Аутор: PekoL

MOJ EPIGRAM:

VERUJTE, I JA BIH SE MOLIO BOGU,
ALI OD BIVŠIH KOMUNISTA
CRKVI PRIĆI NE MOGU.

Пеко ЛАЛИЧИЋ, ЧАРОБНА БАЈКА
– Из моје необјављене књиге
,,Звездама у сусрет”

Ветар и ја, к’о друга два
шетамо кроз ноћ.
Кад у један час испред нас
истрча задихан пас:

– Чујте, нешто радити треба,
звезде су ноћас сишле са неба
и заузеле све булеваре,

а у улице остале су
отерале старце, децу
и мајушне птице.

То уозбиљи моје лице,
па рекох ветру:
– Немогуће,
да су звезде напустиле куће
и на улице отерале и птице.

Забринут ветар се усталаса,
па из свег гласа дозва Даницу
најлепшу звездицу
па јој овако рече:

– Добро Данице, моја миљенице,
каква је то фрка
да се усред ноћи
не може кроз град проћи
и да је и стар и млад морао на улице.

Устрепта збуњена Даница,
паде јој румен с лица
па рече:
– Видећете за који час
да је мој пас
у заблуди био

цео небески свет се преселио
у госте вама,
друговаћете са звездама,

а за дан–два
долазим и ја,
носим вам сва блага небеска.

Спремите музику и цвеће,
играћемо два века свемирска
све звезде,
птице,
ви
и ја.

И стварно тако и би,
играсмо сви –
а булеварима су текли колачи,
торте и кока кола,
а школа и старачки дом
постадоше центар света
око кога се врти
цела планета .

DRAGI LJUBITELJI BRITKE SATIRIČNE REČI,
POZIVAM VAS DA POSETITE SAJAM KNJIGA U BEOGRADU
I OBIĐETE ŠTAND UDRUŽENJA PISACA ,,POETA” IZ BEOGRADA,
HALA IV – BR. ŠTANDA 4068,
GDE ĆE BITI IZLOŽENA I MOJA KNJIGA AFORIZAMA ,,KRIVA OGLEDALA”.
DOBRO DOŠLI !!!!!!

Peko LALIČIĆ, MOJ AFORIZAM

NE JEDE NAM TRANZICIJA SAMO TRADICIJU,
VEĆ I OBROK-DVA DNEVNO.

Пеко ЛАЛИЧИЋ, Из моје необјављене књиге
ЗВЕЗДАМА У СУСРЕТ

МЕСЕЧЕВ ПУТ

Напокон
Месец
ка нама корача.

Чекамо га:
вино,
ја
и погача.

Нешто му се десило,
изгледа да је љут –
сигурно су му облаци
заклонили пут.

Или је на Седмом небу пио
са Даницом,
па је скренуо
погрешном улицом.

Иначе Месец
код мене
Путањом песме долази,
и никада не промаши пут.

MOJ AFORIZAM:

RADE MI O GLAVI.
KAO DA TU IMA BOG ZNA ŠTA.

ЗВЕЗДАМА У СУСРЕТ

Звездама у сусрет
крочим.
Неко ме гледа у очи
и каже:
– Паучина си небеска
која се око Сунца окреће
а да то и не зна.

Изгледа то не зна ни вода
која воденицу покреће
и у којој је Бог млинар
а Земља воденични точак
за жито
које засветли
кад петли најаве
да Сунце силази
да с воденичарем попије пиће,
а после зна се –
пити се не сме
јер крај је песме.

Пеко ЛАЛИЧИЋ
КОРАКОМ ЉУБАВИ ДО ЗВЕЗДА

Чуо сам још као дете
да су све планете
биле једна ужарена лопта,
па кад је њено величанство експлодирало
све се разбежало

Земља је сишла доле
и понела нас и школе,
остале планете су се расуле к’о мрави
по небу
и мојој глави,
па неуморно корачам к њима
кораком љубави.