Аутор: NenaM

NJENE KOLONIJALNE CIPELE – Nena Miljanović

I kad su početkom te jeseni izmestili artesku česmu Na  samom ulasku u grad (iz pravca našeg osam kilometara udaljenog sela) Moja mati je bila strašno zabrinuta Jer više neće imati gde oprati blatnjave  cipele (preko  leta je na toj česmi  prala bose prašnjave  noge i obuvala sandale ponete u cegeru ) Pre ulaska u … Настави са читањем “NJENE KOLONIJALNE CIPELE – Nena Miljanović”

I kad su početkom te jeseni izmestili artesku česmu

Na  samom ulasku u grad

(iz pravca našeg osam kilometara udaljenog sela)

Moja mati je bila strašno zabrinuta

Jer više neće imati gde oprati blatnjave  cipele

(preko  leta je na toj česmi  prala bose prašnjave  noge

i obuvala sandale ponete u cegeru )

Pre ulaska u kolonijalnu radnju

Gde se prodaju   zejtin i petrolej na meru

Žute  i bele svilene mašne za devojčice

I  fišeci karamelnih  bombona

Umotanih u crvene papiriće…

…I gde je na povratku pila vodu na prazan stomak

I kvasila da ne zavenu

Vezice  kupljenih prvih poluzrelih trešanja

Koje sam jela polako

Da mi duže traju…

ADAGIO ZA PLES TETREBA – Nena Miljanović

Ne treba meni pozorje ljubavi: Sveće i crvene ruže Romantični refreni  i skupo vino I zamagljen pogled  preko ruba čaše Ništa Iz igre zavođenja   Nemojmo Ostavimo to onima kojima treba  teatralnost I sve to već viđeno  u jeftinim filmovima Jer Ako mi glas tvoj  jednom ne bude muzika I ne budem ga čula kao … Настави са читањем “ADAGIO ZA PLES TETREBA – Nena Miljanović”

Ne treba meni pozorje ljubavi:

Sveće i crvene ruže

Romantični refreni  i skupo vino

I zamagljen pogled  preko ruba čaše

Ništa

Iz igre zavođenja

 

Nemojmo

Ostavimo to onima kojima treba  teatralnost

I sve to već viđeno  u jeftinim filmovima

Jer

Ako mi glas tvoj  jednom ne bude muzika

I ne budem ga čula kao  Simfoniju Ljubavi

Ne  bi mi bilo dovoljno tada

Ni novi Albinonijev Adagio da napišu samo za mene

Ne bi mi talasali dušu ni ti najlepši tonovi

Kao tvoj golicavi promukli šapat

Ni sve sveće sveta da planu

Ne bi  mi zapalile iskre u očima i požar u krvi

Kad izbledimo iz ljubavi u blaziranost

 

Dragi moj

Ne palimo sveće noćas i nikad

Plakaću neutešno

Plakaću

Jer palićemo ih za pokoj ljubavi

Tada

Uzalud bih pila  vino sa tobom

Jer ni najjače me ne bi opilo

Kao obično prisno  veče sa tobom sada:

Gledala bih te preko čaše u čudu

I pitala se bolno trezna

Zašto pijem vino sa strancem

Gluva i nevoljena

U tami

“NIKAD NEDELJOM” … (glomazna poema o Neni, ŽENI koje nema )

Nedelja je I nedešavanje je Prazno Kao koža trbuha posle izjalovljene trudnoće Visi razvučeno vreme Okačeni o klatno neumoljivog zidnog sata I iskucava me iz iščekivanja Trebalo bi se pokrenuti I nečim boljim dovršiti ovaj odvratan dan Besmisleno je ovako stajati kao svoj spomenik Nad netaknutim stolom kao nad odrom I traćiti se na lamente … Настави са читањем ““NIKAD NEDELJOM” … (glomazna poema o Neni, ŽENI koje nema )”


Nedelja je
I nedešavanje je
Prazno
Kao koža trbuha posle izjalovljene trudnoće
Visi razvučeno vreme
Okačeni o klatno neumoljivog zidnog sata
I iskucava me iz iščekivanja

