Аутор: NenaM

APATIJA – Nena Miljanović

Apatična Padam na dno sebe Kao na dno mrtvog mora I ukopavam se u mulj ravnodušnosti Mora da tako izgleda smrt Ležati kao komad ničega i ne osećati ništa Među krhotinama porazbijanih reči U mojim potopljenim pesmama o tebi Moja su Plava Grobnica sad Ta španska armada moje ljubavi Torpedirana tvojim hlađenjem A da te … Настави са читањем “APATIJA – Nena Miljanović”

Apatična
Padam na dno sebe
Kao na dno mrtvog mora
I ukopavam se u mulj ravnodušnosti
Mora da tako izgleda smrt
Ležati kao komad ničega i ne osećati ništa
Među krhotinama porazbijanih reči
U mojim potopljenim pesmama o tebi
Moja su Plava Grobnica sad
Ta španska armada moje ljubavi
Torpedirana tvojim hlađenjem

A da te bar mogu osvetoljubivo mrzeti
Tragam po dnu sujete za znacima mržnje
Mora da postoje,
Jer ako ih nema nisam te ni volela
I sve moje pesme o tebi i ljubavi
Bile su laž
To ipak ne mogu podneti
Besnim
Mrzim te
Ti gadni
Ti voljeni
Plačem
Konačno

Kažu da je mržnja zamrznuta ljubav
I da led topi samo svemoćna reč
Napisana Brajovim pismom u pesku
I čitljiva samo slepcu srcu:
Napiši VOLEO SAM TE TAD
Da mi tebe oproste moje pesme
( koje si ubio)
Slaži VOLIM TE I SAD
Da oprostim sebi
Što se nisam ubila

PODVUČENO PLAVIM – Nena Miljanović

  U pamćenju Plavo ti obojen dah Udišem Rasuta prostorom koji me razlaže Na moje sećanje i tvoj zaborav U vremenu posle ljubavi Modre sam kiše kap Ili neba azurnog atom plav Ili očiju tvojih safirnih sev Ne znam nepostojeća Posthumno Samo te udišem iz plavog ničega Da bih od nečeg živela Izdahnula Iz tvoje … Настави са читањем “PODVUČENO PLAVIM – Nena Miljanović”

 
U pamćenju
Plavo ti obojen dah
Udišem
Rasuta prostorom koji me razlaže
Na moje sećanje i tvoj zaborav
U vremenu posle ljubavi
Modre sam kiše kap
Ili neba azurnog atom plav
Ili očiju tvojih safirnih sev
Ne znam nepostojeća
Posthumno
Samo te udišem iz plavog ničega
Da bih od nečeg živela
Izdahnula
Iz tvoje ljubavi
 

PTICE MESEC I SO – Nena Miljanović

Po danu Ne izgovaram ti ime Kao okultnu reč koja bi prizvala duhove noći A ipak I neprizivan se vraćaš Skriven U insertima izgubljene jave vraćene snom Samo se stvoriš U zrnu soli na prstu (jednom sam ti palcem obrisala kap znoja sa čela i liznula taj ukus soli i tvoga umora) I čeka me … Настави са читањем “PTICE MESEC I SO – Nena Miljanović”

Po danu
Ne izgovaram ti ime
Kao okultnu reč koja bi prizvala duhove noći
A ipak
I neprizivan se vraćaš
Skriven
U insertima izgubljene jave vraćene snom
Samo se stvoriš
U zrnu soli na prstu
(jednom sam ti palcem obrisala kap znoja sa čela
i liznula taj ukus soli i tvoga umora)
I čeka me tvoj odraz
U staklu izloga gde prodaju kaveze
Žmurim
Kad prolazim Ulicom Ptica
I ne gledam u nebo kad je pun mesec
Kao one početne noći ljubavi
Kad su se razrojile zvezde i ti u meni
Tog i narednih sedam aprila
„Prisutan
kao svetlost bez glasa“
U pokušaju da te prebolim
Ne čitam više Enesa Kiševića i Nerudu
I preskačem april u kalendaru
Činim sve što je do mene
Da te zaboravljena zaboravim
Uzalud
Ne mogu da ne spavam i izbegnem snove
( na koje kao ni na srce um nemam uticaj)
Niti da izbrišem mesec i nebo
I poubijam ptice
Ne mogu ( ma koliko se trudila)
Da ne pišem pesme
U kojima ponavljam i ponavljam prošlost
I kaplješ slan u stihove
Solju što daje ukus životu
Ljubavlju
Što me održava živom
Poezijom

