Аутор: NenaM

KAD DUŠA ZAĆUTI ( ZOVEM SE ZOE) – Nena Miljanović

  Ne ćuti tako strašno Zoe Ne zaboravljaj me Zaboravi i oprosti mi Što rekoh da si bez mene slepa i gluva I svome vidu i sluhu pripisah Tvoje pesme o ljubavi i njemu I o svemu što je zbog njega jasno i čisto Kao nevinim očima deteta To viđenja sveta i sebe same Kroz … Настави са читањем “KAD DUŠA ZAĆUTI ( ZOVEM SE ZOE) – Nena Miljanović”

 

Ne ćuti tako strašno Zoe
Ne zaboravljaj me
Zaboravi i oprosti mi
Što rekoh da si bez mene slepa i gluva
I svome vidu i sluhu pripisah
Tvoje pesme o ljubavi i njemu
I o svemu što je zbog njega jasno i čisto
Kao nevinim očima deteta
To viđenja sveta i sebe same
Kroz njega

Ne ostavljaj me
Bez tebe sam daltonista
Ne razlikujem
Bare sa žabokrečinom tela
Od bistrih izvorskih voda duha
O Zoe
Sve moje vode su sada krvnički crvene
U disharmoniji bez tebe
Gluva sam kao nagoni
Ne napuštaj me (jer nas je napustio on)
Ne prepuštaj me meni
Strašno je ostati bez duše
I biti animalno truplo za parenje

Zoe
Prokleta da si
Čuješ li me kako cvilim kao kučka u teranju
I zar ti nije strašno
Što mi ni on više nije ništa
I svejedno je da li je on ili neko drugi
Bez tebe dušo u meni
On nije ljubav
Ni ja nisam ljubav
Nisam ni Čovek
Bar za toliko
Da u sebi prepoznam životinju
I da se ubijem…

&

Ne plači Neno
Ne plači
Izgubila sam više nego ti
Ti telesna i smrtna možeš bar da umreš
I da ga zaboraviš
Ja besmrtna
Ni to …

MATIČNA KNJIGA LjUBAVI

iščitavam   knjigu pesama o tebi pred spavanje (da ne bih zaspala strašnim snom bez snova) otvaram je kao urnu iz koje uznemirujuće miriše sačuvan prah i udah sećanja  žigne kao želja za (ponovnim) Životom   prelistavam ne listove nego dane i godine sa tobom vrhom  jagodica nežno dotičem papir kao tvoju kožu avaj draškam uzalud … Настави са читањем “MATIČNA KNJIGA LjUBAVI”

iščitavam   knjigu pesama o tebi

pred spavanje

(da ne bih zaspala strašnim snom bez snova)

otvaram je kao urnu

iz koje uznemirujuće miriše sačuvan prah

i udah sećanja  žigne

kao želja za (ponovnim) Životom

 

prelistavam

ne listove nego dane i godine sa tobom

vrhom  jagodica nežno

dotičem papir kao tvoju kožu

avaj

draškam uzalud

ja se ne sećam i ne osećam više ništa

 

vrhom srca grubo

zarivam se u zarasline zaborava

do u srž bola i srž poezije

namerno

raskopavam  tu skramu mira

jer opasno mirno sad teku moja vremena

i opasno je spora ova kornjača u oklopu prsiju

bojim se

da će živeti trista godina i ja sa njom

u besmislenosti  trajanja

bez pisanja  i tebe

 

i ništa me ne bi izbavilo od mirne mene

da nije knjige  poema o nespokoju

po kojoj pišem nove pesme na staru temu

i u koju te upisah kao u Knjigu Rođenih 

na početku Nas

i ne upisah u Knjigu Umrlih

na kraju ljubavi

pred Veliko Spavanje Pesnikinje

bez slova i snova…

 

 copyright © Nena Miljanović

BOGU DUŠU -Nena Miljanović Daniluška

(Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)   Misliš da možeš da mi se vratiš A da ti ne vratim zlo za sramotu Što si sa drugu noćas spavo I sa nju pevo moju pesmu Na jauk da ti budne Ko što je meni bilo u zoru U prazan krevet ladan ko guja Živa … Настави са читањем “BOGU DUŠU -Nena Miljanović Daniluška”

(Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)

 

Misliš da možeš da mi se vratiš
A da ti ne vratim zlo za sramotu
Što si sa drugu noćas spavo
I sa nju pevo moju pesmu
Na jauk da ti budne
Ko što je meni bilo u zoru
U prazan krevet ladan ko guja
Živa a mrtva ko smrzla tica
Smrzla da ti budnu usta za pesmu
Što si joj pevo na uvo moju
Što si me lago da nisi sa ženu
Sa tebe dabogda da ne budne radost
Ko što sa mene nije život

 

Neću da kunem da te zemlja jede
Po zemlju da gaziš mene da gledaš
Kako po tebe i po sebe gazim
Sa vruća usta drugog da ljubim
U ladnu dušu da drkćem od zimu
Da mu se kunem da mi je u srce
Pred tebe da se smejem
U sebe da vrisnem
Na obraz da ti pljujem da ti se svetim
Ko što si pljuno na moju pesmu

 

Misliš da ne mogu sa drugog da legnem
Misliš da mogu da ti ne vratim
Ako se vratiš nek nisam dužna
Dugovo dabogda Bogu dušu
Ko meni moju izdanu pesmu
Sve moje sa tebe u nju je stalo
Staje mi srce
Tebi sam je
Drugoj si je…

RUBAIJA 145.

U poeziji, gde se dva moja sveta prepliću i dodiruju, sanjani i stvarni, stihovi me kao lažni anđeli čuvaju od  istine da ti više nisam ljubav osim u pesmama i duša im veruje iako oseća da me kao i ti obmanjuju.   copyright © Nena Miljanović

U poeziji, gde se dva moja sveta prepliću i dodiruju,

sanjani i stvarni, stihovi me kao lažni anđeli čuvaju

od  istine da ti više nisam ljubav osim u pesmama

i duša im veruje iako oseća da me kao i ti obmanjuju.

 

copyright © Nena Miljanović

TRI EPITAFA ZA …

  e p i t a f I Ovde U mojoj pesmi Počiva sva svetlost na svetu Njegove beskonačne oči Dve ikone Koje mi dušu čine hramom U kom počivamo Moja početna i završna pesma njemu I živa ja u Poeziji I kad umrem i sama sebi Kao njemu e p i t a f … Настави са читањем “TRI EPITAFA ZA …”

 

e p i t a f I

Ovde
U mojoj pesmi
Počiva sva svetlost na svetu
Njegove beskonačne oči
Dve ikone
Koje mi dušu čine hramom
U kom počivamo
Moja početna i završna pesma njemu
I živa ja u Poeziji
I kad umrem i sama sebi
Kao njemu

e p i t a f II

Ovde
U mojoj pra-kosti bez kosti
I u kajanju bez kraja
Počiva moja poslednja Muškost
Balzamovana stihovima Žene
Koju sam voleo i izdao
I koja me volela i učinila Faraonom
I sad kad sam pali Kralj
U njenim psalmima i duši
Sačuvan sam od zaborava
I kad sam sam sebe zaboravio
Kao Muškarac

e p i t a f III

Među koricama knjige
U zlatotisku slova pesme spomenika
Počivamo
Naša (ne)okončana ljubav i nas dvoje
Kao Nebo i Zemlja
I Sunce i Mesec
I sve što jedno bez drugog ne biva
A nikad se ne može sastaviti
Zbog zakona stvarnosti
Ni rastaviti
Zbog bezakonja u pesništvu
Koje dopušta
I ono što zabranjuje Život…

copyright © Nena Miljanović

PROSUTA PESMA ( EROTIKON)

  Sa tobom Samo bih da nisam ovo što sam: Žena kojoj sve počinje i završava se u glavi A znam i osećam Da se iz glave ništa iskreno nije izrodilo između dvoje Jer gde je misao nije iskonski smisao (iza misli je reč i u njoj Evina brbljiva laž o ljubavi i Adamova ćuteća … Настави са читањем “PROSUTA PESMA ( EROTIKON)”

 

