ШИД-КЊИЖЕВНО-ДУХОВНО ВЕЧЕ ПРОТОЈЕРЕЈА СТАФРОФОРА ХАЏИ ЂОРЂА ВОЛАРЕВИЋА

Синоћ је у Народној библиотеци СИМЕОН ПИШЧЕВИЋ одржано књижевно – духовно вече, посвећено књижевном стваралаштву протојереја стафрофора хаџи Ђорђа Воларевића. О књижевном опусу хаџи Ђорђа Воларевића говорили су мр Радован Ђурчић, професор Душан Лукић и књижевник Светислав Ненадовић.
Стихове Ђорђа Воларевића, који су објављени у бројим књигама и збиркама поезије, казивали су ученици Гимназије „Сава Шумановић“ и студенти новосадског и београдског универзитета. Организатор ове књижевне вечери било је Удружење СРПСКО-РУСКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА ШИД.
Протојереј стафрофор хаџи Ђорђе Воларевић је члан УДРУЖЕЊА ПЕСНИКА СРБИЈЕ ПОЕЗИЈАСРБ,к.к.ШИД.

Извор:РАДИОШИДprota

1623702_805604816150845_809412846881335891_n

10376916_805604812817512_2694590394349343135_n

10584076_805604976150829_1146377564626788010_n

10574396_805604972817496_6229757466175444489_n

170 ПУТА ПРОЧИТАНО

ШИД-Промоција књига Јосипа Башића и Ђорђа Јањатовића

10424257_10202525499755170_2779606704480741909_nУ школи у Моровићу јуче је одржана промоција књига КОРЕНИ ЖИВОТА други део, Јосипа Башића, ОД ОПИДУМА ДО ТВРЂАВЕ, Ђорђа Јањатовића и њихове заједничке књиге БРДО У РАВНИЦИ. Издавач књига је Књижевни клуб ФИЛИП ВИШЊИЋ.

У школи у Моровићу јуче је одржана промоција књига КОРЕНИ ЖИВОТА други део, Јосипа Башића, ОД ОПИДУМА ДО ТВРЂАВЕ, Ђорђа Јањатовића и њихове заједничке књиге БРДО У РАВНИЦИ. Издавач књига је Књижевни клуб ФИЛИП ВИШЊИЋ.
,,Ђорђе Јањатовић рођен је 1946. године у Моровићу, где и данас живи. Радове је објављивао у бројним књижевним листовима и часописима. Награђиван је за прозу и поезију. Прву књигу је објавио 1981. године и са правом се може рећи да је Јањатовић у првом реду врсни лиричар.,,
Извор:РАДИОШИД
10614206_802243156487011_5636256622204697378_n

10341737_802243233153670_3778515473928263291_n

10600373_802243273153666_5352892659488788595_n

10616248_802243123153681_7025576986413483634_n
Извор:РАДИОШИД

171 ПУТА ПРОЧИТАНО

ШИД-ПРИЛОГ О ЛИКОВНИМ ДЕШАВАЊИМА

У време годишњих одмора, неки одлазе на море, неки на село, неки у бање, неки у планине, док већина остаје код куће. За ту већину уприличена су летња културна дешавања у оквиру шидског културног лета.

Шид је смештен на раскрсници путева Исток – Запад, а познат је још из праисторије, о чему сведочи археолошко налазиште Градина, уз реку Босут. Из римског периода сведоче две златне кациге опточене драгим камењем, које се чувају у Музеју Војводине у Новом Саду. Из средњег века познат је Деспотовац, град Ђурађа Бранковића у Беркасову,а из Турског доба Турски шешир, такође у Беркасову, поред Шида.

Из такве средине, на раскршћу светова, потекли су један од највећих српских сликара 20. Века Сава Шумановић и широм света познати наивац Илија башичевић-Босиљ, а обојица имају у Шиду своје галерије слика. У средишту позитивне енергије настала су и многа ликовна дела шидских стваралаца, који су пренели своја осећања и виђење света, кроз ликовне колоније „На путевима Саве Шумановића“, уз многобројне познате уметнике из целе Србије, чији су радови, преко њих 200, власништво КОЦ-а Шид, а смештени су у Галерији савремене уметности, у простору, који је дала Војвођанска банка из Шида.

