Аутор: NenaM

CARMINA BALCANICA – Nena Miljanović

  Od rođenja do upokoja bez spokoja Od Kosova do dana današnjeg Raskaljanim drumovima Opankom Pod šajkačom Koračam kroz pamćenje I probijam se kroz (ne)zaborav Porukom: Još me je Na dnu sam zelenog vojničkog sanduka Pod ikonom umotanom u vezen peškir u torbi tkanici na leđima Komad kamenog somuna mi je u njoj i šaka … Настави са читањем “CARMINA BALCANICA – Nena Miljanović”

 

Od rođenja do upokoja bez spokoja
Od Kosova do dana današnjeg
Raskaljanim drumovima
Opankom
Pod šajkačom
Koračam kroz pamćenje
I probijam se kroz (ne)zaborav
Porukom:

Još me je
Na dnu sam zelenog vojničkog sanduka
Pod ikonom umotanom u vezen peškir u torbi tkanici na leđima
Komad kamenog somuna mi je u njoj i šaka soli
I tri koske moje kosovske izbeljene
Čeona
Bedrena
I kičme neslomljene pršljen
Klepeću
Ko klepala crkvena kroz vekove kosti romorom
Ko glasom mojim govore :

Mati
Pamti me starice moja
Ko njive moje što me pamte poginulog
Uveži me iza čela u čvor marame povezače i u čvor materice pod pregačom
U šaku pšeničnog semena me umešaj i razbaci s jeseni po ugaru
Isklijaću s proleća i nicati sa žitima
Sa brašnom
Prosej me kroz sito sećanja i razmesi sa pogačama i pripovedanjima
Hleb dokle sam nasušni dušama
Ima me!

Sestro
Okaj me pokajnice moja
Greh mi je ubijanja na duši
(i mene su ubili grešniji od mene – ja sam bar branio svoje )
Operi me pred Bogom suzama milosrdnim
Izvidaj mi rane po telu i duši bosiljkom i ruzmarinom
U srcu oprostivom
Sej ih i gaji rođena i vodom iz oka zalivaj
Dok ti je suze i dobrote srpske sestrinske
Postojim

Ženo
Kosovko moja ponosna
Rađaj me lepoto
Oživi me začećima i čuvaj porođajima
Doji me i hrani ljubavlju rodna moja
Ne daj da po drugi put umrem od nerodice
I izumrem

Troprste moje
Mojom pesmom Vidovdanskom me pevajte
Videću se i čuti

Živ među mrtvima!
00000000000 (2)

SALVE ZA ZA KIŠU I GOLUBOVE – Nena Miljanović

Stajao si na trgu juče i hranio golubove Okrenut leđima suncu i meni I nisi čuo zaglušujuće bubnjeve (Urođenički tam-tam iza sebe) Tako mi je lupalo srce… Taknula sam  ti prstima rame I o bože To nisi bio ti A zaklela bih se da jesi Imao je tvoje ruke I pokrete I sve…   I … Настави са читањем “SALVE ZA ZA KIŠU I GOLUBOVE – Nena Miljanović”

Stajao si na trgu juče i hranio golubove

Okrenut leđima suncu i meni

I nisi čuo zaglušujuće bubnjeve

(Urođenički tam-tam iza sebe)

Tako mi je lupalo srce…

Taknula sam  ti prstima rame

I o bože

To nisi bio ti

A zaklela bih se da jesi

Imao je tvoje ruke

I pokrete

I sve…

 

I jutros na ulici te sretoh:

Dolazio si mi u susret izbegavajući lokve na pločniku

Lica zaklonjenog kišobranom

Nisam se prevarila

Prepoznala bih ti panterasti hod  na puškomet…

Stotinu plotuna mi je grunulo u prsima

(Počasna salva ponovnom susretu)

Potrčah

I padoh u sebi

Pogođena pogledom  stranca:

Nije bio ti

A bila sam sigurna…

 

Ovo što  sada sediš na ivici kreveta

(Na rubu moga polusna)

I govoriš mi da si tu

Sigurna sam da jesi

Čujem ti glas:

