Аутор: ZivkoB

Decija knjizevnost je posebna vrsta knjizevnog stvaralastva u odnosu na  druge

vidove knjizevnosti i njihovih specificnosti.

Knjizevnost za decu treba da obuhvata takve sadrzaje pisanja, koji imaju vise-

struku ulogu u sveukupnom vaspitnom i obrazovnom razvoju decije licnosti.

Da bi sve ovo moglo biti u knjzevnim delima za decu, potrebno je po meni

mozda i jedno sveopste poznavanje decije licnosti, koje se stice ucenjem za rad

u skolama i drugim ustanovama vaspitnog i obazovnog znacaja, kao sto su pozna-

vanje pedagogike i opste decije psihologije.

Medjutim, ovo nije nikakvo “sablonsko” pravilo, jer se knjizevnoscu bave osobe

raznih obrazovanja, sto sve zavisi od posebne sposobnosti svakog pojednca

u njegovom knjizevnom stvaranju, za koju se je vrstu knjizevnosti opredelio.

Ja sam se opredelio za poeziju raznih vrsta, a to su decije, narodne i humano-

rodoljubive pesme, kao i poezija proze, humora, satire i aforizama.

Moje decije pesme imaju obrazovni, vaspitni, rodoljubivi, zabavni i verski znacaj,

jer sam radio u prosveti u bivsoj SFRJ i Svajcarskoj, pre nego sto sam posle uce-

nja stranih jezika postao novinar u inostranstvu.

Glavne inspiracije za pisanje decijih pesama nalazim u sveukupnim decijim sva-

kodnevnim dozivljajima kod kuce, u skoli, prirodi i medjusobnim kontaktima

sa decom svoga i blizeg njihovog uzrasta, u igri i svim njihovim shvatanjima u

pogledu skolovanja i priprema za njihovu budusnost.

Za odrasle pisem narodne pesme i stihove proze, humora, satire i aforizama,

koji su “ogledalo”sveukupnih drustvenih kretanja ne sanmo u jednoj zemlji,

nego i dalje, a donekle i u celome svetu, koje inspiracije sam stekao kao novinar,

putujuci po mnogim zemljama u Evropi i dalje, u cemu mi dosta pomaze pracenje

razne svakodnevne stampe i poznavanje kriminalistike i prava.

Sva moja pisanja su prozeta i pisana cistim nasim narodnim jezikom, bez ikakvog

“filozofiranja” i kao takva potpuno razumna za svakog citaoca, jer zelim da nas jezik

ostane ono, sto on i jeste.

Na ovaj nacin zelim da donekle doprinesem jednim delom na ocuvanju naseg

licnog identiteta, bez obzira gde zive nasi gradjani, u domovini i u svetu.

Radi toga sam jednu moju knjigu decijih pesama, besplatno poklonio nekim nasim

skolama u inostranstvu i poslao im elektronskom postom, kako bi nasa deca i iz

njih mogla ucuti nas jezik, koja su rodjena i zive u inostranstvu.

Pored toga, ona ce moci da doznaju iz knjige u kojoj su sredini ziveli i proveli

detinjstvo njihovi dedovi i roditelji u domovini svoga porekla i tako uocili razli-

ku svoga i njihovog detinjstva.

Zivko Begovic

 

 

novinar

Verujem da mozda places majko,

sada si u kuci sama,

ja odoh i ostavi tebe,

vraticu se opet Tebi draga mama!

 

Kada Ti pismo pisem,

suze mi niz obraz teku,

nesto me gusi i jedva disem,

tugujuci za mojima u daleku.

 

Odoh majko od Tebe daleko,

tudjina nije kao rodna gruda svoja,

sve ti je strano i tuzno,

o zemljo, najrodenija moja!

 

Rodnu “grudu” sunce toplije greje,

i u njoj je sve milije i draze,

a u tudjem svetu, sve je tuznije,

to svako moze da kaze.

 

Daleko od rodnog kraja,

svima je tesko svakojako,

dugi su nam i dosadni dani,

al` cu opet Tebi doci mila majko!

Zivko Begovic

 

 

 

Ja nisam Lav Tolstoj,

niti njegov potomak,

nisam ni visoki i snazni,

neki sportski “momak”!

 

Ne pisem romane,

o ratu i miru,

nego pisem pesme,

o “svetskom” nemiru!

 

Narod se cudio,

o zidovima izmedju drzava,

jer je smatrao,

da to nisu “narodna” prava.

 

Dugo je tako,

proticalo vreme,

sa zidovima i ratovima,

dok nisu nastale neke nove “teme”!

 

Srusisese i nestase,

sagradjeni zidovi,

a nastavise se,

i dalje neki ratovi!

 

Oni jos uvek nisu,

na svetu nestali,

bilo da su veci ili manji,

kasnije ili u novije vreme nastali!

 

Narod se cudi i pita,

da li su gori bili zidovi,

ili sto nisu prestali,

u svetu novi ratovi!

 

Stare i starije generacije,

dozivele su i jedne i druge,

ali sto se jos ratuje,

svi se oni najvise “cude”!

Zivko Begovic

Mnogi narodi na svetu,

od bolesti i gladi,

svakodnevno umiru,

deca, stari i mladi.

 

Njima je potrebna,

tudja pomoc i razumevanje,

kako bi obstali u zivotu,

i poboljsaju svoja stanja.

 

Razne hmanitarne organizacije,

najvise mozda Crveni krst,

pomaze im da prezive,

pokazujuci na njih prst.

 

Za ugrozne se prikuplja,

sirom celoga sveta,

novac, hrana i odeca,

cime je obuhvacena cela planeta.

Zivko Begovic

Da li ima,

dragi nas Boze,

nekoga na svetu,

ko nas razumeti moze?

 

Da nam objasni,

sta se sve dogadja,

gde su uzroci toga,

sto nas mnoge “pogadja”?

 

Skoro vakodnevno,

gledamo, slusamo i citamo

o unistavanju ljudskih zivota,

sto po sebi ne dolazi samo?

 

Uzroci zato postoje,

duboki su koreni njihovi,

niko ih ne moze da resi,

ni najveci ljudski umovi!

Zivko Begovic

 

 

Deci je potrebna igra i razonoda,

a to moze biti i branje jagoda.

Ona mogu i u sume da odlaze,

ako u njima imaju i pesacke staze?

 

U sumama ima raznoraznog drveca,

i mnogo sumskih biljaka i cveca.

Zeleno drvece i cvrkutanje ptica,

za decu su privlacne kao neka “poslastica”.

 

Sume su privlacne za decu iz grada,

jer im se setnja po sumama dopada.

Seoska deca poznaju bolje sume od gradske dece,

posto ih mogu posecivati u sve mesece.

Zivko Begovic