Аутор: NenaM

TRENUTAK – Nena Miljanović

Moj si najduži poetski trenutak U koji su stala sva moja čekanja I sedam mojih psećih života Toliko puta sam umirala zbog tvojih odlazaka I oživljavala Zbog tvojih cikličnih povrataka A onda sam odlučila da zaustavim vreme I prestala da brojim svoje pesničke smrti Od kojih živimo i moja poezija i ja U ciklusima O … Настави са читањем “TRENUTAK – Nena Miljanović”

Moj si najduži poetski trenutak
U koji su stala sva moja čekanja
I sedam mojih psećih života
Toliko puta sam umirala zbog tvojih odlazaka
I oživljavala
Zbog tvojih cikličnih povrataka
A onda sam odlučila da zaustavim vreme
I prestala da brojim svoje pesničke smrti
Od kojih živimo i moja poezija i ja
U ciklusima
O pasjoj privrženosti

Prestala sam da brojim išta
Izlaske i zalaske sunca
Godišnja doba i lunarne kalendare
Pozaboravljala sam imena dana u nedelji
Ne postoje više te prazne subote ili srede
Samo Praznik Velikog Dana (kad mi u pesmu dođeš )
Dan kome sam dala tvoje ime
I uvek datum početni
Godine dve hiljade beskrajne
Sa kazaljkama
Postavljenim na nultu mene
U bezvremenu Poezije
U kojoj sam ti ljubav
I živa

PESMA KOJU NE MOGU NAPISATI – Nena Miljanović

  A da sam ti supruga Da li bih pisala pesme o tebi kao sada I kakve bi bile Lišene ove bolne želje da udišem tvoje izdahe U istom stanu i gradu Od ovih plitkih udaha na pola i na daljinu Bole me pluća i gušim se Od svih ovih velikih pesničkih reči o ljubavi … Настави са читањем “PESMA KOJU NE MOGU NAPISATI – Nena Miljanović”

 

A da sam ti supruga
Da li bih pisala pesme o tebi kao sada
I kakve bi bile
Lišene ove bolne želje da udišem tvoje izdahe
U istom stanu i gradu
Od ovih plitkih udaha na pola i na daljinu
Bole me pluća i gušim se
Od svih ovih velikih pesničkih reči o ljubavi
Kojim popunjavam praznine kad odeš
Kad odeš
Odeš
Uvek odeš …

Pitam se
Da li bih uopšte bila pesnikinja da sam ti supruga
Kakva li bih ti bila žena
(Koja te ne voli ovako strasno i bolno kao ja
ljubavnički i pesnički strašno
Kao nedostižnog supruga ili Boga)
Kad se nagomilaju navike i godine
Da li bih bila ravnodušna ( kao ona)
I gledala u tebe bez uzbuđenja ( kao u sebe)

Ne
I da si mi suprug
Videla bih te kako te vidim kao ljubavnika
I vidim sebe (ne kao nesrećnu pesnikinju)
Kako žurim da završim ručak za decu i tebe
( doći ćeš s posla između dva i četiri)
I samo zadrhtim kad otvoriš vrata
I sav mi se život u pogled slije
I damari sitno trepere
Munjevito
Od glave do pete te obljubim okom
i bezobrazno se protrljam o tebe
Dok čekam noćni sat da se osamimo
Među tvoje ruke da utonem
U postojanju u kom ne odlaziš
Ne odlaziš
I u kom ne pišem pesme…

…Jer
Sva proza između naših zidova
Bila bi najveća ljubavna pesma
Jedina
Koju ne mogu napisati
O tebi i meni…

DVE SVETLOSTI – Nena Miljanović

  Ta naša okončana ljubav Svetli nepomućenim sjajem Kao istrošena zvezda koje odavno nema A svetlost njena putuje i putuje Od njenog okončanog života do naših očiju Tu je i kad je nema I mi Tu smo i sad kad smo prošli U tebi ja i u meni ti Ukovani (u moje pesme) Kao slika … Настави са читањем “DVE SVETLOSTI – Nena Miljanović”

 
Ta naša okončana ljubav
Svetli nepomućenim sjajem
Kao istrošena zvezda koje odavno nema
A svetlost njena putuje i putuje
Od njenog okončanog života do naših očiju
Tu je i kad je nema
I mi
Tu smo i sad kad smo prošli
U tebi ja i u meni ti
Ukovani (u moje pesme)
Kao slika zvezde koje nema
U svod neba koje ne postoji …
 
