Аутор: Radenko Nastić

Prejaka reč ubija-Radmila Nastić Antanasijević

Branku Miljkoviću Ne znam kako pesmom da viknem:Upomoć! Hvata me jeza i panika od silnog laveža psa u ponoć. Ko se usuđuje da uvodi prohibicije na moje ambicije? Da se postane lud u ovoj kući imaju se sve predispozicije. Ludilo nam u genima. Greška je u semenima. Evo nam lekcije: još pri rođenju treba uvesti … Настави са читањем “Prejaka reč ubija-Radmila Nastić Antanasijević”

Branku Miljkoviću
Ne znam kako
pesmom da viknem:Upomoć!
Hvata me jeza i panika
od silnog laveža psa u ponoć.

Ko se usuđuje
da uvodi prohibicije na moje ambicije?
Da se postane lud u ovoj kući
imaju se sve predispozicije.

Ludilo nam u genima.
Greška je u semenima.
Evo nam lekcije:
još pri rođenju treba uvesti selekcije.

Mene ne zanima
šta ološ misli o ludacima.
Mene zanima
ko veša po vrbacima,
stvarno je dobar po tim zadacima.

Ne slušaj mene ološu
jer ja nosim ludačku košulju,
i pričam vrapcima,
ne izlaži sebe žmarcima.

*** Radenko Nastić

Šumo u dnu srca,kapijo čistote, Obrisu daleki odbegloga sveta, Zasužnjena zoro koju reči krote, Upoznaj me sa snom tek rodjenog cveta. Upoznaj me sa snom tek rodjenog cveta Mrazom oprljen da prevarim javu Ko uzvodno podje taj se pesmom leči Put u stravu vodi kroz vlastite reči. Put u stravu vodi kroz vlastite reči Horizont … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”

Šumo u dnu srca,kapijo čistote,
Obrisu daleki odbegloga sveta,
Zasužnjena zoro koju reči krote,
Upoznaj me sa snom tek rodjenog cveta.

Upoznaj me sa snom tek rodjenog cveta
Mrazom oprljen da prevarim javu
Ko uzvodno podje taj se pesmom leči
Put u stravu vodi kroz vlastite reči.

Put u stravu vodi kroz vlastite reči
Horizont daleki koji podsvest plavi
Oplakuje pticu koju razum leči
Glava u dvostrukosti ,dvostrukost u glavi.

Šumo u dnu srca gde netaknutost gori
Ponovi odbeglo da se svet ponovi.

*** Radenko Nastić

Ti ćeš ostati uvek isti Od Ptica,Suza i od Kiše I Sančo-reč, I vetrenjača nežnost I vetrenjača grubost I niko ,i ništa više. Pomisliš:svanuće I svom stidljivošću raduješ se Daljinama kad zasive I opet nestalnosti kob: Tiše!Tiše!Čuće! Jednom ćeš i ti u podne jasno Putnik osamljen Tajnom biti I podsmehom će,i kamenom će Tvoju suštinu … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”

Ti ćeš ostati uvek isti
Od Ptica,Suza i od Kiše
I Sančo-reč,
I vetrenjača nežnost
I vetrenjača grubost
I niko ,i ništa više.

Pomisliš:svanuće
I svom stidljivošću raduješ se
Daljinama kad zasive
I opet nestalnosti kob:
Tiše!Tiše!Čuće!

Jednom ćeš i ti u podne jasno
Putnik osamljen Tajnom biti
I podsmehom će,i kamenom će
Tvoju suštinu ozariti.

*** Radenko Nastić

O ,zar je to greh ako ćutim I suton bora smehu odoleva? To raskoš odbeglog srce sluti I vatra ga tajna razgoreva. O ,zar je to greh ako snevam I bliske su mi krotke samoće? T o srce večnim zaodevam I tajanstva mi se hoće,hoće.

O ,zar je to greh ako ćutim
I suton bora smehu odoleva?
To raskoš odbeglog srce sluti
I vatra ga tajna razgoreva.

O ,zar je to greh ako snevam
I bliske su mi krotke samoće?
T o srce večnim zaodevam
I tajanstva mi se hoće,hoće.