Odbija se eho negdašnjih reči ljubavi

O zidove prazne sobe i mene

I neću da otvorim oči

Niti da proveravam  da li mi se opet samo čini

 

Umreću ako se sada probudim

I rasplineš se  kao magla

Kao juče

I jutros

I kao što ćeš  sutra

Umreću sasvim bez salve stihova

I neću te moći nalaziti bar u sekundnim iluzijama

Među gladnim golubovima

I ispod pocepanih kišobrana

Ni čuti bar u  snu kako mi govoriš

“Spavaj ljubavi

Tu sam

Tu”…

ARMAGEDON – Nena Miljanović

I bi Dan Prvi između tebe i mene Veličanstven kao stvaranje sveta Početak  Nas i mojih pesama O začetku Harmonije Ljubavi Između okeana i obale U lunarnim intervalima  odlazaka i dolazaka talasa tebe Do obala  mene slepe za istinu Da erotski haos ne stvara  harmoniju Jer dizao si se samo  u plimama muškosti u noćima I … Настави са читањем “ARMAGEDON – Nena Miljanović”

I bi Dan Prvi između tebe i mene

Veličanstven kao stvaranje sveta

Početak  Nas i mojih pesama

O začetku Harmonije Ljubavi

Između okeana i obale

U lunarnim intervalima  odlazaka i dolazaka talasa tebe

Do obala  mene slepe za istinu

Da erotski haos ne stvara  harmoniju

Jer dizao si se samo  u plimama muškosti u noćima

I povlačio se u osekama dana

Krio si se

Pod lažnim imenom  i krio me

Potopljenu u kapatki tvoje semene  soli

Na tamnom dnu noćnih misli

 

Danas

Kada je Dan Poslednji iza nas

Strašan kao Armagedon

Ja još uvek hrabro stihujem  o Harmoniji:

Izmišljam te stihovima

Kao nepostojeću planinu Meggido

I ne dam da nastane kraj moje iluzije o ljubavi

I moje poezije

Sada kada sam daleki suvi  sprud

Do kog more više ne dopire

I dalje pevam o plimama

I biseru nastalom iz bola školjke

Od zrna tvoje soli

U moru moje ljubavi

 

 

O more moje

Čuje li me bar tvoj talas strasti

Čuješ li me

 

ODAKLE TI JA BOŽE – Nena Miljanović Daniluška

(Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)   Ne pitam te Devla  Odakle ti volike tvrde  džade Na sve četri strane od  beli svet   Pitam odakle ti ja vaki  ko katran Sa tabani tvrdi  i  mekano srce  Ko kajmak  na lebac topim se na sunce  Od sreću što greje a da ne platim … Настави са читањем “ODAKLE TI JA BOŽE – Nena Miljanović Daniluška”

(Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)

 

Ne pitam te Devla 

Odakle ti volike tvrde  džade

Na sve četri strane od  beli svet  

Pitam odakle ti ja vaki  ko katran

Sa tabani tvrdi  i  mekano srce 

Ko kajmak  na lebac topim se na sunce 

Od sreću što greje a da ne platim

Ljubim ti vurunu  cigansku bože

Na leđa je nosim di god da pođem

Sa put pod taban  

I pamet među  noge

Na kljuse bez potkovicu

I sa ženu  bez gaće

Sa deset deca u taljige bez točak

Ciču  od sreću i kad su bez ručak

U prazan koto tuču ko u doboš

Čuješ li kako dreču u pesmu 

“Cige- mige na taljige 

voziii devla 

cicvara -popara 

sipaaaj bože”

Ljubim i gladne u alava usta

Ala i volem 

Al mi je lepo

Fala ti Devla

Kad si me pravio nisi žalio

Ni ja na tebe nemam žalbu

Samo te pitam 

Di ti je pamet bila u glavu 

Kad si pravio drugi ljudi

Ovi  od drugu pamet i  farbu

Beli u lice i  prazni u srce

Ko rupa bez dno im stoji u prsa 

Di sam ti bio da me kidaš

Da svima daš po nokat mene

I crno pod nokat da im budne dosta

Pod sunce što vozi preko celo nebo

Taljige od radost  sa mene u njima 

Sa kljusad od dani potkovani sa sreću

Što me tandrču  po drum od život

Pa  sa moju ženu decu pravim

I sa nji pevam na deset usta

Na četri strane rasut ko pleva

Na vetar letim 

Sa gusku pod mišku 

I pevam te Devla 

Čuj kako pevam

Sa prazan stomak

U punu dušu
Čađav u lice

Beo u srce.

