Као да је некуд преко

Размишљао сам данима
заиста ме нико и ништа не занима
искрено свима сву срећу желим
али ипак морам далеко да се одселим.

Тако близу а тако далеко
као да је некуд преко
не могу до ње никако стићи
зато ћу целу планету обићи.

Једино ћу тако бити далеко од ње
која ми је некад улепшавала дане
осмехом и погледом својим
док се данас сопствене сенке бојим.

Она је била утеха, скровиште и нада
погледом је чинила да срце не настрада
ал давно су ти дивни дани прошли
обоје смо различитом стазом пошли.

Аутор: Sead Vejsilović

Поштовани, Ја сам Сеад Вејсиловић, рођен сам у Косовској Митровици 1997 године. Детињство сам провео у мом родном граду, сад тренутно живим и радим у Новом Пазару. Волим писати поезију, ту сам нашао смирај од свог зла које се дешава у свету а и код нас! Види све чланке од Sead Vejsilović