…I kao svetlost svemirom
Struji fluid mirisnih sećanja između nas
Miris tebe
Osećam u ovom zimskom danu
“Na moravske vrbake mi mirišeš dragi”
Govorila sam ti
“Na zelenkade drinske mirišeš draga”
Govorio si mi
I znam
Da u ovom decembru osećaš april i miris mene
Sad kad nas ništa ne može vratiti
I samo dišemo
Kao da smo živi
 
Sad kad se više ne možemo ponoviti
Samo se udahnemo mirisnim mislima
Udaljeni
Postojimo jedno u drugom
“Prisutni kao svetlost bez glasa”
Kako reče jednom pesnik Kišević
Trajemo
Kao sjaj ugašenih zvezda
I svetli nas ta okončana ljubav
I dišu nas reke i bilja
Sad kad se nema zbog čega disati
Kad smo još samo zvezdana prašina
Na nebu poezije
 

KVAZIMODO – Nena Miljanović

Budimo prozaični (neumesno je sad posle rastanka o ljubavi) Pričajmo o bilo čemu I pravimo se da je ovaj susret slučajnost Evo Načinjem neutralnu temu o vremenu Zamisli Postala sam osetljiva na promene Strašno me bole aprilski vetar i jesenje kiše Uzgred Kad je već reč o tome Boli li te još uvek koleno na … Настави са читањем “KVAZIMODO – Nena Miljanović”

Budimo prozaični
(neumesno je sad posle rastanka o ljubavi)
Pričajmo o bilo čemu
I pravimo se da je ovaj susret slučajnost
Evo
Načinjem neutralnu temu o vremenu
Zamisli
Postala sam osetljiva na promene
Strašno me bole aprilski vetar i jesenje kiše
Uzgred
Kad je već reč o tome
Boli li te još uvek koleno na nagle promene
I da li ti malo koči hod pa hramlješ
(zvala sam te moj lepi Kvazimodo dok sam ti trljala otoke
I ti mene moja Esmeralda
Dok si se pravio da te ne boli)

Čuj
Ovo ide u lošem pravcu
Pomozi mi
Pitaj me bilo šta što ne podseća na nas
Da
Dobro sam
Da
Dovoljno spavam i jedem na vreme
Ne
Ne plačem više zbog sitnica i ne drhtim kad grmi
Molim te nemoj
O ovome ne govore oni koji se nisu voleli
Koji se ne vole

Hajde
Okončajmo ovaj slučajni susret i usiljeni razgovor
Počinje kiša i grmi
Oprostimo se i raziđimo bez podsećanja i osećanja
Možemo mi to
I ne gledaj me tako
Ne plačem
Čini ti se
To mi se samo ova kiša sliva niz lice
I nije ti glas šupalj i napukao
Je li da mi se to samo čini čini zbog grmljavine
Zbog nje i drhtim
( ne zbog tebe)
I ti jedva koračaš zbog promene dok pognut odlaziš
(ne zbog mene)

Je li da je tako
Moj Kvazimodo
Je li

IGRA ZA DVOJE ( EROTIKON) – Nena Miljanović

Pozovi me Svim jezicima ljubavi Glasovima i pokretima bez reči  Zovi me iz najdaljeg juče i iz najdubljeg tebe Iz svih vremena te čujem i osećam Iz svih bića koja su se volela Ili parila I odazivam se i krećem spremno Spremna na sve Krikni me svim mojim slobodama Čujem te kao albatrosa I lomim … Настави са читањем “IGRA ZA DVOJE ( EROTIKON) – Nena Miljanović”

Pozovi me
Svim jezicima ljubavi
Glasovima i pokretima bez reči 
Zovi me iz najdaljeg juče i iz najdubljeg tebe
Iz svih vremena te čujem i osećam
Iz svih bića koja su se volela
Ili parila
I odazivam se i krećem spremno
Spremna na sve

Krikni me svim mojim slobodama
Čujem te kao albatrosa
I lomim krilima nebo i sebe
Letim
Ispod oblaka i tebe
Uzlećem ti u susret
I survavam se pod tobom
U bezdan
Ptica sa pticom
Slobodna

Prozovi me zapovedničkim režanjem
Odazivam se lavu u savani
I tražim te kroz zamršene trave
Trčim i dahćem divlja
Žurim
Da ti postanem plen
Ukroćena

Ne govori ništa na kraju
Samo me ćutke ljubi i pusti da te ljubim
I izližem ti mokro bedro
Kao lavica mladunca
Umorni
Zaspimo
Utonuli jedno u drugo
Utonimo u san
O ljubavi

ČESTITKA ( Nena Miljanović)