BUDI MI…OSTANI MI … Nena Miljanović

Budi mi (kao) otac: Moja sigurnost kad posrnem Na tebe da se oslonim Kao na monument očinstva Nedorasla I kad osedim I kad ostarim… Budi mi (kao) brat Imenom tvojim da se zaklinjem Nežno Sestrinski Dečak da mi ostaneš u duši I kad osediš I kad ostariš… Budi mi (kao ) sin Pupčanom vrpcom ljubavi … Настави са читањем “BUDI MI…OSTANI MI … Nena Miljanović”

Budi mi (kao) otac:
Moja sigurnost kad posrnem
Na tebe da se oslonim
Kao na monument očinstva
Nedorasla
I kad osedim
I kad ostarim…
Budi mi (kao) brat
Imenom tvojim da se zaklinjem
Nežno
Sestrinski
Dečak da mi ostaneš u duši
I kad osediš
I kad ostariš…
Budi mi (kao ) sin
Pupčanom vrpcom ljubavi da nas vežem
Bolom rađanja da ti opraštam
Bez uslova
Dokle postojim…
Budi mi ljubav(nik)
Čekanje
Strepnja od rastanka
Radost povratka
Glad za tobom
Žeđ za životom
Živa priča o ljubavi
Koju neće ubiti mrtva navika…
Sve moje muško mi budi
I ostani
Prokletoj
Ne daj da te supružnički izmenim
( i poništim)
Jer neću te moći voleti
S poštovanjem
Kao kći oca
I beskrajno nežno
Kao sestra brata
I za ceo život
Kao mati sina
I smrtno
Čak i posle smrti
Kao Žena Muškarca
Kako te volim sada
Ljubavi moja
Čoveče moj
copyright © Nena Miljanović

SIBILA NEMA ODGOVOR – Nena Miljanović

  Slutila sam te pre moga nastanka Dok sam bila tek zrno zvezdane prašine Nerođena Nosila sam te u sebi predodređenog Nejasno Kao proročanstvo Sibile iz Delfa “Bićeš Sanjana Žena Probuđenom Čoveku Kad Dan Osvane Pred Noć” Rođena Čeznuh da postanem ta žena tom tebi I bi i skoro prođe život a ne nađosmo se … Настави са читањем “SIBILA NEMA ODGOVOR – Nena Miljanović”

 

Slutila sam te pre moga nastanka
Dok sam bila tek zrno zvezdane prašine
Nerođena
Nosila sam te u sebi predodređenog
Nejasno
Kao proročanstvo Sibile iz Delfa
“Bićeš Sanjana Žena Probuđenom Čoveku
Kad Dan Osvane Pred Noć”

Rođena
Čeznuh da postanem ta žena tom tebi
I bi i skoro prođe život a ne nađosmo se
Uzalud su nam se putevi ukrštali u snovima
I stope poklapale stopa trag
Nije to bilo naše vreme za ljubav
Utisnuto u zapis među zvezdama
U kom smo jedno za drugo upisani
Za poznost i kajanja:
“Ako uzmeš izgubićeš
Ako ne uzmeš izgubićeš više”

I šta sad kad smo se konačno dogodili
U doba skraćenih dana i mogućnosti
Kad se sunce rodilo na našem zapadu
I kad se na smrt i život volimo
A dva naša života vezana za druge
Stoje među nama kao dva upitnika
I razvlače nas između ljubavi i savesti

Imaš li odgovor prokleta proročice
Ima li iko
Za nađene pa izgubljene
Polužive
Jer ne mogu da zaborave
Ni jedno drugo ni prethodne živote
Ima li sudbine i Boga Sibilo
Ima li išta

copyrgiht © Nena Miljanović
(2012.)