KAD ODE BRAT(posvećeno Luisu) Nena Miljanović Daniluška

  (Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)   U  moju dušu stoji crkva Bez ključ Bez bravu Sa zvona od jauk Sa zidovi od vetar  I patos od travu Sa tetku Bibiju za crkvenjaka          Sa lebac u ruke stoji na vrata  A vrata rupa na moje srce Luft mi u … Настави са читањем “KAD ODE BRAT(posvećeno Luisu) Nena Miljanović Daniluška”

 

(Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)

 

U  moju dušu stoji crkva

Bez ključ

Bez bravu

Sa zvona od jauk

Sa zidovi od vetar 

I patos od travu

Sa tetku Bibiju za crkvenjaka         

Sa lebac u ruke stoji na vrata 

A vrata rupa na moje srce

Luft mi u glavu i kletva na usta

 

Dabogda  Devla crko jutros

Kad si mi taki dušman na život

Kaki to kantar držiš u ruke

Ili tako od oko meriš

Šta da mi daješ a šta da uzmeš

Što si mi jutros uzeo brata

Ja imam jednog ti koloko oćeš

Gore na tvoje belo nebo

Džaba što imaš crno lice

Tamo  u ćošak ciganskog Raja

Ne mariš za našu nesretnu  sortu

Ne čuvaš svoju čađavu  decu

Što nisi poslo bar dva čuvara 

Andjele tvoje s garava krila

Brata da mi pazu  

Jutros kad je strado

 

Kako ću više da ti se molim

Kad  za nas imaš taku pravdu

Vidi Bibija plače na vrata

Od ovu crkvu u moju dušu

Dušu da ti jebem ciganski Bože 

Sa koji lebac  ću bratovoj deci

Sa koje reči pred  našu mater

Sa koju veru  da te još ima

 

 

Opraštaj Devla

Nemoj da  meriš to što te sujem

Ni ja ne merim što tako ćutiš

Sad kad za moga brata drečim

U ovu crkvu  u moju dušu

Sa zid od vetar

Sa prag od kamen

U oltar od moje cigansko srce

I sveće od moje nesretne oči

Sa zvono od moju pesmu i jauk

Sa Tvoje lice  u mome liku

Opraštaj Devla moju sovku

Ja tebi ne mogu moga brata

DVA BOGA -Nena Miljanović Daniluška

(Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)   U moju dušu sedu dva boga Crni da ga volim Beli da ga molim Na isto nebo sedu i ćutu Pravu se ludi Jedan sa drugog stoju u svađu Tesno im u nako veliko nebo Tesno im u moju voliku glavu Tesno i meni sa nji … Настави са читањем “DVA BOGA -Nena Miljanović Daniluška”

(Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)

 

U moju dušu sedu dva boga

Crni da ga volim

Beli da ga molim

Na isto nebo sedu i ćutu

Pravu se ludi

Jedan sa drugog stoju u svađu

Tesno im u nako veliko nebo

Tesno im u moju voliku glavu

Tesno i meni sa nji u srce

Ima da i teram ko oni mene

Od nebo do nebo mesto da tražu

Nigde da ne budnu svoj među svoji

Ko ja na ovu šarenu zemlju

Nigde da se smiru dok se ne miru

Dok jedan sa drugog ne budu jedan

Bez farbu na kožu

Ni crn ni beo

Ni Bog  ni čovek

Ni da ga volim ni da ga molim

U mene da se stvori

U glavu da mi budne

Da nema ime ni Bog ni Devla

U dušu da ga zovem  Velika Duša

Sa suzu u oko sa pesmu na usta

Sebi da se molim

Sebe da volim

Niti na nebo niti na zemlju

Negde između

Ciganin  i Čovek

 