Trebalo bi se pokrenuti
I nečim boljim dovršiti ovaj odvratan dan
Besmisleno je ovako stajati kao svoj spomenik
Nad netaknutim stolom kao nad odrom
I traćiti se na lamente
Sad kad više nisam Velika Majka mojoj Maloj (odrasloj) deci
(nikome- sem mojoj poetskoj nedonoščadi)
Ni žena koja čeka ljubavničko veče
Da nahrani sobom svoga izgladneloga
( nedeljno veče je ipak porodično
i ne provodi se sa ljubavnicom)

I eto sad ću da napišem jednu praznu u rimi
( treba neutralisati nečim lošim I tupim
Sve ovo oštro što reži i reže u meni )
Sročiću
Par stihova spakovanih u strogi srok
Kao nedeljni ručak u lažni porodični protokol
I nije važno što pesma nije ni za šta
Teatralan naslov i moje ime
Daće poetskom kopiletu priliku za život
I malo njih će videti između redova iskapane mrlje
Od stinutog i nepojedenog nedeljnog ručka
( neka se ne misli da su to suze
nisam ja od onih “snenih” i “ranjivih” žena i pesnikinja
što pesme i ručak sole krokodilskom suzom )

I šta sad i ako stvarno plačem i (melo)dramim
Nije to zbog nepodeljenog hleba danas
I nepodeljene postelje večeras
Ne
Na radiu je Melina Merkuri
I pesma iz filma “Nikad Nedeljom”
Znate ono o kurvi
Zbog koje je propala antička kultura
I zbog mene nedeljne
Zbog koje je propala moja poezija…

Copirgiht © Nena Miljanović

LIBRETO ZA MESEČEVU MELODRAMU-Nena Miljanović

  Mogu da podnesem Da povenu svi četvorogodišnji ljiljani u ponoćnim poljima Za četiri godine ljubavi Tugovaću periodično u milenijumima Tri ili pet omamljujućih noći punog meseca Za nevinošću koja tako zanosno miriše na greh (I zabranjena branja) I prestajti da žalim Kad mi eoni druge tuge obuzmu stihove Duboko Gubila sam ja mnogo već … Настави са читањем “LIBRETO ZA MESEČEVU MELODRAMU-Nena Miljanović”

 

Mogu da podnesem
Da povenu svi četvorogodišnji ljiljani u ponoćnim poljima
Za četiri godine ljubavi
Tugovaću periodično u milenijumima
Tri ili pet omamljujućih noći punog meseca
Za nevinošću koja tako zanosno miriše na greh
(I zabranjena branja)
I prestajti da žalim
Kad mi eoni druge tuge obuzmu stihove
Duboko
Gubila sam ja mnogo već
( i time dobijala na dubini pesama)
Izgubila sam
Divnu divlju pticu i podnela
Što su mi je odmamili i pripitomili u kavezu
(ah kako samo tugaljivo izgleda sada sklopljenih krila
nalik na dresirane golubove iz šešira iluzioniste)

Ipak
Ja sam iluzionista veći nego život
(Taj šarlatan što obećava više nego što daje)
Grafitnim štapićem
Stvoriću čarobni stih
I razmahnuti papirnoj ptici krila
Nad razmirisanim plastičnim ljiljanima
I od gole sijalice u praznoj sobi
Ispevaću mesec
I pijana od ponovljenog bola mesečariti
Ah luna moja luna
Daj mi libreto za malu noćnu dramu
Ni na nu na ni na nu na
Uljuljkaj me u prividnu poetsku smrt
Da vskrsnem u buđenju
I podnesem jedino što ne mogu da podnesem
Sebe bez poezije
I bez njega u mojim nestrvarnim pesmama
Stvarnijim od mene uklete
Jer mene i nema ako bar ne pevam o njemu
Kao Boga što nema
Ako nije ničija ni molitva
Ni kletva

