Аутор: NenaM

SAMA – Nena Miljanović

  Za njega Bolno se odričem čak i njega Jer je srećniji bez mene nego sa mnom On koji me čini velikom ženom I beznačajnom pesnikinjom Jer nemam dovoljno zaokruženu reč Da ispevam lakonsku pesmu U koju bi u par stihova stalo sve Teško je kao o smrti to o ljubavi O apsolutnoj koja se … Настави са читањем “SAMA – Nena Miljanović”

 

Za njega
Bolno se odričem čak i njega
Jer je srećniji bez mene nego sa mnom
On koji me čini velikom ženom
I beznačajnom pesnikinjom
Jer nemam dovoljno zaokruženu reč
Da ispevam lakonsku pesmu
U koju bi u par stihova stalo sve
Teško je kao o smrti to o ljubavi
O apsolutnoj koja se živi
I o kojoj se ne pišu patetične pesme
Ni zamršene preduge poeme
Koje uporno pišem
Nemoćna da iskažem
O moćnom dodiru Ukupnosti
Kad mi duša njegova dušu dodirne
Poezijom
I osetim šta su to Ljubav Bog i Smrt
I šta sam ja sama
Sama

KAP (NOKTURNO)-Nena Miljanović

Kraj marta je Vraća se još jedno moguće proleće Vraćaju se nemoguće misli o tebi Kao velike bele ptice Lepršaju i gnezde mi se u nadanje I vetar neki lako šumi Čujem ga i osećam čini mi se ( to ti negde daleko dišeš verujem) Sklapam oči i udišem te radosna ( osećam da se … Настави са читањем “KAP (NOKTURNO)-Nena Miljanović”

Kraj marta je
Vraća se još jedno moguće proleće
Vraćaju se nemoguće misli o tebi
Kao velike bele ptice
Lepršaju i gnezde mi se u nadanje
I vetar neki lako šumi
Čujem ga i osećam čini mi se
( to ti negde daleko dišeš
verujem)
Sklapam oči i udišem te radosna
( osećam da se osmehujem u snu)
I ti se osmehuješ i govoriš
Čujem te
( ili samu sebe)
I gledaš me iz vraćenog vremena
Po martu i meni
Padaju tvoje lanjske oči
Tamne i tople
Tope poslednje snegove
I poslednju zaboravljenu mene
Rastopljena
Kapljem iz svoga oka
Teška kao olovna kugla
Poslednja kap sna o ljubavi
Otkida se i pada
I ubila bi te možda
( i mene )
Da nije kriknula pogođena ptica
(ili ja )
I strašnim krikom razbila
(bolje da nije)
Olovo noć i san
U buđenje i dan
Teži od olova

NEIZRECIVA PESMA – Nena Miljanović

Pitate me Kakav je taj Muškarac O kome ovolike pesme napisah A neopisiv je moj dragi I uzaludan je ovaj poetski pokušaj Da rečima naslikam portret ljubavi Preduga bi bila moja pesma Malo je vremena jedan život da je ispišem I jedna smrt da ga zaboravim Pomislite Koliko mi stihova i poređenja treba Samo za … Настави са читањем “NEIZRECIVA PESMA – Nena Miljanović”

Pitate me
Kakav je taj Muškarac
O kome ovolike pesme napisah
A neopisiv je moj dragi
I uzaludan je ovaj poetski pokušaj
Da rečima naslikam portret ljubavi
Preduga bi bila moja pesma
Malo je vremena jedan život da je ispišem
I jedna smrt da ga zaboravim
Pomislite
Koliko mi stihova i poređenja treba
Samo za sve dobrote njegove duše
Sva sam dobrota
Kad nam se duše dodirnu mislima i očima
Pa bih da živim i nikad ne umrem
Zbog njega
I sva sam lepote sjaj
Kad me dodirom tela u vatromet silni pretvori
Do pepela
Plamtim i svetlim spremna
Da izgorim i umrem za njega
A ne znam kakav je muškarac
Znam
Kakva sam ja žena sa njim
Dovršena
I znam
Da ga ne umem opisati
Ljubav i Bog ne staju u Reč
Niti moj dragi u moje pesme
Samo u postojanje kojim ga pevam
Stihovima koje ne umem napisati
Neizrecivim
O neopisivom

