Аутор: PekoL

Peko Laličić

* * *

Kažeš da ti pričam
nešto o sebi
a ja ne bih
jer sam čudo
pred kojim bi
zanemela i babica
(da ih je tada bilo)
jer nisam plakao ni kad me Sunce
međ’ koprive probudilo
i reklo da mi se klupko lepote
oko srca svilo

tražiš da ti kažem
ko sam
i šta me kroz život vodi
a ja bih da mogu
najrađe da slažem
da sam stena
i da me tvoji osmesi
slomiti ne mogu
iako je znano
da ne klečim
i nikad ne ustajem
na levu nogu

kažeš da mi zvezde
iz očiju sjaje
i da se osim pesmi
nikome ne dajem
a ja ti uporno pričam
i pesmom se kunem
da se dajem tebi
i da ne prestajem
da se čudim sebi
što bih i da lajem
jer si zvezda
koja mome putu svetlost daje
da trajem žarom
kojim Sunce sija
skoro kao i ja.

Пеко ЛАЛИЧИЋ

ЂАВОЉЕ ВРЕМЕ

Стоглаво
бахато
бандоглаво
бесавесно
профитерско
убибоже
пљачкашко
ојађено
хушкашко
плачно
шашаво
ретко виђено
нема црње
братоубилачко
осакаћено
никоје време
време несоја
црно време
време смрти
ђаво нам западни посла

у рафове смести несаницу
обећања у хладне радијаторе
па нам уместо хлеба очи Запада
нуди
уместо млека
мед и млеко
само да по његовој мери
буде
да он узме своје
__________________________________________
Из књиге ,,СУНЦЕ У ОТКОПУ”
– циклус ,,Ђавоље време”
Рудник бакра Мајданпек и ИП ,,Терција” Бор, 2012.
(Поводом 50. годишњице рада РБМ)
– Рецензент: Ана Хранисављевић
-Лектор: Ана Самарџић

АНА ХРАНИСАВЉЕВИЋ
Поговор књизи ,,СУНЦЕ У ОТКОПУ” Пека ЛАЛИЧИЋА

СУНЦЕ У ОТКОПУ, БАКАРНИ ГРАД У ПУНОМ СЈАЈУ

Песничка збирка Сунце у откопу, књижевника Пека Лаличића, поетски је пресликач нашег времена, егзистенцијалне и грчевите борбе настале услед кризе хуманитета, која је данашњицом достигла своју кулминацију и врхунац апсурда. Против злоруде стихије човек се одувек борио, свим снагама и расположивим средствима. Откривајући Сунце у откопу, удруженим силама, алхемијом речи, песник и рудар кале и надахњују дух и тело здравим витализмом – песник то чини пером и песмом, а рудар егзистенцију осмишљава голим рукама.
Три песничка циклуса – Сунце у откопу, Ђавоље време, Отпор лудости, заправо су фрагменти једне особене стварности, делови мозаика који теже тоталитету, заокружености, која се постиже, симболички насловљеном, завршном песмом – Крила су сунце.
Први циклус, по коме је насловљена збирка, посвећен је рударима и рударењу, које, симболички схваћено, постаје манир, вид егзистенцијалне борбе. Средишњим мотивом циклуса Сунце у откопу постаје бакар, тај бисер Хомоља (Песма бакру): Коб си наша/ватра и жетва. Бакар, хвалоспевно и метафорички опаван, постаје основна животна материја, елементарна супстанца. Обувши рударске чизме, одмеривши свет озбиљним погледом испод обрва рудара, субјект овог циклуса трчи за сном, који симболички израста у сунце (Сунце у откопу; Августовска); јури пределима црвеног града, коме се осмехују бокори ружа. Основни амбијент првог циклуса дочаран је сликама бакарне ноћи у којој гвоздене але гутају брда (Бакарна ноћ). Први циклус просторно је везан за један локалитет – за Хомоље,(Град који греју два сунца) град рудара – Мајданпек.
Процветасмо из бакра
И ти са нама.
(Песма Мајданпеку)
Други циклус Ђавоље време, описује ратно време, оно проживљено и преживљено, дочарано квалификативом никоје, братоубилачко или пасје време са доминантном бојом црнила. То је циклус посвећен успомени на страдање нашег народа током NATO бомбардовања, дакле, догађајима из наше блиске прошлости. Песме овог циклуса, заправо су песме упозорења и отрежњења, јер није све што стиже са запада мед и млеко, упозорава песник. Описавши Време ратно и Време смрти као негацију живота и обесмишљавање човековог постојања, песник поручује да хуманост мора да победи, као и вера у човека,пријатеља,друга, свеопшта љубав и лепота, коју песник, противник сваког вида насиља и убијања, као кроз Молитву, несебично тражи за све људе. Треба пронаћи праву меру ствари, појединац мора постати оличење свог народа, не би ли уградио себе у темеље будућег, те израстао до царства небеског, бесмртан и неуништив, у име Свете Лазреве земље, (Пркос песмом; Србијо, ти бар имаш себе).
Нашавши се на прагу XXI века, ослободивши се сени прошлости и осећања језе и страха, измиривши минуло са будућем, вративши се коренима и културном наслеђу, пруживши Отпор лудости (трећи циклус), читалац на особен начин доживљава песнички свет збирке Сунце у откопу Пека Лаличића. Бела птица анђеоског лика, са маслиновом гранчицом у кљуну, најпожељнија је авијација модернитета.
Заљубљеник сам и људе,
Птице и воде
које ме у песме воде.
То сам и јуче знао,
зато сам и певао.
ЗАТО И ПЕВАМ.
( Палимо ватре љубави )

