз помоћ СУБНОР-А и Скупштине Општине Шид и радом појединаца, сређене су просторије и спортска стрељана са четири пуцачка места.

2011. године представници Општине Шид обезбеђују просторије у Карађрђевој 85. Шид. Сада поново треба бити градитељ. Уз помоћ Тихомира, Стеве Косијера представника власти скупштине Општине Шид уређују се просторије. Због лоших услова долази до губитка чланова а одред на кратко престаје са радом до 2012. У септембру 2012. године, Одред Извиђача Лазар Бибић успео је да реализује свој велики сан и одржи своју прву међународну „Олимпијаду у заборављеним дечјим играма“, на којој су учествовали између осталог: Братски одред Темерин, пријатељи из Републике Српске, Београда и многи други. „Олимпијада у дечјим заборављеним играма“ била је прва већа акција након краће паузе, због чега су се чланови одреда на Тихомирову иницијативу поново окупили. Након олимпијаде, овај одред наставља вредно да ради. Као резултат дугогодишњег рада, одред је изградио плодну сарадњу са локалном самоуправом, која га је увек, у границама својих материјалних могућности, несебично помагала.

Одред има идеју да изгради камп младих на Сотском језеру, чиме би се стекли услови за одржавање смотри како на државном, тако и на међународном нивоу. Тиме би много младих прошло кроз овај камп и упознало нашу средину. Одред Лазар Бибић поред активности у природи учествује и на разним такмичењима. Такође има активне секције: стрељачка, ликовна, драмска и друге. Формирају се и групе за обилазак и помоћ старим и изнемоглим лицима у њиховим кућама.

За Шид знају извиђачи из целог света. Данашњи рад Одреда је исто тако признат и сви желе да дођу у Шид и да упознају Одред као и саму Општину Шид. Данас Одред броји до 150 активних чланова, који се заједно са старешином, начелником и председником боре за одред као и за град у којем живе.
Са извиђачким поздравом: Здраво!

Горана Чобановић

КЉУЧ ИЗВИЂАЧКОГ СТИХА

Какви су то кључеви,
шта на слици раде?
И ко их је усликао
и ко вам их даде?

Можда их је изгубио неко?
Ту се нека тајна крије.
Мада ипак не бих реко,
стиховима бој се бије.

Једно тело једна душа,
ко песме не пише,
тај ће стихове да слуша.
А ко не пише извиђач ће бити,
пријатељство наше,
везале су нити.

Створила се загонетка,
о кључу и брави.
Где се крије одгонетка,
закључите сами.

Синоћ је у Народној библиотеци СИМЕОН ПИШЧЕВИЋ одржано књижевно – духовно вече, посвећено књижевном стваралаштву протојереја стафрофора хаџи Ђорђа Воларевића. О књижевном опусу хаџи Ђорђа Воларевића говорили су мр Радован Ђурчић, професор Душан Лукић и књижевник Светислав Ненадовић.
Стихове Ђорђа Воларевића, који су објављени у бројим књигама и збиркама поезије, казивали су ученици Гимназије „Сава Шумановић“ и студенти новосадског и београдског универзитета. Организатор ове књижевне вечери било је Удружење СРПСКО-РУСКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА ШИД.
Протојереј стафрофор хаџи Ђорђе Воларевић је члан УДРУЖЕЊА ПЕСНИКА СРБИЈЕ ПОЕЗИЈАСРБ,к.к.ШИД.

Извор:РАДИОШИД

У време годишњих одмора, неки одлазе на море, неки на село, неки у бање, неки у планине, док већина остаје код куће. За ту већину уприличена су летња културна дешавања у оквиру шидског културног лета.

Шид је смештен на раскрсници путева Исток – Запад, а познат је још из праисторије, о чему сведочи археолошко налазиште Градина, уз реку Босут. Из римског периода сведоче две златне кациге опточене драгим камењем, које се чувају у Музеју Војводине у Новом Саду. Из средњег века познат је Деспотовац, град Ђурађа Бранковића у Беркасову,а из Турског доба Турски шешир, такође у Беркасову, поред Шида.

Из такве средине, на раскршћу светова, потекли су један од највећих српских сликара 20. Века Сава Шумановић и широм света познати наивац Илија башичевић-Босиљ, а обојица имају у Шиду своје галерије слика. У средишту позитивне енергије настала су и многа ликовна дела шидских стваралаца, који су пренели своја осећања и виђење света, кроз ликовне колоније „На путевима Саве Шумановића“, уз многобројне познате уметнике из целе Србије, чији су радови, преко њих 200, власништво КОЦ-а Шид, а смештени су у Галерији савремене уметности, у простору, који је дала Војвођанска банка из Шида.

Манифестација ликовне културе почела је ликовном колонијом „Руски Двор“ од 31.7 – 2.8 2014., где су поред уметника из Сомбора,Руског Крстура,Новог Сада и Бачке Паланке,узели учешћа и шидски сликари Божа Стојковић, Драгољуб Митровић, Радмила Ђорђевић, Анђелка Античевић, Душко Теодоровић, Љиљана Јовановић, Зора Владић, Олгица Пушкаш и Радивој Лазић. Они су оставили око 30 својих радова, који ће красити зидове старо здања „Руски Двор“ из доба Марије Терезије. Радови су рађени разноврсним техникама,што представља богатство ове збирке.

У оквиру шидског културно лета одржана је Општинска смотра ликовног стваралаштва, од 12. – 14.8 2014. год., а учесници су били ликовни ствараоци из шидске општине Душко Теодоровић, Божа Стојковић, Драгољуб Митровић,Радмила Ђорђевић,Сара Башић,Јанко Шустер,Петар Величковић,Јанко Кукучка,Олга Чипкар,Зора Владић, Анђелка Античевић, Петар Миљеновић, Лела Живковић и Небојша Суботић.

За регионалну смотру ликовног стваралаштва у Руми, одабрани су радови Душка Теодоровића, Боже Стојковића, Драгољуба Митровића, Анђелке Античевић и Јанка Шустера. У ликовном стваралаштву из шидске општине највећи успех постигли су Иван Гроздановски и Љиљана Јовановић, учесници многих ликовних колонија и међународних изложби слика.

Настави са читањем “ШИД-ПРИЛОГ О ЛИКОВНИМ ДЕШАВАЊИМА”