“BESMRTNA PESMA” -Nena Miljanović

(Zoranu za 3. juni…bilo koje godine) Belokosom Poklonila je za pozni rođendan ( kad se godine broje sa strahom od starosti ) Svemoćna ogledala svojih zenica Koja su mu srebrne vlasi učinile tamnim i gustim I njega mladim u sopstvenim očima Bez oklevanja i bez straha od bola slepila Razbila je svoje oči I dragocena … Настави са читањем ““BESMRTNA PESMA” -Nena Miljanović”

(Zoranu za 3 (2)3. juni…bilo koje godine)


Belokosom
Poklonila je za pozni rođendan
( kad se godine broje sa strahom od starosti )
Svemoćna ogledala svojih zenica
Koja su mu srebrne vlasi učinile tamnim i gustim
I njega mladim u sopstvenim očima
Bez oklevanja i bez straha od bola slepila
Razbila je svoje oči
I dragocena zrnca ljubavi
Rasula po njegovom prosedom temenu
Srećna
Što je očima njene ljubavi
Sam sebi postao kakav je njoj
Bez godina

Njemu
Sa srcem hladnim i šupljim kao napukli krčag
Iz kog je davno iscurela poslednja hrabrost za ljubav
Presadila je svoje ptičije i vruće srce
(ne mareći što joj život zavisi od kucanja sebe u njemu)
Radosna kao ludi slavuj
Koji nabada srce na ružin trn
Da bi je svojom krvlju obojio u purpur bezličnu
Pa peva zanesen crvenoj
Veličanstven jer umire za lepotu ljubavi
Pevala je
Ne brojeći poslednje otkucaje njemu u krivicu
Ni kapi sa kojima ističe
Sebi u zaslugu

Sebi slepoj
I živoj i posle poslednjeg otkucaja sebe u njemu
Za njegov rođendan
Poklonila je obesmrćenu sebe sa njim
U ovoj besmrtnoj pesmi
U kojoj mu je ljubav
Jer pesme nemaju prošlo vreme
Kao što imaju sreća i život…

SVITA ZA POZNU PTICU – Nena Miljanović

Z o r a n u ( za rođendan) 3. јun 2012. vlataj mi žito pod suncem rečju sam seme u brazdu ljubavi u dušu tebe u pesmu nas suzama radosnicama ko kišom zalivam raspevana i rasplakana rodu duše se radujem pesmama klikćem ševa sam nad klasjem u kljunu stih pod krilom on naliva (pre)zrla … Настави са читањем “SVITA ZA POZNU PTICU – Nena Miljanović”

3Z o r a n u ( za rođendan) 3. јun 2012.

vlataj mi žito pod suncem
rečju sam seme u brazdu ljubavi
u dušu tebe
u pesmu nas
suzama radosnicama ko kišom zalivam
raspevana i rasplakana
rodu duše se radujem
pesmama
klikćem
ševa sam nad klasjem
u kljunu stih
pod krilom on
naliva (pre)zrla zrna
zrni se juni
kruni se leto
strepnja je:
jesen će brzo i olujne tuče
hrabro
pod nebo nedra
ko bela jedra raspinjem
branim (nas)
na golo srce nevreme navodim
molim (se)
za ozimo klasje u duši prezrelo(j)
perom žurno žanjem
u snoplje strofa vežem
u nadi
preklinjem:
blagoslovi mi Tvorče zakasnelo
u neverici
proklinjem:
odobri mi prokleti Živote zabranjeno
pevaj mi ševo u srcu
radosnu junsku o njemu
ne stari u grudima jesenjim
i njegovim i mojim

DESET GREHOVA – Nena Miljanović

Otiđi potpuno Sad kad odlaziš iz našeg ljubavničkog vremena U mirnu priču o prijateljstvu (To sada tražiš od mene i nudiš) A ja ti nikada ne mogu biti samo prijatelj Telo moje ti to ne može biti I izdaće me Svaki put kad ti se ruku pri pozdravu taknem Posrnuću i pasti pred sobom Ukipljena … Настави са читањем “DESET GREHOVA – Nena Miljanović”