Данас је 5. јули 2012.године, 17, 29 часова
a ja у рукама држим своју (из штампе тек изашлу девету) књигу (сада је то збирка песама),,СУНЦЕ У ОТКОПУ”
Издавачи су: Рудник бакра Мајданпек Д.О.О. (поводом 50. годишњице рада) и ИП ,,Терција” Бор
– Рецензент књиге је Ана Хранисављевић, дипл. филолог србиста и књижевник,
– Лектор је Ана Самарџић, проф.
– Корице: Градимир Богдановић – Удружење за Мајданпек.

МОЈИ АФОРИЗМИ У КЊИЖЕВНИМ НОВИНАМА
Број 1202, јун 2012. године

1. Ко се одриче памети, тај је нема.

2. Није да немамо мозгова, него нас је и памет напустила.

3. Код нас је разлика између радника и јадника само у томе што радници иду на посао.

4. Све што смо окачили о клинове пало је у фотеље.

5. Не бисмо ми били будале, да их не доводимо на власт.

6. Са растом демократије расте и збуњеност по глави становника.

7. Све што је између јада и беде, наша је златна средина.

8. Сиротиња је изумрла. Остали су само интелектуалци.

9. Све мечке које смо родили, с нама ће – у Европу.

10. Хипократова заклетва изражена у еврима, некима, данас највише вреди!

11. Тешко је наћи будалу ако није на положају.

12. Објавили смо рат криминалцима. Да би изборне листе биле краће.

13. Лопови су међу нама. Држите нас!

14. Најпре ми се смркло. После су ми исекли струју.

15. Код нас су магарци – на коњу.

16. Сви смо ми овце – док су чобани на власти.

17. Ако преживимо ову кризу, Европа нам не гине.

18. Приватизовали смо све. На реду су аветињски градови и ђавоље вароши.

19. Откако смо изгубили главе, воде нас покондирене тикве.

20. Откако је умро бравар, свака шуша би да буде калауз.

21. Светлост на крају тунела указује да ћемо још дуго бити у мраку.

Управо је из штампе изашла моја осма књига.
То је сада збирка песама ,,ИЗГОВАРАМ СЕБЕ”
– Издавач је ПЦ – Лаб, Бијело Поље, Црна Гора
– Рецензент: Ана Хранисављевић
– Лектор: Ана Самарџић
– Корице и илустрације: Васо Обрадовић
– Уредник: Слободан Зоран Обрадовић