KOLEVKE ZA POETSKU KOPILAD-Nena Miljanović

  Nosila sam te u duši kao fetuse u telu Rečima tvojim bremenita Porađala sam moje pesme o tebi I mati sam toj (ne)srećnoj raspevanoj kopiladi : Ti ih nisi mogao priznati za svoje Ni mene za ženu Jer već si bio otac I suprug… Nije trebalo da me podstičeš Da rađam pesme i da … Настави са читањем “KOLEVKE ZA POETSKU KOPILAD-Nena Miljanović”

 

Nosila sam te u duši kao fetuse u telu
Rečima tvojim bremenita
Porađala sam moje pesme o tebi
I mati sam toj (ne)srećnoj raspevanoj kopiladi :
Ti ih nisi mogao priznati za svoje
Ni mene za ženu
Jer već si bio otac
I suprug…

Nije trebalo da me podstičeš
Da rađam pesme i da te volim
Trebalo je da odeš na početku
U zadnjem stihu moje prvorođene pesme o tebi
(sad posle kraja bez kraja
kad me više ne možeš voleti i ne mogu te ne voleti)…

…Ne bih sada samohrana
Očima ljubila u knjige kao u kolevke položene reči
I isprekidanim dahom sušila mokre stihove
Jer kaplješ mi nepresušan sa trepavica
I tu je uteha vremena nemoćna
Svaki moj sekund sa tobom stao je u pesme
A da ih nema
Zaboravila bih da te je i bilo
I ne bih te volela ovom upornošću vojnikuše
Koja prati (novim pesmama) svaki korak svoga otišlog…

A ipak je ovo kakva takva sreća
Jer bez tebe ukoričenog u zbirke
Moja bi poezija bila zbir jalove praznine
I ja bih bila sutrašnja suva poetska bezdetnica
(koja nema za čim ni da plače)
Bez ovih tvojih kopiladi u mojim knjigama
Koji te čuvaju od zaborava
I mene od besmisla pisanja
Ako nije o tebi

STO STEPENIKA – Nena Miljanović

Uz otvoren prozor Tupa Slušam šuštanje aprilske kiše I tražim povod za pesmu Mogla bih malu ljubavnu na temu suza O prošlim aprilima sa tobom Preuveličano tužnu do skoro fizičkog bola Dobra je noćna kiša po lošu poeziju Sarkazam ili ne Ali evo osećam već oštre probade u prsima Kao kad se penjem uz sto … Настави са читањем “STO STEPENIKA – Nena Miljanović”

Uz otvoren prozor
Tupa
Slušam šuštanje aprilske kiše
I tražim povod za pesmu
Mogla bih malu ljubavnu na temu suza
O prošlim aprilima sa tobom
Preuveličano tužnu do skoro fizičkog bola
Dobra je noćna kiša po lošu poeziju
Sarkazam ili ne
Ali evo osećam već oštre probade u prsima
Kao kad se penjem uz sto stepenika
U sećanju
Zaista se penjem i gubim dah
Poslednji je sprat pred otvoreno nebo
Pred zatvorenim vratima tvoga stana sam
I sa mesingane pločice
Čitam tvoje ime (i još jedno a nije moje)
Ako ih otvorim u mislima
Propašću u bezdan istine o lažima
U mojim knigama pesama
O tebi i aprilskim kišama
I neće mi ostati ništa
Što bi me lagalo i navelo da pišem

Ova vrata
Treba da ostanu zatvorena
Zbog budućih izmišljotina o tvojoj ljubavi
( od nečeg moram živeti kao pesnikinja)
Zatvaram prozor za kišu
To je samo obična voda
Što kaplje iz očiju po neuspeloj pesmi
I spira slova istine
U koju ne smem da verujem

AMIN – Nena Miljanović

  Oprosti Gospode Što ne opraštam onima koji Te vide gorim od sebe I sve ono pred čim su nemoćni Pripisuju tvojoj strašnoj osveti A kažu da si im Otac I ja sam mati i ne verujem u takvu zlu ljubav Poričem Ne Tebe Nego tvorce slike Tvorca nalik njima samima Njihovu zamisao o Tebi … Настави са читањем “AMIN – Nena Miljanović”

 