Otiđi potpuno
Sad kad odlaziš iz našeg ljubavničkog vremena
U mirnu priču o prijateljstvu
(To sada tražiš od mene i nudiš)
A ja ti nikada ne mogu biti samo prijatelj

Telo moje ti to ne može biti
I izdaće me
Svaki put kad ti se ruku pri pozdravu taknem
Posrnuću i pasti pred sobom
Ukipljena pred tobom i sećanjem
Da su ti prsti bili deset smrtnih grehova na meni
Kad smo se voleli
Kad smo se strasno i strašno voleli…

Volimo se i sada kažeš
Istina
Ja te zaista volim
Ali ne tako sterilno kao ti mene
I tu ne mogu protiv sebe:
Čak ne osećam ni lažni stid
Kad ti se bez ustezanja ponudim
Niti bolnu uvređenost
Kad me tvoja ohlađenost zaustavi
I samo u sebi jauknem
Kad u prolazu me ovlaš dodirneš
Nevino
Kao dečak ili starac
I ruke ti smerne i mudre
Nalik na “grešnike“ koji su okajali svoje

A ja daleko od smernosti
Ljubavnički (ne)poštena
Sav “greh” na koji bih da ti navedem prste
Samo bih da primim na sebe
Kao Marija iz Magdale
Koja je neprijatelj samoj sebi
Ako je samo prijatelj muškarcu kog voli

Mogu li ne biti Žena sa tobom
Mogu li ti biti samo prijatelj?

IZ DANA U DAN – Nena Miljanović

Ne govori mi velike reči I ne planiraj sa mnom sigurno  sutra Ne traži Obećanja o mirnoj  sreći  “zauvek” jer Pristaću dok me ljubiš i odreći čim se okrenem Uplašena Od žabokrečine života  bez  burnih  dešavanja ljubavi   (Ne)razumni moj dragi Ne nudi mi zidove i zatvorene prozore (Uplašiću se i pobeći ) Vidi Cigansko … Настави са читањем “IZ DANA U DAN – Nena Miljanović”

Ne govori mi velike reči

I ne planiraj sa mnom sigurno  sutra

Ne traži

Obećanja o mirnoj  sreći  “zauvek” jer

Pristaću dok me ljubiš i odreći čim se okrenem

Uplašena

Od žabokrečine života  bez  burnih  dešavanja ljubavi

 

(Ne)razumni moj dragi

Ne nudi mi zidove i zatvorene prozore

(Uplašiću se i pobeći )

Vidi

Cigansko je i ptičije  strasno srce u meni

Mnogo  neba i oluja  mi  treba da letim

Nema tu prostora za poetese i ljubavnice:

Mnogo  puta

Poetskim radostima iz juče

Narugalo mi  se uplakano ljubavničko sutra

Mili moj

Sva moja vremena su Danas

Samo od jutra do sutra

Ko vinska mušica  živim

(između dva stiha i dva poljupca )

Pijana od sitnih trenutaka ljubavi

 

Ne nudi mi

Ništa duže od trena ni trajnije   od otkucaja srca

Ne umem

Primiti ni dati  obećanja

Ni jedno mi nije potvrdio život

Ne potvrđuj nas nikakvim velikim rečima:

U srce ptice

Samo svetlost i sitnice stanu

Obaspi me

Tricama iz tvoga dana

Pokloni mi

Tri disanja  na tvome uzglavlju

I snove neuhvatljive  što u jastuk stanu

 

Samo u toliko tvoga mogu stati

Iz dana u dan

U više

Rasplinuću se

U godinama i godišnjicama

I neću biti ptica i Ciganka koja te volela

Razvući će  me

Kalendari ispisani sivim

Dragi moj  dragi

Samo u današnji dan i dah u dvoje  verujem

I tebi i sebi

 

 