*** Radenko Nastić

Predeo jedan,neopevan,nedogledan Ko večnosti dah doluta u moj san. Ko slutnje slap stresoh zemaljski prah I jurnuh u postranstva bela Kroz zrak,negde u oblak. Jata nebeskih ptica prhnuše sa mog lica I osmehnuše se polja zrela U sjaju zvezdanog odela. Ali ,ko svileni oblak razveja se san I iznad moga osetljivog tela Ko svetla zrak … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”

Predeo jedan,neopevan,nedogledan
Ko večnosti dah doluta u moj san.

Ko slutnje slap stresoh zemaljski prah
I jurnuh u postranstva bela
Kroz zrak,negde u oblak.

Jata nebeskih ptica prhnuše sa mog lica
I osmehnuše se polja zrela
U sjaju zvezdanog odela.

Ali ,ko svileni oblak razveja se san
I iznad moga osetljivog tela
Ko svetla zrak sinu pustinja svela.

*** Radenko Nastić

I opet će osmeh peći Gde teskoba ruke širi I opet će maskarada Pijanoga,mračnoga sklada. Kočije će opet doći Pahuljama izvezene I drhtaće krotkost sama I igraće valcer Sene. I nikoga neće biti Da pokrije skute dana Umiraće rajske ptice U suzama,u suzama.

I opet će osmeh peći
Gde teskoba ruke širi
I opet će maskarada
Pijanoga,mračnoga sklada.

Kočije će opet doći
Pahuljama izvezene
I drhtaće krotkost sama
I igraće valcer Sene.

I nikoga neće biti
Da pokrije skute dana
Umiraće rajske ptice
U suzama,u suzama.

*** Radenko Nastić

Gle!vlati trava na vetru se njišu I teku sati Juče smo bili tu A sutra već više nas nema Nemoj stati Sa visina ptica krikom nas prati I svija se u oku paučina. Nemoj stati. Možda iza sedam gora,i mora Postoji sunce,i jedna reka Što na tebe čeka U svitanje ,možda ćeš i ti Na … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”

Gle!vlati trava na vetru se njišu
I teku sati
Juče smo bili tu
A sutra već više nas nema
Nemoj stati
Sa visina ptica krikom nas prati
I svija se u oku paučina.
Nemoj stati.
Možda iza sedam gora,i mora
Postoji sunce,i jedna reka
Što na tebe čeka
U svitanje ,možda ćeš i ti
Na raskršću dalekom
Osmehuta, i tudja biti.

***** Radenko Nastić

Saznah li trijumf gordosti i srama Posejah li seme Nade u srcu zore Neka mi oproste Svetlost i Tama Za bol slavlja što nagosti tvore. Čuh li pesmu u ćutnji kamena Nazreh li suzu u osmehu deteta Neka mi oproste Sunce i Sena Za bol nevinosti i bedu uzleta.

Saznah li trijumf gordosti i srama
Posejah li seme Nade u srcu zore
Neka mi oproste Svetlost i Tama
Za bol slavlja što nagosti tvore.

Čuh li pesmu u ćutnji kamena
Nazreh li suzu u osmehu deteta
Neka mi oproste Sunce i Sena
Za bol nevinosti i bedu uzleta.

*** Radenko Nastić

Dušo,ptico mala, Što drhtiš u travi Da li je i tebe sumnja otrovala Ili strepiš od nebesa plavih? U senku se skrivaš Zgaziće te noga U kapima vode i ti vodna bivaš Bežiš od pogleda,reči ,Boga. Stremila si nekad Do zvezda visoko Za svetlošću htela,prezirala pad. Dušo ,ptico mala, Da podjemo gore ,dokle seže oko … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”

Dušo,ptico mala,
Što drhtiš u travi
Da li je i tebe sumnja otrovala
Ili strepiš od nebesa plavih?

U senku se skrivaš
Zgaziće te noga
U kapima vode i ti vodna bivaš
Bežiš od pogleda,reči ,Boga.

Stremila si nekad
Do zvezda visoko
Za svetlošću htela,prezirala pad.

Dušo ,ptico mala,
Da podjemo gore ,dokle seže oko
Slutim jedna zvezda za nas je zasjala.