  SREĆAN VAM VAŠ DAN DRAGI MUŠKARCI 19 novembar je Međunarodni dan muškaraca. Srbija ga nije ozvaničila kao praznik ali ja jesam: Tebi, moja ljubav i poštovanje, tebi, koji si nečiji otac, sin, brat, suprug, ljubavnik- ženina ljubav i bol bez kog ne može , tebi na planeti i izvan planeta koji ženu činiš ženom … Настави са читањем “ČESTITKA ( Nena Miljanović)”

 

SREĆAN VAM VAŠ DAN DRAGI MUŠKARCI
19 novembar je Međunarodni dan muškaraca.
Srbija ga nije ozvaničila kao praznik ali ja jesam:
Tebi,
moja ljubav i poštovanje, tebi, koji si nečiji otac, sin, brat, suprug, ljubavnik- ženina ljubav i bol bez kog ne može , tebi na planeti i izvan planeta koji ženu činiš ženom i mene pesnikinjom jer si tema mojih pesama o ljubavi i kad pesma dođe do kraja, dokle te pevam dotle sam Žena i ljubav i posle ljubavi.
Tebi, koji si za korak ispred i za glavu i pamet iznad mene, ne zato što sam manje vredna od tebe, nego zato što ti verujem i uzdam se u tebe više nego u sebe:
Korak ispred mene zato što si izvidnica za moje sigurne korake; za glavu viši ( simbolično) jer ako ne verujem u fizičku snagu i odluke kojim me čuvaš i braniš, i u nežnu duhovnu moć nada mnom , ne mogu se osećati kao EVA, niti ostati sa tobom, jača od tebe ne mogu poštovati, a koga ne poštujem ne mogu ni voleti!
Lepo Muško moje, ponekad se volimo, ponekad mrzimo, sve je to život – sa tobom sam sve, sa mnom si sve , jedni bez drugih ni život, ni ljubav, NIŠTA.
Volim te.
N e n a

RUBIKON – Nena Miljanović

Sreća prati hrabre Hrabro Prešla sam lični Rubikon Da ljubavlju pobedim naviku Rekao si mi Da si okovani Prometej i da zbog mene kidaš poslednje okove Pohrlila sam ti Preko reke razdvajanja što deli bračne zakone od ljubavnih Dve drhtave dojke kao dve bele ptice sam ti na dar I među njima Crveni ključ za … Настави са читањем “RUBIKON – Nena Miljanović”

Sreća prati hrabre
Hrabro
Prešla sam lični Rubikon
Da ljubavlju pobedim naviku
Rekao si mi
Da si okovani Prometej i da zbog mene kidaš poslednje okove
Pohrlila sam ti
Preko reke razdvajanja što deli bračne zakone od ljubavnih
Dve drhtave dojke kao dve bele ptice sam ti na dar
I među njima
Crveni ključ za Zabranjeni Grad
Pod jezik sam ga
U nemuštu Reč koja se ne piše u pesme
I koja tebe sopstvenog roba
U moga velmožu oslobađa
“Alea iacta est”
Izrekoh dogovorenu lozinku pred tvojim vratima
Ali ti si ćutao
Na pragu tvoje stvarnosti
Ljubav je o zid i ja o bol
Nisi mi (se) otvorio
Zaokupljen učvršćivanjem svojih okova
Načinio si se da me ne čuješ
I ostao si gde si i što jesi
Lažni Prometej sa lažnom vatrom u uskim prsima
“Kocka je bačena”
Ponovih odbačena
Korak po korak iz stihova
Unatrag
Do prve pesme o tebi
Nazad sam na Rubikon bez mosta
Bez hrabrosti za još jednom
Spalila sam ga za sobom
Sreća ne prati pesnikinje
Sve sam u pepeo
I ptice
I pesme
Sve sem Reč
Čuvam je
Do poslednjeg plamička nade i mene

U MAGLI SAN (poezija u prozi) – Nena Miljanović

Jedno ime, samo ime, a sav tvoj svemir u njega stane, poslednja ti je nežna misao pred san o mogućem, prva po buđenju , radosna uprkos nemogućnosti … neko dalek, “prisutan kao svetlost bez glasa”, razlog za sunca sjaj, lakoća postojanja. Šapati. Ljubav. I dođu teška vremena kad prođeš nekome, a i dalje, poslednja ti … Настави са читањем “U MAGLI SAN (poezija u prozi) – Nena Miljanović”

Jedno ime, samo ime, a sav tvoj svemir u njega stane, poslednja ti je nežna misao pred san o mogućem, prva po buđenju , radosna uprkos nemogućnosti … neko dalek, “prisutan kao svetlost bez glasa”, razlog za sunca sjaj, lakoća postojanja. Šapati. Ljubav.

