Да одем с вуковима

Дође ми да некуд далеко збришем
да се ником не јављам и не пишем
негде где нико неће за мене знати
и тамо до краја сам остати.

У некој дивљини да одем с вуковима
да с њима останем вековима
барем би ме они више разумели од људи
њихово завијање бих да ме јутром буди.

Ниједна животиња ми не би учинила толико зло
колико људи раде свесно све то
чинећи зло даном за дан
рушећи ми последњи сан.

Од свега овога ништа нисам заслужио
према свима сам се лепо опходио и дружио
а сви су ме подстачињали да бих пао
а ја свима бих срце на длану дао.

Аутор: Sead Vejsilović

Поштовани, Ја сам Сеад Вејсиловић, рођен сам у Косовској Митровици 1997 године. Детињство сам провео у мом родном граду, сад тренутно живим и радим у Новом Пазару. Волим писати поезију, ту сам нашао смирај од свог зла које се дешава у свету а и код нас! Види све чланке од Sead Vejsilović