Аутор: NenaM

ODBROJAVANjE – Nena Miljanović

  U svemu U čemu sam ti se nastajala na početku Nestajem na kraju Čilim Iz rumene sumaglice u pet ujutru u junu Kad se ko život rađa novi dan I nova želja za mnom te budi Budan Ne prizivaš me više iz vrućeg sna Rasanjenom Ne tečem ti više krvotokom kao rekom bez dna … Настави са читањем “ODBROJAVANjE – Nena Miljanović”

 

U svemu
U čemu sam ti se nastajala na početku
Nestajem na kraju
Čilim
Iz rumene sumaglice u pet ujutru u junu
Kad se ko život rađa novi dan
I nova želja za mnom te budi
Budan
Ne prizivaš me više iz vrućeg sna
Rasanjenom
Ne tečem ti više krvotokom kao rekom bez dna
Svakom kapatkom
Ne ispijaš me više kišnu
Žedan

Gasim se
U zimskom suncu u tvojim mislima i prsima
Ni kao topline trag
Nema me u hlebu tvom nasušnom i pitanju
Da li je jela moja nezbrinuta daleka
Ne čezneš
Da mi disanje čuješ i glas
Ni rečju
Ne raspinješ me na slatke muke
Ni imenom
Ne zapinjem ti u grlu
I ne sapinjem ti košulju i kožu
Tesnu i vruću
Na misao o meni goloj

Ishlapila
Iz graške tvog ohlađenog muškog znoja
Žena sam koje nema
Trajem
Kao sećanje na sebe samu
U damarima pesama o nama
Koje mi slovo o tebi odbrojavaju vreme
U kom ću biti
Ostati
Nestati

PRVOPROLEĆNA-Nena Miljanović

  šesnaestog proleća mog leta gospodnjeg poslednjeg bezazlenog bolno i slatko bubrila sam sa ranim trešnjama nalivena nepoznatim sokovima u telu neiskustva punom moja uplašena i radoznala ženskost vrludala je između straha i radoznalosti putevima krvotoka i mutnih misli nošena nejasnim slutnjama o slastima i strahovima zelena po nagonu za zrenjima izložih se silama prirode … Настави са читањем “PRVOPROLEĆNA-Nena Miljanović”

 

šesnaestog proleća mog
leta gospodnjeg poslednjeg bezazlenog
bolno i slatko
bubrila sam sa ranim trešnjama
nalivena nepoznatim sokovima
u telu neiskustva punom
moja uplašena i radoznala ženskost
vrludala je između straha i radoznalosti
putevima krvotoka i mutnih misli
nošena nejasnim slutnjama
o slastima i strahovima

zelena
po nagonu za zrenjima
izložih se silama prirode i mašti
o nepoznatom suncu vetrovima i kišama
pod kojima ću uzreti i raspući se
ko nežna koža prolećnog ploda
da sokom slatkim presipam se i prosipam
na radost i gozbu gladne ptice
prispele sa obala saznanja
međ grane moje tanane
otežale
od okruglih i sočnih želja
zrelih za berbu

sva od radovanja i kajanja
te godine nežne i grube prvoprolećne
raspukla do gole koštice i središta misli o smislu sebe
crvenim kapatkama otkrivene tajne
razložih se na milione sebi istovetnih žena
svih što su bile i svih što će biti
i svakoj od njih
iz pupka su izvirale i pucale prve trešnje
i prosipale se po prvom muškarcu
i svakoj su iz oka kapale poslednje
prezrele
po poslednjem

RUBAIJA 197. – Nena Miljanović

U jednom snu o ljubavi, dva su se duha u dva nedodirnuta tela srela, iz dana u dan, žena je dalekog svoga stihom strasno ko život volela, iz noći u noć, čovek je sanjanu ženu žarkim mislima žestoko ljubio, u dva sna o jednom životu, koji je poezija praznoj javi za utehu isplela.