Sa tobom
Samo bih da nisam ovo što sam:
Žena kojoj sve počinje i završava se u glavi
A znam i osećam
Da se iz glave ništa iskreno nije izrodilo između dvoje
Jer gde je misao nije iskonski smisao
(iza misli je reč
i u njoj Evina brbljiva laž o ljubavi
i Adamova ćuteća istina)

Ljubavi moja ja bih da sam ti
I da te volim kao mene ti krvlju a ne mišlju
Crvena prosta tvoja kad progovori ne laže
Teška kao život i smrt
O dragi moj
Koliko mi je i o tebi i o meni rekla
Moj Bože muški
Ni deset vekova da te ljubim
I prosipam uzvišene reči o ljubavi
Ni senka nije te silne
Kojom me voliš telom onih deset sekundi
Dok se prosipaš kao sami život
I neka je to nagon zveri
Bar nije izmišljotina o nečem višem
Što počinje i završava se u mojoj ženskoj glavi
Koja voli i veruje u prazne reči ljubavi
I tvoje i svoje

Plemenita muška zveri moja
Ako se još jednom rodimo
I budemo ljubavnici
Budi Žena I biću Muškarac
Da se iskupim i sebi i tebi za laži
U dva miliona mojih prosutih reči
U kojim nije bilo ljubavi za tebe
Ni koliko u dve tvoje kapi za mene

Copyright © Nena Miljanović

IZMISLI ME (EROTIKON)

ovo među nama je li da nije samo strast je li da nisi sa mnom samo iz ljubavničke  igre reci da sam ti potreba  i u srcu kao u postelji kaži  mi da sam ti i ljubav kad vodimo ljubav i da posle zanosa  i zagrljaja tela u noći misao tvoja mi dušu grli i … Настави са читањем “IZMISLI ME (EROTIKON)”

ovo među nama je li da nije samo strast

je li da nisi sa mnom samo iz ljubavničke  igre

reci

da sam ti potreba  i u srcu kao u postelji

kaži  mi

da sam ti i ljubav kad vodimo ljubav

i da posle zanosa  i zagrljaja tela u noći

misao tvoja mi dušu grli i ljubi

i kada nismo zajedno

da imenom mojim počinješ dan sutradan

i da moje srce iskucava svaki tvoj sekund

kao tvojim otkucajima što vreme merim ja

od susreta do susreta

ponovi mi posle čina sve što mi kažeš  pre

da mi i dušu golu voliš kao golo telo

slaži me bar da si u braku nesrećan i usamljen

i da tuguješ što sa mnom ne deliš hleb

poverovaću

izmisli razloge i obećanja

kao što ja izmišljam pesme i opravdanja

izmisli me u nekom narednom zajedničkom životu

da mi tu jadnu kurvu od duše ne ostavi Bog

i srce Pesnikinja

i tebe ja…

…i mene Život.

 

copyrgiht © Nena Miljanović

ZA NEOPEVANU – Nena Miljanović

Pisali su i pišu o ženi  pesnici Ushićeni sjajem  mladih ljubavnica Čak i prolaznica čija ih lepota  podstakne na stih I niko  i nikad o običnoj ženi (a svaka je pesma) Njoj Skromnoj i tihoj niko nije odu ni odao počast : Duguje joj život Duguju joj pesmu I sama je sebi dužna svest o … Настави са читањем “ZA NEOPEVANU – Nena Miljanović”

Pisali su i pišu o ženi  pesnici

Ushićeni sjajem  mladih ljubavnica

Čak i prolaznica čija ih lepota  podstakne na stih

I niko  i nikad o običnoj ženi (a svaka je pesma)

Njoj

Skromnoj i tihoj niko nije odu ni odao počast :

Duguje joj život

Duguju joj pesmu

I sama je sebi dužna svest o sebi

I ja

Sitna pesnikinja  i obična žena

Ovu malu  pesmu

Posvećujem:

 

Tebi velika ( i sebi )

ŽENO iz senke i drugog plana

Posvećujem ovih par šturih stihova

I pišem o čemu nije niko

(O) rukama   neiznegovanim i dobrim

Ko krila anđela uvek raširenim

Da se na njih  oslone

Tvoji  posrnuli u svačijim očima

Osim pred tvojim očima ljubavi …

 

 