Манифестација ликовне културе почела је ликовном колонијом „Руски Двор“ од 31.7 – 2.8 2014., где су поред уметника из Сомбора,Руског Крстура,Новог Сада и Бачке Паланке,узели учешћа и шидски сликари Божа Стојковић, Драгољуб Митровић, Радмила Ђорђевић, Анђелка Античевић, Душко Теодоровић, Љиљана Јовановић, Зора Владић, Олгица Пушкаш и Радивој Лазић. Они су оставили око 30 својих радова, који ће красити зидове старо здања „Руски Двор“ из доба Марије Терезије. Радови су рађени разноврсним техникама,што представља богатство ове збирке.

У оквиру шидског културно лета одржана је Општинска смотра ликовног стваралаштва, од 12. – 14.8 2014. год., а учесници су били ликовни ствараоци из шидске општине Душко Теодоровић, Божа Стојковић, Драгољуб Митровић,Радмила Ђорђевић,Сара Башић,Јанко Шустер,Петар Величковић,Јанко Кукучка,Олга Чипкар,Зора Владић, Анђелка Античевић, Петар Миљеновић, Лела Живковић и Небојша Суботић.

За регионалну смотру ликовног стваралаштва у Руми, одабрани су радови Душка Теодоровића, Боже Стојковића, Драгољуба Митровића, Анђелке Античевић и Јанка Шустера. У ликовном стваралаштву из шидске општине највећи успех постигли су Иван Гроздановски и Љиљана Јовановић, учесници многих ликовних колонија и међународних изложби слика.

У време годишњих одмора,неки одлазе на море, неки на село,неки у бање, неки у планине, док већина остаје код куће. За ту већину уприличена су летња културна дешавања у оквиру шидског културног лета. Шид је смештен на раскрсници путева Исток - Запад, а познат је још из праисторије,о чему сведочи археолошко налазиште Градина, уз реку Босут. Из римског периода сведоче две златне кациге опточене драгим камењем, које се чувају у Музеју Војводине у Новом Саду. Из средњег века познат је Деспотовац,  град Ђурађа Бранковића у Беркасову,а из Турског доба Турски шешир, такође у Беркасову, поред Шида. Из такве средине, на раскршћу светова, потекли су један од највећих српских сликара 20. Века Сава Шумановић и широм света познати наивац Илија башичевић-Босиљ, а обојица имају у Шиду своје галерије слика. У средишту позитивне енергије настала су и многа ликовна дела шидских стваралаца,који су пренели своја осећања и виђење света,кроз ликовне колоније „На путевима Саве Шумановића“, уз многобројне познате уметнике из целе Србије, чији су радови,преко њх 200,власништво КОЦ-а Шид,а смештени су у Галерији савремене уметности, у простору, који је дала Војвођанска банка из Шида. Манифестација ликовне културе почела је ликовном колонијом „Руски Двор“ од 31.7 - 2.8 2014., где су поред уметника из Сомбора,Руског Крстура,Новог Сада и Бачке Паланке,узели учешћа и шидски сликари Божа Стојковић, Драгољуб Митровић, Радмила Ђорђевић, Анђелка Античевић, Душко Теодоровић, Љиљана Јовановић, Зора Владић, Олгица Пушкаш и Радивој Лазић. Они су оставили око 30 својих радова, који ће красити зидове старо здања „Руски Двор“ из доба Марије Терезије. Радови су рађени разноврсним техникама,што представља богатство ове збирке. У оквиру шидског културно лета одржана је Општинска смотра ликовног стваралаштва, од 12. – 14.8 2014. год., а учесници су били ликовни ствараоци из шидске општине Душко Теодоровић, Божа Стојковић, Драгољуб Митровић,Радмила Ђорђевић,Сара Башић,Јанко Шустер,Петар Величковић,Јанко Кукучка,Олга Чипкар,Зора Владић, Анђелка Античевић, Петар Миљеновић, Лела Живковић и Небојша Суботић. За регионалну смотру ликовног стваралаштва у Руми, одабрани су радови Душка Теодоровића, Боже Стојковића, Драгољуба Митровића, Анђелке Античевић и Јанка Шустера. У ликовном стваралаштву из шидске општине највећи успех постигли су Иван Гроздановски и Љиљана Јовановић, учесници многих ликовних колонија и међународних изложби слика.

Настави са читањем “ШИД-ПРИЛОГ О ЛИКОВНИМ ДЕШАВАЊИМА”

144 ПУТА ПРОЧИТАНО

РЕГИСТАР КЊИЖЕВНИХ КЛУБОВА И УДРУЖЕЊА ПЕСНИКА!!!