(NE)MILOSRDNA TAČKA – Nena Miljanović

Nemilosrdna  moja Ti koja nosiš moje početno i završno ime Nosim te  pod stopalima Sraslu sa mojom hodajućom senkom Držiš me (se) Na niti drugog kraja Vremena U klopci   dana pozajmljenih od tebe I strah me je od onog što ti imam platiti Zelenašice Dala si mi disanje koje nisam tražila  i uzećeš ga … Настави са читањем “(NE)MILOSRDNA TAČKA – Nena Miljanović”

Nemilosrdna  moja

Ti koja nosiš moje početno i završno ime

Nosim te  pod stopalima

Sraslu sa mojom hodajućom senkom

Držiš me (se)

Na niti drugog kraja Vremena

U klopci   dana pozajmljenih od tebe

I strah me je od onog što ti imam platiti

Zelenašice

Dala si mi disanje koje nisam tražila  i uzećeš ga

U redu

Tapije na telo su tvoje

I ne jadikujem  mnogo za tom oblapornom zverčicom

(nikada nisam bila hedonista)

I ne žalim za lakim ukusom vina ili jagoda na nepcetu

Ni teškim opijanjima (do obamrlosti) orgazmima

 

Ali

U danu u kom ćeš se otkinuti od mojih umornih  tabana

I mene otkinuti od  moje   senke

Naplatićeš mi disanje stostruko

I uzeti sve što sam srcem sticala i stihovima plaćala

Bojim se strašnog bola u duši ( ako ne umire sa telom)

Za vidom i sluhom koji ćeš ugasiti  a pamtiće

Zelene i plave svetlosne  impresije trava i voda

I sunčev sjaj  njegovih očiju

I muziku reči

Početnih tonova  njegove  ljubavi

 

Smrti moja  ako te ima

Pre nego što izrekneš:”Pođimo sada, vreme je”

Izreci zabranu pamćenju

Učini

Da ga  zaboravim  i pođem lako

Laka kao  kiše kap ili iščupna travka

Jer neće me boleti život koji ostavljam

Ako na kraju ne ponesem teret sećanje na početak

I njega

Koji je mome svetu davao boju i ton poeme

Milosrdna  moja molim te

Učini mi da umrem pre nego što umre nada

I izdahne u tački

Koju ljubav  stavlja na mene

I ja na poeziju

 

 

 

MINUT ĆUTANJA ZA POETSKU D(R)AMU-Nena Miljanović

Molim Minut ćutanja za moje nebo: Za svaku potamnelu  zvezdu sekund Cela zvezdana jata su izgubila sjaj i osipaju se Ko lažni novčići sipaju padalice Ni jedna želja se za njih ne može kupiti Ni iskupiti ni tri moje tuge Potamnele Nemaju više magičnu moć Da vrate spektar u moje oči Siv je moj pogled ovog … Настави са читањем “MINUT ĆUTANJA ZA POETSKU D(R)AMU-Nena Miljanović”

00000000000 (3)

Molim

Minut ćutanja za moje nebo:

Za svaku potamnelu  zvezdu sekund

Cela zvezdana jata su izgubila sjaj i osipaju se

Ko lažni novčići sipaju padalice

Ni jedna želja se za njih ne može kupiti

Ni iskupiti ni tri moje tuge

Potamnele

Nemaju više magičnu moć

Da vrate spektar u moje oči

Siv je moj pogled ovog proleća

Tugujem

Zbog aprila  boje pepela

Žalim

(Ne za tobom ne za tobom ne)

Za golicavim  leptirima u prsima i materici  je bol

Umiru ostavljeni od tebe

U svetu cveća bez boje

I u mojim pepeljavim pesmama

Ugljenisanim

Od sagorele ženskosti

Tražim poetsku tišinu:

Vek  ćutanja za avetinjsko nebo i stihove

Po minut za moje zvezdane leptire bez broja

I za odbrojane  dane  života  u poetskoj koroti  za mene

Ne zbog tebe  veruj mi

Zaboravila sam te

(Ne) veruj

Kako mi (ne) veruje i ova d(r)amska  pesma

(ni ja njoj) da je komemorativna

Za mrtvu ženu i živu pesnikinju

I tvoju (ne)ugašenu ljubav…

copyright  © Nena Miljanović