Oprosti Gospode
Što ne opraštam onima koji Te vide gorim od sebe
I sve ono pred čim su nemoćni
Pripisuju tvojoj strašnoj osveti
A kažu da si im Otac
I ja sam mati i ne verujem u takvu zlu ljubav
Poričem
Ne Tebe
Nego tvorce slike Tvorca nalik njima samima
Njihovu zamisao o Tebi odbacujem
Ne Tebe
Jer slave Te moje oči i duša ćutljiva
( daleko od religijskih razmetljivosti)
Poezijom te priznajem i prepoznajem
( iako slovim za nevernika)
U svakoj vlati žita koja treperi na vetru
I svakoj kapatki vode
Peva mi duša molitvu Sveukupnosti i Sveljubavi
U žuboru reka koje poje polja
I psujem strašno i ljudski i nebo i zemlju
I Tebe samoga
Kad voda ne poji već davi poplavom
I ubija
Ne samo ljude nego i zverinje i bilja
I pitam vernike
Jesu li i biljke i zverke “grešni i krivi” i kome

Stisnutih zuba pred silama prirode
Sa vodom do grla pred kataklizmama
Mogu li da budem zla nesrećnima
I da ih rečima bičujem i prozivam u Tvoje ime
Ja nisam takva i ne opraštam crkvenim ocima i žrecima
Nemoj ni Ti meni
Ako postanem kao oni koji veruju u Tebe
Onako kako se molim da nikad ne poverujem
Amin

Copyright © Nena Miljanović
(2014.)

NEVINOST I GREH – Nena Miljanović

  Reci mi ovo i ako nije tako Da sebe tebi oprostim Ti moj Moj… & Zašto tuguješ daleka draga Gugutko moja nežna Budna i sama u noći Zašto plačeš u pesmama I misliš da si zaboravljena Nevinosti moja pred Bogom I grehu moj pred ljudima Ljubavnice Ljubavi Misli moja prva i poslednja Sa mnom … Настави са читањем “NEVINOST I GREH – Nena Miljanović”

 

Reci mi ovo i ako nije tako
Da sebe tebi oprostim
Ti moj
Moj…

&

Zašto tuguješ daleka draga
Gugutko moja nežna
Budna i sama u noći
Zašto plačeš u pesmama
I misliš da si zaboravljena
Nevinosti moja pred Bogom
I grehu moj pred ljudima
Ljubavnice
Ljubavi
Misli moja prva i poslednja
Sa mnom si i kad nisam sam
Skrivena
U mojim pustim grudima
Tajno žareća
Među mojim užarenim bedrima
U noći
Ne znaš
Kako uzdrhtim žudan
Kad ti se mirisa kože i duše setim
I osetim te
U svakom srhu vazduha koji dišem
U nesanicama
Udišem te
Iz kapi znoja koji me oblije
Kapatko bele jutarnje rose
U zoru
Kad kaneš iz mene na ženu uz koju živim
Ružo moja zgažena
Ispražnjen i poražen tad
Slušam probuđene ptice
I čujem
Gugutka peva i plače negde u magli
To ti daleka moja osetiš i znaš da si izdana
Plačeš i za mene
Ovu mušku suzu
Koju krijem od svih
Kao ljubav i tebe što krijem
Čak i od sebe

&

Reci mi sve ovo i ako je tako
Da tebe sebi oprostim
Ti tuđi
Tuđi…

 

ŠESTI ŠAPAT- Nena Miljanović

  putujem pogledom za niskim oblacima rukama bih im mogla taći vunaste rubove za pokrivač bi ih mogla hladno je samo da su mi ruke samo da mi je želje da se pomerim u tišinama koje su ostale u vremenu iza potrošene ljubavi putuju pod oblacima ptice belokrile odlaze i ostavljaju potrošeno leto čujem im … Настави са читањем “ŠESTI ŠAPAT- Nena Miljanović”

 

putujem pogledom za niskim oblacima
rukama bih im mogla taći vunaste rubove
za pokrivač bi ih mogla
hladno je
samo da su mi ruke
samo da mi je želje da se pomerim
u tišinama koje su ostale
u vremenu iza potrošene ljubavi

putuju pod oblacima ptice belokrile
odlaze i ostavljaju potrošeno leto
čujem im krik (možda je moj)
možda bih mogla ovo zaustaviti
ako im ponudim kosu
u crna gnezda bele da slete
samo da mi je glava
samo da mi je misli u koje bih ptice
i reči
i pesmu
samo da mi je mene
one pre tvoga odlaska

nepomična
pratim pogledom jata što lete u nebo i nestaju
nestaću i ja
ako ne izađem iz tišine u sebi
ako ne izgovorim pesmu šestim šapatom
( o šest godina pevanja o tebi)
šapćem je
govorim
vičem
(ili mi se čini)