U moju dušu ćutu dva Boga

I ja sa njima ćutim i plačem

Plačem 

CIGANKIN DUĆAN -Nena Miljanović Daniluška

(Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)   Aj Crni moj lepi U život te ljubim Ne gledaj me tako vruće ispod oko Munja mi u glavu Od tvoje oči Pišti mi u uši Ljulja se pod noge Kletva mi na  usta Duša u nosu Pod suknje mi dućan U dućan  kotlić  Proključo   … Настави са читањем “CIGANKIN DUĆAN -Nena Miljanović Daniluška”

(Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)

 

Aj

Crni moj lepi

U život te ljubim

Ne gledaj me tako vruće ispod oko

Munja mi u glavu

Od tvoje oči

Pišti mi u uši

Ljulja se pod noge

Kletva mi na  usta

Duša u nosu

Pod suknje mi dućan

U dućan  kotlić 

Proključo

 

Aj

Strašni  moj

Ala  zadrktim

Sedam me moji sukanja steže

Joj al mi je tesno

Šes  mi  drešiš   sa taj tvoj pogled

Sedma sama sa mene spada

Ko tamo na reku

U ono šiblje

Bluzu mi sa pogled  cepaš   sa prsi

Dva leba nadošla  pod njom ti pečem

Da ti presednu kad i zagrizeš

U gušu da ti stanu pa da se daviš

Ja da te usta na usta oživim

 

Aj

Dabogda da me noćas nema

Uz ženu igraš

U mene gledaš 

Uz vatru sviraš

U inat pevaš

Sa beli zubi srce mi jedeš

Ko sinoć pod šator šaren u polje

Kad si me raspeo

Kad si se zakleo

“Da umrem ako te ne uzmem

Neka me nema ako je ne teram”

 

Aj

Gledaj samo kako te gledam

Ti piješ vino

Ja pijem tebe

Meso mi drkti

Pamet mi vetri

Skloni se od nju

Ne mogu više

Sve ću joj zube

Svu ću joj kosu

I nokte u lice  

Krv mi je u oči

Ti mi pod kožu

Smrt mi  je u pamet

Pamet medju noge

Duša mi na usta

Usta na tebe

Igram se sa nož

Igraš se sa život

Lepi moj crni

Begaj dalje od nju

Bega mi  duša

Sa crni đavo

NEĆU,NE MOGU -Nena Miljanović Daniluška

(Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)   Neću da budem sa tebe više Nek mi se za vrat okrenu usta Ako ti sa nji viknem ime Neka prebijem obe noge Ako potrčim za tvoju senku Nek mi se osušu do lakat ruke Ako te sa nji zagrlim takog Neka mi pauk popije oči … Настави са читањем “NEĆU,NE MOGU -Nena Miljanović Daniluška”

(Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)

 

Neću da budem sa tebe više

Nek mi se za vrat okrenu usta
Ako ti sa nji viknem ime
Neka prebijem obe noge
Ako potrčim za tvoju senku
Nek mi se osušu do lakat ruke
Ako te sa nji zagrlim takog
Neka mi pauk popije oči
Ako te sa nji pogledam u oko
I neka crknem ko ker pod ambar
Ako bez tebe ne mogu od sutra

Taki si gori od guju šarku
Palacaš sa jezik oko moju pamet
Med ti u govor
U zubi otrov
Sa reči veran
Sa dela varaš
Za sitno se kuneš
Za krupno kriješ
Neću sa tebe ni vodu da pijem
Sa žednu dušu ima da umrem
Na mater moju crninu da mećem

Sa reč mi daješ srce iz prsi
I krv iz žile
I oba oka
Sa reč me raniš sa med i mleko
Mesec i zvezde skidaš sa nebo
Kuneš se da ćeš da ideš od kuću
Od ženu da begaš
I sa mene živiš
U neki čardak negde na nebo