I dođu teška vremena kad prođeš nekome, a i dalje, poslednja ti je tužna misao s kojom ulaziš u noć i prva bolna s kojom izlaziš u dan , i samo tmina legne na dušu, kao magla na pusta polja, i ime mu je jauk vetra što briše dušom, razlog za gorke kiše. Ćutanje. Ali, to je još uvek ljubav…

I dođe teže, kad tebe prođe taj neko, ni san ni misao ti više nije, ni tuge ni radosti, odsutan kao svetlost iz duše, ni kao pramena magle ga više nema, a spavaš i budiš se, i spavaš i budiš se…a ne znaš čemu. Prošlo.

Prošla samoj sebi, ne čekaš više ništa, čak ni dan da život zaboravi da te probudi, da mu ime zaboraviš i da zaboraviš da ti ne znači više ništa…

Bez snage da ostaneš, bez snage da odeš, ni ljubav ni neljubav, traješ: govoriš, ćutiš, smeješ se, plačeš, dišeš. Ima te.

A nema…

DALEKI – Nena Miljanović

  Dotakni pogledom ove tmurne oblake Daleki dragi Ti ispod tvog neba Ja ispod svog Podeli sa mnom Moj strah od neljubavi vremena ( nije ovo naše doba za ljubav) Mišlju me svojom zakloni U san svoj Skloni me od olujne stvarnosti Kao tebe što sklanjam ja U svoje pesme   Ispruži ruke prema ovom … Настави са читањем “DALEKI – Nena Miljanović”

 
Dotakni pogledom ove tmurne oblake
Daleki dragi
Ti ispod tvog neba
Ja ispod svog
Podeli sa mnom
Moj strah od neljubavi vremena
( nije ovo naše doba za ljubav)
Mišlju me svojom zakloni
U san svoj
Skloni me od olujne stvarnosti
Kao tebe što sklanjam ja
U svoje pesme
 
Ispruži ruke prema ovom zubatom suncu
I ja ih pružam
Ti iz svog života
Ja iz svog
Nedodirnuti
Ogrejmo prazne dlanove
Toplina iste svetlosti neka nas oblije
Manje ću zepsti od razdaljine
Između sunca i zemlje
I između tebe i mene
Spojenih i razdvojenih
Kao život i smrt
 
U mislima
( u kojima jedino postojimo skupa)
Podeli sa mnom sve što ne delimo
Gladnu života sa tobom
Nahrani me hlebom koji jedeš
A od kog ni krišku ne pojedosmo zajedno
Žednu sitnica koje život znače
Napoj me vodom iz zajedničke čaše
U postelji
U kojoj spavaš bez mene
Privij me uza se žudnim snovima
Podeli sa mnom sebe
Dalek
S dalekom
Daleko od života
 
by © Nena Miljanović
( 2012.)

SEDAM NIJANSI VETRA – Nena Miljanović

prolazim te kao lepota poslednjeg poroka gasi se tvoja ljubavnička hrabrost u sitosti sredovečnog braka jenjava tvoja glad za mnom “vetrove prolećne starost umiruje” osećam smiruju ti se misli i krv ne osećaš da stariš u mudrost a već dugo ne zoveš me pet puta na dan i ne budi me telefon tri puta za … Настави са читањем “SEDAM NIJANSI VETRA – Nena Miljanović”

prolazim te
kao lepota poslednjeg poroka
gasi se tvoja ljubavnička hrabrost
u sitosti sredovečnog braka
jenjava tvoja glad za mnom
“vetrove prolećne starost umiruje”
osećam
smiruju ti se misli i krv
ne osećaš
da stariš u mudrost
a već dugo
ne zoveš me pet puta na dan
i ne budi me telefon tri puta za noć
samo da pitaš koje mi je boje pesma danas
i bruji li kao Rapsodija u plavom ljubavlju
ili je crvena kao žar noćašnjeg žestokog sna o nama
odavno
ne javljaš mi se glasom mekim od ljubavi
da mi govoriš o zajedničkom sutra
niti me šapatom hrapavim od strasti
podsećaš na strasti iz juče
običan
javiš se ponekad običnim rečima
hladno
ni da ti zadrhti glas
ni da zadrhtim
hladna
trudim se bar da ne cvokoćem
da ne čuješ
prolazimo
tebi ne treba moja luda ljubav
ni meni ne treba tvoja mudra
prolaziš me
mojoj poeziji
još samo sećanje na tebe treba
onakvog kakav si bio pre sedam godina
i na nijanse ljubavi od pre sedam života
da bih živela ovaj
u kom me prolazi
čak i pisanje pesama o tebi