U jednom snu o ljubavi, dva su se duha u dva nedodirnuta tela srela,
iz dana u dan, žena je dalekog svoga stihom strasno ko život volela,
iz noći u noć, čovek je sanjanu ženu žarkim mislima žestoko ljubio,
u dva sna o jednom životu, koji je poezija praznoj javi za utehu isplela.

ELEGIJA ZA LASTU – Nena Miljanović

Gde se sad gnezdiš moja lepa lasto Pusta su i gluva raspevana polja Ni rudnih vlati ni tvoje pesme Samo gola zemlja i gola duša Bolne tišine trnje i vres Cvrkutava moja Kome sad pevaš ko nekad meni Sa čijeg srca prhneš do sunca Pod čijom košuljom preklapaš krila I sklapaš oči pred noć i … Настави са читањем “ELEGIJA ZA LASTU – Nena Miljanović”

Gde se sad gnezdiš moja lepa lasto
Pusta su i gluva raspevana polja
Ni rudnih vlati ni tvoje pesme
Samo gola zemlja i gola duša
Bolne tišine trnje i vres
Cvrkutava moja
Kome sad pevaš ko nekad meni
Sa čijeg srca prhneš do sunca
Pod čijom košuljom preklapaš krila
I sklapaš oči pred noć i san
Imaš li ikog
Il nikog
Ko posle nas ja

Bojim se za tebe ispod sivog neba
Guste su magle zastrle svod
Hoćeš li moći ostarela moja
Hoćeš li naći topao dlan
Košulju za san
Pesmu za dom
Dragi moj dragi
Je li ti iko
Jesi li ikom
Il ko ja nikom
I meni niko

Strah me za sebe u ovoj tišini
U traganju za pesmom
Teturam kroz maglu pustopoljem dana
U kojim sam ti bila
Košulju mi kidaju vresje i trn
Sonete ko krpe
Prikupljam i vežem oko smrzle nade
Da će opet proleće
I još jednom laste
I ljubav
I stih
I u njemu ti

VUČJA NOĆ – Nena Miljanović

  U mraznoj noći, Među budne dlanove Uzimam tvoja hladna stopala I nežno ih polažem Među dve tople kupole pod mojom košuljom, U udubljenje kolevke nadanja Gde na mrtvoj straži stoji čekanje tebe I ne veruje mi nada kad kažem: “Noćas (i nikad) ne može doći Hladno je ovo i za vukove”… A ti si … Настави са читањем “VUČJA NOĆ – Nena Miljanović”

 

U mraznoj noći,
Među budne dlanove
Uzimam tvoja hladna stopala
I nežno ih polažem
Među dve tople kupole pod mojom košuljom,
U udubljenje kolevke nadanja
Gde na mrtvoj straži stoji čekanje tebe
I ne veruje mi nada kad kažem:
“Noćas (i nikad) ne može doći
Hladno je ovo i za vukove”…

A ti si ipak došao,
I evo dahom ubrzanim do gušenja
Grejem ti prozeble nožne prste
Rumene od hladnoće,
Kao rani izdanci božura u martu,
I ukočene
Kao leševi sitnih ptica u snegu na stazi
Kojom sam mislila da nećeš doći:
Sibirska je hladnoća u našem spolja i unutra
U stotoj Vartolomejskoj noći iza rastanka
I zavejan je put,
Kojom se probija Reč između nas
Kroz smetove ćutanja…

A ti si ipak došao dragi,
Tu si,
I otkravljuju ti se stopala i moje srce
Dok gaziš po odluci o rastanku
I korakom (ne)pripitomljenog vuka
Ulaziš u moj odjugnuli san
Kroz špalir igličastih ledenica
Što vise sa krajeva mojih slepljenih trepavica
I tope se i kaplju, hladne i slane,
Po neslanoj šali sna o pticama i božurima,
I po meni,
Preklanoj
Vučjim očnjacima buđenja
U (bez)dan …

 