čuje li me neko
sa druge strane sna
u kom postojim
(ili mi se čini)

GERNIKA – Nena Miljanović

Na dan sećanja na vreme nemoći Kad se mati mrtva u pomoć priziva I kad živi bi sa mrtvim da menjaju mesto Podsećam: Ne zaboravimo zlokobne metalne ptice Sejače smrti na nesrećnom Balkanu Kad čovek je činio čoveku Što ne bi činila zveri zver Ako joj nisu mladi i ako nije joj glad Niko Sem … Настави са читањем “GERNIKA – Nena Miljanović”

Na dan sećanja na vreme nemoći
Kad se mati mrtva u pomoć priziva
I kad živi bi sa mrtvim da menjaju mesto
Podsećam:
Ne zaboravimo zlokobne metalne ptice
Sejače smrti na nesrećnom Balkanu
Kad čovek je činio čoveku
Što ne bi činila zveri zver
Ako joj nisu mladi i ako nije joj glad
Niko
Sem silnik bezbožan i sit
Što planetom kosi nišče i nemoćne
A niko ni povik
Da konačno čuju gluvi Bog i slepi svet
 
Potkupljivi i oni i On
Ćutali su tad
Nad mojim nebranjenim trgovima i pragovima
Nad bombardovanim sajmištima i mostovima
Na radne i crvenoslovne dane
U postu i o pokladama
Na Uskršnje jutro
Kad je nastajala srpska stravična Gernika
Kad su trudnice pobacivale zametke
Ubijene u utrobama užasom od urlika sirena
I kad su prizivanih mrtvih majki kosti letele u nebo
Nad grobištima i crkvištima razorenim
” Majko moja”
“A njih je bilo a njih je bilo
Svet na jednoga!”
 
Bilo je jednom nama
Biva sad drugima
Lešinari crni planetom lete
I drugde seju seme zla iz koga radja masovna smrt
U ime demo(n)kratije
I satanskog boga novca
Od tamnoputih
Otimaju crno zlato
Crna im duša u Beloj kući
Nečovek divlja nad čemernim čovekom
Kako nikad ne bi ni jedna zver
Ako ne brani mlade i nije joj glad
 
Na dan sećanja prozivam i pozivam
Budimo Ljudi
Saučestvujmo
Ne ćutimo
Čuće bar neko
Jednom kad u slepom svetu
Umre gluvi Bog

DOBA BEZAZLENOSTI – Nena Miljanović

večna kao Vermerova Mlekarica stoji kraj kuhinjskog stola prekrivenog mušemom iz šolje u šolju presipa zaslađeno mleko ( da se brže ohladi) sedmogodišnjoj dremovnoj meni u mrazno školsko jutro u mome sećanju moja mlada mati sa rukama što mirišu na tek ispečen domaći hleb i mladu surutku sve jednako tako stoji nagnuta nada mnom i … Настави са читањем “DOBA BEZAZLENOSTI – Nena Miljanović”

večna
kao Vermerova Mlekarica
stoji kraj kuhinjskog stola prekrivenog mušemom
iz šolje u šolju presipa zaslađeno mleko
( da se brže ohladi)
sedmogodišnjoj dremovnoj meni
u mrazno školsko jutro
u mome sećanju
moja mlada mati

sa rukama
što mirišu na tek ispečen domaći hleb i mladu surutku
sve jednako tako stoji nagnuta nada mnom
i pretače mleko i moje snove
i traje i traje taj beskonačni čas dobrote
sav plav od njenih prozirnih očiju
i nikako da otvorim vrata razgrejane kujne
i zakoračim u ledeno januarsko jutro
u školu gde nema mame
da toči mleko i tople reči
od čega mi se spava
glave položene na mušemu
osutu žutim suncokretima sa mamine letnje haljine
na čijem skutu spavam u travi pod našom lipom
pod petogodišnjim nebom
spavam
već decenijama

copyright © Nena Miljanović