I  tim tvojim zenicama  beskrajnim

Ostaću dužna odu

Jer ne umem dovoljno dobru

O budnosti i kad spavaš:

Pod kapcima ti ne spava  pomilovanje za (ne)ljubav

(i samom  bogu što nisi sjaj o kom se stihuje )

Budnoj na noćnoj straži srca

Čak i u snu

U duši ti oprost za tvoje (po)grešne

Sinove

Muževe

Ljubavnike

Na ivici sna i ivicama postelja  tvojih usnulih

Toj duši tvojoj što nikoga ne duži se razdužujem

(Ne)lepa moja

Ovom pesmom

Iskupljujem pesnike koji ne opevaše

Lik tvoj u liku mome

I srcu tvome u srcu mome  ostadoše dužni

Tebi običnoj

Ovo je od mene obične o nama

Svačijim kad im trebamo

Ničijim

Kad nam trebaju…

 

RAZLIČITI – Nena Miljanović

 (pesmu posvećujem fejs pesnicima)   Praoci su nam  prvobitni proroci i vidovnjaci: Plemenski vrači u transu Moćnici Magije tek artikulisanih reči Iscelitelji Svih osim sebe Isterivači Zlih duhova iz duša Čuvari Prometejske vatre u prsima Berači Pogašenih  zvezda u očima Lovci Na bisere bezrazložnih   suza Svirači Na lirama pokidanih struna  srca Pevači plača Radi lepote … Настави са читањем “RAZLIČITI – Nena Miljanović”

 (pesmu posvećujem fejs pesnicima)

 

Praoci su nam  prvobitni proroci i vidovnjaci:

Plemenski vrači u transu

Moćnici

Magije tek artikulisanih reči

Iscelitelji

Svih osim sebe

Isterivači

Zlih duhova iz duša

Čuvari

Prometejske vatre u prsima

Berači

Pogašenih  zvezda u očima

Lovci

Na bisere bezrazložnih   suza

Svirači

Na lirama pokidanih struna  srca

Pevači plača

Radi lepote patnje …

 

Takvih praotaca smo potomci

Mi pesnici

Sa aurom posebnosti  oko sebe

Svetlimo

Kao deca Kastanedinog Don Henara

Srećni

Samo kad smo nesrećni:

Živimo od svog bola

Ludi kao šamani

Umiremo

Kad prestane da nas boli ljubav

Doživljena

Izmišljena

Isto je

Isto

Za nas

Različite

 

 

 

MAZURKA ZA UMIRUĆE LEPTIRE – Nena Miljanović

Ne zaboravljam te… Tela zaboravljaju  dodire kao preležane bolesti, Oni koji se nisu takli dušom o dušu Ozdravljaju od rastanka lako i zaboravljaju se brzo Ali, Oni koji su se dodirivali  duhom, I pronalazili i videli jedno drugo u neuhvatljivostima Tananim Kao prah mesečine na očnim  kapcima Ili pena na vrhu talasa Takvi, Koji su … Настави са читањем “MAZURKA ZA UMIRUĆE LEPTIRE – Nena Miljanović”

Ne zaboravljam te…

Tela zaboravljaju  dodire kao preležane bolesti,

Oni koji se nisu takli dušom o dušu

Ozdravljaju od rastanka lako i zaboravljaju se brzo

Ali,

Oni koji su se dodirivali  duhom,

I pronalazili i videli jedno drugo u neuhvatljivostima

Tananim

Kao prah mesečine na očnim  kapcima

Ili pena na vrhu talasa

Takvi,

Koji su razgovarali očima,

A neizgovorene reči im od disanja otkidao vetar

I raznosio mikro i makro svetovima

Prevedene sa nemuštog jezika ljubavi

Na govor žubora reka

I priču  muzikalnog vetra,

Takvi,

Ne zaboravljaju se nikad.

I kad izblede iz priče kao poslednja boja duge,

Pamte se

I kad više ne pate zbog rastanka,

Nežnim sećanjem

Takne se duša duše  poljupcem,

I samo suza plava  sklizne,

Laka, kao smrt leptira

I boli  jer više ne boli,

I umiru leptiri tako,

Sve dokle žubore vode

I mazurke svira vetar …

Ne zaboravljam te.

Pamtiš li me?