RUBAIJA 196. – Nena Miljanović

  Sanjah ti noćas ruke. Hiljadu treptavih leptira golicalo mi je grudi, ko dašak nemirnog prolećnog zefira, o milja li i slasti, o voljenog li tebe, o mlade li mene! O buđenja li bolnog, o tuge li jesenjeg samačkog mira…

 

Sanjah ti noćas ruke. Hiljadu treptavih leptira
golicalo mi je grudi, ko dašak nemirnog prolećnog zefira,
o milja li i slasti, o voljenog li tebe, o mlade li mene!
O buđenja li bolnog, o tuge li jesenjeg samačkog mira…

DAN LASTAVICA – Nena Miljanović

Suicidalno Odlučila sam da poništim sebe Načinom Kojom se prekraćuje bol od kog se ne ozdravlja Odlučila sam da te zaboravim Biće to poslednjeg dana marta Na godišnjicu Kad se uvećavaju nebo i nada I neću čekati da aprilska samoća uveća jad (April mi je posebno težak zbog ludila trava i misli I našeg intimnog … Настави са читањем “DAN LASTAVICA – Nena Miljanović”

Suicidalno
Odlučila sam da poništim sebe
Načinom
Kojom se prekraćuje bol od kog se ne ozdravlja
Odlučila sam da te zaboravim

Biće to poslednjeg dana marta
Na godišnjicu
Kad se uvećavaju nebo i nada
I neću čekati da aprilska samoća uveća jad
(April mi je posebno težak zbog ludila trava i misli
I našeg intimnog praznika
Zvali smo ga Dan lastavica )
Sačekaću sebe u zasedi
Iza sećanja na tvoju početnu Reč
Koja je ispisala sve moje pesme
I završno ćutanje
Koje ih je poništilo kao lažne monete
Zaboraviću te na jedini mogući način
Samoubistvom sa nekim drugim
Podaću se i ubiti tri mene
Onu lastavičastu s početka
Ovu kukavičiju na kraju
I onu iz budućnosti
Koja bi pisala lažne ljubavne nekom drugome
Pamteći tebe

Zaboraviću te na Dan lastavica
I prestati da postojim…

VENUS (TRAGOVI U PESKU) – Nena Miljanović

Ne tuguj lepa zvezdo Ne jadikuj za Mesecom U noći bez mesečine najlepše sijaš Venus si i sama po sebi sjaj Zenica u oku probuđene zore I suzna kap na kapku pospanog sutona Melanholična moja pesnikinjo Ne plači nad onim što nije moguće On nije svetlost sam po sebi ( tvoje mu pesme daju sjaj) … Настави са читањем “VENUS (TRAGOVI U PESKU) – Nena Miljanović”

Ne tuguj lepa zvezdo
Ne jadikuj za Mesecom
U noći bez mesečine najlepše sijaš
Venus si i sama po sebi sjaj
Zenica u oku probuđene zore
I suzna kap na kapku pospanog sutona
Melanholična moja pesnikinjo
Ne plači nad onim što nije moguće
On nije svetlost sam po sebi
( tvoje mu pesme daju sjaj)
Niti je trajan
Kao ljubav ili kao ti

Nestalan
Obaspe te punoćom o nabreklom uštapu ljubavničke muškosti
Silan i svoj
Za nekoliko noći je splasnut na pola i obični i bračni njen
U senci Plave planete
Tanji se iz moćne punoće u nejak srp
Ne plači nad onim što ne možeš promeniti
Takav je raspored među maglinama mutnih ljubavi
Bliži njoj nego tebi uvek će joj se vraćati
Velika moja
Ako je za utehu
Bliža si Suncu od oboje

Ne tuguj i ne osuđuj uzalud
On nije slobodna zvezda kao ti
Satelit je
Sačekaj
Samo sačekaj da ponovo nabuja
Sama i svetla
Sa zorom nadanja u zenici
I suzom sumnje pod kapkom
Čekaj ga
Sve dok ne nastane Novo nebo
Sva vremena čekanja i tugovanja su tvoja
Čekaj

