Дођи

Дођи, када тешко ми је
дођи, када срце сузе лије
дођи, када туга све јаче бије
дођи, када бол не може да се сакрије.

Дођи, да ме спасиш муке
дођи, пружи ми своје руке
дођи, отпловимо у мирне луке
дођи, да нестану о мени све бруке.

Дођи, буди моја сва
дођи, како бих био трезвен ја
дођи, да ме твоја лепота опија
дођи, да будемо ко једно ти и ја.

Дођи, да те волим и да ме волиш
дођи, да се тугом више не мориш
дођи, у загрљај ми падни ти
дођи, да срећни останемо до краја ми.

Аутор: Sead Vejsilović

Поштовани, Ја сам Сеад Вејсиловић, рођен сам у Косовској Митровици 1997 године. Детињство сам провео у мом родном граду, сад тренутно живим и радим у Новом Пазару. Волим писати поезију, ту сам нашао смирај од свог зла које се дешава у свету а и код нас! Види све чланке од Sead Vejsilović