UKRADENO VREME – Nena Miljanović

  Ukradoh tvoje oči (dok sam u njima bila Ljubav ) Dva skupocena crna opala I sakrih sama od sebe Duboko u dušu i prvobitne pesme Na dno na koje se ne ide bez rizika Iza crte gde počinje i okončava se ljubav I koja deli potrebu za životom Od želje za smrću   Čuvah … Настави са читањем “UKRADENO VREME – Nena Miljanović”

 
Ukradoh tvoje oči
(dok sam u njima bila Ljubav )
Dva skupocena crna opala
I sakrih sama od sebe
Duboko u dušu i prvobitne pesme
Na dno na koje se ne ide bez rizika
Iza crte gde počinje i okončava se ljubav
I koja deli potrebu za životom
Od želje za smrću
 
Čuvah te neprocenjive irise
Kao ogledala svoje ženskosti
Za crne dane
Da njima otkupim dane života
Jednom
Kad me više ne budeš gledao
Očima ljubavi
 
Danas
Kad treba da platim otkup danu
U potrazi za ukradenim vremenom
Potražih tvoje oči
U draguljarnici Ljubavi
( u mojim potonjim stihovima)
Nađoh samo dva gruba kamena
Od kojih podigoh tebi spomenik
I urezah u njega epitaf bez reči i imena
Samo tačku
Na sebe
Ženu
 

TOTEM- Nena Miljanović

  Susprežući grč odbojnosti (kao kad celivam leš) Takoh usnama te tuđe usne Ponuđene kao putir inoverne pričesti U pokušaju da te zaboravim I potrem sve u šta sam verovala Ljubih tog slučajnog muškarca Kao neznabošci kamene toteme I kao roblje lažne oslobodioce I ubih san o slobodi Jer ne zaboravih tebe Nego reči kojim … Настави са читањем “TOTEM- Nena Miljanović”

 

Susprežući grč odbojnosti
(kao kad celivam leš)
Takoh usnama te tuđe usne
Ponuđene kao putir inoverne pričesti
U pokušaju da te zaboravim
I potrem sve u šta sam verovala
Ljubih tog slučajnog muškarca
Kao neznabošci kamene toteme
I kao roblje lažne oslobodioce
I ubih san o slobodi
Jer ne zaboravih tebe
Nego reči kojim se pišu pesme
Naslovljene nekome drugom
I prokleh Boga koji mi je dao život
A tebe koji si ga uzeo
I udahnuo ga mojim pesmama
Blagoslovih

copyright © Nena Miljanović
(2014.)

NOĆAS MOGU UMRETI (EROTIKON)-Nena Miljanović

  Zagrli me najjače što možeš Da utonem u tebe kao u reku Protiču naše vode I ovi sati će isteći Grlim te Kao obala vode koje odlaze Otićićeš ujutru Grliš me Ovoliko lepote noćas ne mogu podneti A da ne poželim da umrem Od kapi mlake rose što kaplje iz tebe Gusta kao život … Настави са читањем “NOĆAS MOGU UMRETI (EROTIKON)-Nena Miljanović”

 

Zagrli me najjače što možeš
Da utonem u tebe kao u reku
Protiču naše vode
I ovi sati će isteći
Grlim te
Kao obala vode koje odlaze
Otićićeš ujutru
Grliš me
Ovoliko lepote noćas ne mogu podneti
A da ne poželim da umrem
Od kapi mlake rose što kaplje iz tebe
Gusta kao život
I omamljujuća kao smrt
I zvezde se pijane u rojevima osipaju i padaju po meni
Iz tvojih dokučivih ljubavničkih očiju

Ah kako želim da proteknem pre jutra
Pre nego što te dan otrezni od noći
I rosa postane hladna kao tvoje tuđe supružničke oči
Ili pokajničke vode kojim ističem iz tvog ktvotoka
I iz svoje misli da je ljubav
Taj zagrljaj
U kom želim da se utopim i umrem
Od slasti i žalosti.

copyright © Nena Miljanović
(2013.)