SREĆNA LJUBAV – Nena Miljanović

Srećna ljubav Kažu za neke koji traju bračno i mirno I nikada se ni posvađali nisu Niti su ikad poželeli da se trgnu I oteraju jedno drugo dođavola Kao hermafroditi Ležu i ustaju zajedno I hormoni periodično odrade svoje u postelji Poznatim pokretima i usklađenim načinom (Bez gladi i žestine nesrećnih ljubavnika) I traju tako … Настави са читањем “SREĆNA LJUBAV – Nena Miljanović”

Srećna ljubav
Kažu za neke koji traju bračno i mirno
I nikada se ni posvađali nisu
Niti su ikad poželeli da se trgnu
I oteraju jedno drugo dođavola
Kao hermafroditi
Ležu i ustaju zajedno
I hormoni periodično odrade svoje u postelji
Poznatim pokretima i usklađenim načinom
(Bez gladi i žestine nesrećnih ljubavnika)
I traju tako
Uvezani jedno u drugo
Kao dva ispisana lista u korice knjige
U koju se nema ništa novo upisati
Osim uredanog letopisa navike
Možebiti da to jeste srećna ljubav
Ali ja sam nesrećna zbog takvih smirenih
I ne bih sebi poželela tako
Jer ljubav je sve samo ne sigurna i bezbolna
I sreća joj nikada nije sestra
Ni poezija mati
Nesrećna moja ljubavi
Ostani mi takva kakva si
Nepredvidiva
Smenjuj sate radovanja i tugovanja
I piši moje stihove o njemu
Pevanja i jauke ljubavnice
U pesmi o nedostižnoj sreći
Upisanoj u letopis navike
Koju nemam sa njim
A želim sebi
Tako

DUGO PUTOVANjE U NOĆ – Nena Miljanović

Ne Ne putujem ja nigde noćas Vidite da nemam prtljag Ništa ne odnosim (kao što nisam ni donela) Prosto Učinilo mi se zgodno da ovo ovako naslovim Zbog ideje o odloženom samoubistvu Iz istoimene drame Judžina O’ Nila Uzmimo da mi se sedi na ovom imaginarnom peronu Zbog iluzije da nekog čekam I ne povezujte … Настави са читањем “DUGO PUTOVANjE U NOĆ – Nena Miljanović”

Ne
Ne putujem ja nigde noćas
Vidite da nemam prtljag
Ništa ne odnosim (kao što nisam ni donela)
Prosto
Učinilo mi se zgodno da ovo ovako naslovim
Zbog ideje o odloženom samoubistvu
Iz istoimene drame Judžina O’ Nila

Uzmimo da mi se sedi na ovom imaginarnom peronu
Zbog iluzije da nekog čekam
I ne povezujte me ni sa Karenjinom
Nemam nameru da se bacim pod voz
Da nameravam da se ubijem
Izabrala bih tiši i elegantniji način
Na kraju krajeva
Ne tiče vas se ni zašto pevušim izgubljena
Možda sam konačno umrla i sebi kao njemu
I pevam od olakšanja…

…Ili sam zamislila da sam Elektra
I radujem se
Što ću do jutra postati jedna od Vlašića
I kao zvezda repatica juriti nebom
Do mrtve tačke od koje vreme teče unazad
I ukrštaju se njegova i moja prošlost
Možda stignem voz koji sam propustila
Sudbina poezija ili neka druga izmišljotina
Možda priskoči u pomoć i odgovori me
Možda čak i odložim odlazak…

U svakom slučaju i da odlazim
Ovo je samo moje putovanje u noć
Bez vas vi moje razumne i lude misli
Vaše protiv i za nema nikakav uticaj noćas
Ostavite me samo da sačekam jutro
Da izbledim sa Vlašićima
i nestanem ili nastanem
Nad Zemljom i životima
Konačno ukrštenim
Ili raskrštenim