Немам спокоја немам ни мира

Од кише квасни прозори
мене несаница мори
на милост и немилост се деле очни капаци
а у глави ми још тутњају наши састанци.

Питам се: где си сада тако лепа и млада
док мноме несаница увелико влада
можда спаваш, можда си у провод с другим
док ја за тобом у сред ноћи лудим.

Немам спокоја немам ни мира
самом себи личим на вампира
немам мира немам ни спокоја
у касне сате се попије по која.

Целе ноћи на тебе мислим
и на крају ништа не добијем с тим
само подочњаке величине шљиве ранке
и тако годинама дочекујем прве уранке.

Аутор: Sead Vejsilović

Поштовани, Ја сам Сеад Вејсиловић, рођен сам у Косовској Митровици 1997 године. Детињство сам провео у мом родном граду, сад тренутно живим и радим у Новом Пазару. Волим писати поезију, ту сам нашао смирај од свог зла које се дешава у свету а и код нас! Види све чланке од Sead Vejsilović