Noćas sam gladna pokraj tvoju kuću
Kroz prozor gledam
Sa ženu sediš
Za astal je raniš sa beli lebac
Sa vino je pojiš
Sa oči je ljubiš
Na krevet vam jastuk sa vezen golub
Na moje srce mrtva lasta

Aj Devla
Devla
Uzmi mi život
Odma me Bože ubi na mesto
Kad mi je taki uzeo pamet
Sa njega neću
Bez njega ne mogu
Sa smrt me Devla spasi od mene

 

(*Devla- Bog)

NA SEDMO NEBO -Nena Miljanović Daniluška

(Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)   Noćas sam sa ruke dovatila zvezde Sedam sam skinula sa sedmo nebo Šes sam na prsa Sedmu na pupak Aj al su sjajne Aj al su vruće Na prsa mi žiške Na pupak vatra U glavu prazno Promaja duva U telo mi čela Pa bode sa žalac … Настави са читањем “NA SEDMO NEBO -Nena Miljanović Daniluška”

(Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)

 

Noćas sam sa ruke dovatila zvezde

Sedam sam skinula sa sedmo nebo

Šes sam na prsa

Sedmu na pupak

Aj al su sjajne

Aj al su vruće

Na prsa mi žiške

Na pupak vatra

U glavu prazno

Promaja duva

U telo mi čela

Pa bode sa žalac i med sipa

U ruke mi Mesec

Među noge Sunce

Pod mene zemlja

Pod njega ja

Sa dušu na nos

Sa usta na usta

Sa Njegovo lice ko lice Boga

Lep mi ko Devla  gore na nebo

 

 

Pred  zoru se mesec ugasio  i pao

Od moje čelo puko ko bostan

Sa crno nebo pobegle zvezde

Iz moje ruke pobegla sreća

Od vatru na prsi pepeo pod prsti

Pod pupak prazna i ladna raka

 

 

U jutro na istok crveno sunce

Krvavo od moja izgrižena usta

Sa zubi sam i grizla

Glas da ne pustim

Bog  da ne čuje kako  kunem:

 

 

Dabogda da srce u njega pukne

Ko mesec od moje ladno čelo

Sa  pepeo od mene u gušu da se davi

Sa lažljiva usta sa smrt da se ljubi

U moju glavu grob da mu bude

Od moje telo krst da mu pravim

Na krst da ga raspnem

Pod  sedmo nebo

Mrtva pod mrtvog

Živa da budnem
(*Devla  – Bog)

PTICA DODO – Nena Miljanović

Čovek je ubio retku pticu I niko ga nije ni prekoreo A kamo li optužio Jer Nije ni ličilo na ubistvo To zanemarivanje Sama se ubila izgladnjavnjem Odbijajući zrnevlje Jer nije više bilo sa njegovog dlana Smešno pernato ništa Ko bi pomislio da voli na život i smrt Sa srcem koliko lešnik Prosto Prestala je … Настави са читањем “PTICA DODO – Nena Miljanović”

Čovek je ubio retku pticu

I niko ga nije ni prekoreo

A kamo li optužio

Jer

Nije ni ličilo na ubistvo

To zanemarivanje

Sama se ubila izgladnjavnjem

Odbijajući zrnevlje

Jer nije više bilo sa njegovog dlana

Smešno pernato ništa

Ko bi pomislio da voli na život i smrt

Sa srcem koliko lešnik

Prosto

Prestala je da kljuca

I samo pevala svoje sve kraće trilere

Udarajući grudima i kljunom o zid tišine

Iza kog se zatvorio…

 

I kad je uginula

Brižljivo je počistio hrpicu perja  i bacio u vetar

I upitan šta je sa pticum i pesmom

Hladno odgovorio

Nisam ni imao pticu

To što ste slušali

Bio je strainski napukli vergl

Prodao sam ga antikvaru

Za pohabanu knigu ljubavne poezije

Neke anonimne pesnikinje iz moje prošlosti

Više zbog njene biografije nego zbog poezije

Zamislite

Ubila se otrovnim mastilom

Iz tačke na kraju hiljaditog stiha o meni

Tako piše u njenoj poslednjoj pesmi pod naslovom

Ptica Dodo.