Идеја удруживање књижевних клубова који у свом раду значајну пажњу посвећују и поезији, има за циљ презентацију поетских остварења широм Србије и света где се говори и пише на једном од језика Екс-Југославије. Парола заједно смо јачи је за мене увек на месту, па стога заједно са Светланом Биорац-Матић из Алексинца и покрећем ову идеју не би ли се удружења песника, то јест књижевних клубовима са простора Србије, Републике Српске, Црне Горе, Хрватске и свих земаља где има песника и клубова који пишу и стварају на старом, неправазиђеном, српско-хрватском језику (или његовим данашњим подваријантама: српском, хрватском, босанском, црногорском итд…) нашли на једном месту и координирали своје акције и пројекте  итд…

РЕГИСТАР КЊИЖЕВНИХ КЛУБОВА И УДРУЖЕЊА ПЕСНИКА

Р.бр Име клуба -Удружења Место Адреса Представник и мејл
(контакт)
1. ПоезијаСРБ Крушевац Ц.Лазара 142 Љубодраг Обрадовић
2. Велимир Рајић Алексинац Дом култ.
Алексинац
Светлана Биорац-Матић
3. КК *ШИД* Шид kolardarko77@yahoo.com Дарко Колар
4. Парабола Лесковац Лесковац Зоран Јовановић
5. Драгослав Грбић  Чачак Дом културе
Чачак
Дом културе Чачак
6. КК *Душан Матић*  Ћуприја  Ћуприја бб  Милка Ижогин Моб.тел: 064 2110335
7. КК *Кипријан Рачанин* Бајина
Башта
 Душана
Вишића 25
 Славица Стојић и Милан Живановић kiprijanracanin@gmail.com
8. КК Десанка Максимовић Цирих Цирих,
Швајцарска
Латинка Ђорђевић
dj.latinka@hotmail.com
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу биће координатор свих активности на реализацији те идеје са циљем да се на крају процеса дође до оснивања асоцијације књижевник клубова и удружења песника, а тиме и правног регулисања ове идеје. Ми ћемо на нашим странама уредно водити регистар постојећих књижевних клубова и удружења песника, а то ће бити камен темељац за реализацију ове идеје.
313 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЗАЈЕДНО СМО ЈАЧИ И ДОБРОДОШЛИ !!!

Шта сам то планирао да кажем у Адровцу 20.08.2011. године на 6-ти рођендан сајта www.poezijascg.com, а нисам изговорио… Ништа посебно и непознато, само ЗАЈЕДНО СМО ЈАЧИ И ДОБРОДОШЛИ!!!

Дакле, мислим да књижевни клубови који се баве поезијом, којих у Србији има поприлично, а има их и широм ex-ju простора, могу бити на неки начин повезани и тако јачи. У складу са мојом концепцијом стварања предуслова за наједноставније представљања поезије широј јавности урадио сам портал посвећен мисији повезивања књижевних клубава ради заједничких акција за популаризацију поезије. Да будемо сви на једном месту, да се упознамо и тако БУДЕМО ЈАЧИ ! Фејс и друге мреже су можда за то добри, али нису пројектовани за поезију…

Тај портал је на адреси поезија.срб и намењен је поред осталог и удруживању књижевних клубова и бројних удружења песника у Србији  и расејању у једну онлине заједницу, која ће заједничким акцијама допринети попопуларизацији поезије и других књжевних активнисти. Наравно, извештаји о активностима различитих удружења песника, односно књижевних клубова биће доступни и на сајту www.poezija.rs, односно на свим странама портала ПоезијаСРБ!

Наша идеја удруживање књижевних клубова који у свом раду значајну пажњу посвећују и поезији, има за циљ презентацију поетских остварења широм Србије и света где се говори и пише на једном од језика Ex-Jугославије. Парола заједно смо јачи је за мене увек на месту, па се стога надам да ће сви клубови, почев од клуба *Велимир Рајић* из Алексинца, са чијом сам председницом Светланом Биорац-Матић и разрађивао идеју о удруживању књижевних клубова, искрено подржати ову идеју и придружити јој се…

Дакле, да резимирам: овај портал је посвећен удружењима песника, то јест књижевним клубовима са простора Србије, Републике Српске, Црне Горе, Хрватске и свих земаља где има песника и клубова који пишу и стварају на старом, неправазиђеном, српско-хрватском језику или његовим данашњим подваријантама: српском, хрватском, босанском, црногорском  итд…

А Ви већ сада размишљајте да нам се прикључите и да новим идејама омогућите бољи и квалитетнији рад …

Пријавите Ваше удружење песника или књижевни клуб са свим релевантним подацима на мејл: pesnik@poezija.rs !