ZA DUŠU I NA DUŠU – Nena Miljanović

(posvećeno Branku Miljkoviću) Brate moj pesnički Moja ti pesma na dar Sestrinska Kao vezen peškir za oko vrata Podloga Pod crnu ogrlicu od omče Pod bol Koji ti kida poslednji dah i prekida pesme Svatovski peškir za gluvu svadbu Srmom stihova ti tkam Petlju po petlju pletem pod Ćele –kulom Stihujem radosna Na svetilištu gde … Настави са читањем “ZA DUŠU I NA DUŠU – Nena Miljanović”

(posvećeno Branku Miljkoviću)

Brate moj pesnički
Moja ti pesma na dar
Sestrinska
Kao vezen peškir za oko vrata
Podloga
Pod crnu ogrlicu od omče
Pod bol
Koji ti kida poslednji dah i prekida pesme

Svatovski peškir za gluvu svadbu
Srmom stihova ti tkam
Petlju po petlju pletem pod Ćele –kulom
Stihujem radosna
Na svetilištu gde su te rodili
I tihujem tužna
Na rubu Ksaverske šume
Pod drvetom tankim za tvoju težinu
Na đubrištu gde su te ubili

Dvadeset sedam upitnika u stih ušivam
I pitam nevestu Poeziju
Mora li ženik-pesnik tako
I ko nas to ubija
Ko nam namiče omču i povlači okidač
Šta nas to otkida od života
Kome smetamo
Stvoreni da živimo pevajući
I umremo srca nabodenog na prejaku reč
Kao ptica na trn
“Smrću protiv smrti”
U našim pesmama
Na dušu bile onima koji nam duše uzimaju
Za dušu onima što dušu razdaju
I koje će ubiti prejaka reč
Budućim pesnicima

copyright © Nena Miljanović
(29. januara, pesniku, na dan kad je rođen.)

BLAG MI BUDI GOSPODE – Nena Miljanović

Kad me u nebo i nepovrat vineš Gospode Smiluj se očima mojim pesničkim I zakloni za guste oblake plavu dolinu suza Iz hladnih i praznih visina Nek mi se ne otima pogled (i duša nek mi se ne otima smirenju) Iznad polja zelenih i voda plavetnih Nek mi se sunca zlatni zrak I mesečine bele … Настави са читањем “BLAG MI BUDI GOSPODE – Nena Miljanović”

Kad me u nebo i nepovrat vineš
Gospode
Smiluj se očima mojim pesničkim
I zakloni za guste oblake plavu dolinu suza
Iz hladnih i praznih visina
Nek mi se ne otima pogled
(i duša nek mi se ne otima smirenju)
Iznad polja zelenih i voda plavetnih
Nek mi se sunca zlatni zrak
I mesečine bele srebrni prah
Ne takne pamćenja podsećanjem
Na sveti i svetli život
U jutra (koja mi više neće svanuti)
Kad svetlost krilima raznose raspevane laste
I rasipaju novu nadu po novom danu
Ili kad vlažan od rose mesečev zrak
Kapatke biserne prospe po bujnim travama
I po gresima tajnih ljubavnika

Blag mi duši budi
Gospode
Kad umrem
Pomozi mi (ne)verujućoj
Hram prirode da zaboravim
I molitve ljubavi u mojim napisanim pesmama
I kletve u nenapisanim
Ukleta
Da u kapi kiše vidim sve vode sveta
I u peska zrncetu strašnu lepotu pustinje
I da verujem u ljubav
I kad su samo slovo mojih pesama
Prokleću Te
Ne što sam umrla
Već što sam živela
I volela
I bila
Bila…
…Uučini da Ti zaboravim