Аутор: Živomir Savić

beli medved i čovek crnomanjast

ne severnom polu

stanovnik i istraživač

čovek u toploj zimskoj jakni

medved je go

mada se nikad nije skinuo

nego je čovek odbacio

svoje krzno i dlake

ako i to nije zabluda

jer možda je odbacio mnogo

ali nikad nije odbacio sve dlake

a sve ostalo

savršene oči

srce mozak udovi

strah glad i smrt

sve je to potpuno isto

pa zašto onda u svest

odmah navale razlike

između medveda i čoveka

kad nema suštinskih razlika

niti ih je bilo kad su bile manje

niti će ih biti kad budu veće

veme je da odbacimo

makar te najteže

najdlakavije zablude

 

pa šta je bog

bog otac pašta

pater noster et filio et filia

et cetera

svi odgovori na sva pitanja

jesam pa šta nisam pa šta

dobro pa šta zlo pa šta

beskrajno volim život

ali to je samo beskraj

i ništa više

kvalitet života takođe

od pasjeg do revolucionarnog

od kurve do svetice

to je uvek samo kvalitet

ništa ne pravazilazi sebe

pa ni kvalitet

isto je i sa dužinom života

sto godina pa šta

ili čak i besmrtan život ako treba

to je samo besmrtnost života

i ništa više

pa i sama smrt naravno takođe

smrt pa šta

šta s tim

i šta bilo s čim

pa šta bilo šta