ЗАЈЕДНО СМО ЈАЧИ И ДОБРОДОШЛИ !!!

124 ПУТА ПРОЧИТАНО

KNJIŽEVNI KLUB *PARABOLA* – Leskovac

KNJIŽEVNI KLUB *PARABOLA* – Leskovac

Poštovani prijatelji, sa velikim Vas zadovoljstvom obaveštavam,  da je sinoć, 21.01.2010. godine, na Svetog Jovana, u Leskovcu osnovan književni klub „Parabola“. Osnovni zadaci kluba su promocija stvaralaštva mladih i neafirmisanih pisaca, saradnja sa književnim klubovima i udruženjima u Srbiji i van nje, formiranje literarnih sekcija u saradnji sa školama i domovima kultura, organizovanje književnih večeri i susreta pisaca, organizacija književnih konkursa itd…

Nadamo se da će nam se  književni klubovi koji su zainteresovani za saradnju javiti i da ćemo u buduće sarađivati na zajedničko zadovoljstvo.

Srdačan pozdrav Zoran Jovanović – Leskovac
342 ПУТА ПРОЧИТАНО

KK – „Dragoslav Grbić“ – Čačak

Tek ovih dana sam proučila vaš sajt za udruživanje pesničkih klubova. Doduše, moram biti iskrena, nisam se baš dobro snalazila sa ovom novom tehnologijom pa mi je unuka držala dodatne časove. Veoma me obradovala vaša ideja pa sam rešila da vam se priključim.

Naime, javljam se iz Čačka. Predsednik sam književnog kluba „Dragoslav Grbić“ koji deluje u okviru Doma kulture. Brojimo oko 30 članova među kojima je 12 ćlanova Udruženja književnika Srbije, jedan dobitnik Ninove, a jedan Deretine nagrade za književno stvaralaštvo. Takođe ima dosta njih sa značajnim nagradama i priznanjima na konkursima u Srbiji i van nje. Obzirom da mi stalno kuburimo sa finansijskim sredstvima, klub se uglavnom samofinansira od članarina i povremenih donacija pa stoga nemamo velike mogućnosti za oglašavanje bilo konkursom bilo prisustvom na mnogobrojnim književnim susretima.

Upravo zato sam u ovoj vašoj ideji videla mogućnost da se upoznate sa stvaralaštvom ponekog od njih. Inače, mi u klubu imamo pesnike za decu i odrasle, esejiste, prozaiste, prevodioce, aforističare i publiciste. Da bi načinili prvi korak odlučila sam da vam se javim pa vam šaljemsvoju kratku biografiju i nekolicinu pesama iz moje novo pripremljene zbirke, a vama prepuštam da procenite da li zaslužuju čitalačku pažnju i objavljivanje. I još nešto da nije bilo činjenice da je Milena Vukoje moja školska drugarica iz gimnazije verovatno se ne bih potrudila da kopam po sajtu Srpski pisci u Švajcarskoj i tako stignem i do vas. Puno vas pozdravljam u nadi da ćemo uspešno sarađivati.

230 ПУТА ПРОЧИТАНО

Književni Klub Blagoje Jastrebić – Vašica, Šid

Posted by DarkoKolar

Blagoje Jastrebić rođen je 1941.godine u Vašici,Opština Šid. Školovao se u svom Sremu, a Filološki fakultet završio u Beogradu. Još u studentskim danima oglasio se kao pisac. Za to vreme, sarađivao je sa mnogim listovima i časopisima,stičući ugled književnog kritičara i poznatog pisca nesumnjivog dara. Najpoznatiji je po knjizi Crven ban u kojoj je na popularan način prikazao odabrane erotske pesme koje je prikupio Vuk Karadžić.

Dela

  • Prvina, roman
  • Ševin kas, roman
  • Na Filipovom putu, roman
  • Poetika Laze Kostića studija
  • Strmoglav u jednosložni zanos, zbirka eseja
  • Boravak u običnoj sobi dramski tekst
  • Džezva i bele šoljice, dramski tekst
  • Daleko od kraja, knjiga izdrata na 30. godina od njegove  prerane  smrti

Svake godine na dan piščeve smrti odvijali su se susreti a naša obaveza je da nastavimo manifestaciju u znak sećanja na našeg književnika i kulturnog radnika Blagoja Jastrebića.

252 ПУТА ПРОЧИТАНО