Аутор: Milutin Pločić

Stadion Jedinstva
Gledaoca trista
Igrali Jedinstvo Titovo Užice
I Loznica iz Loznice…

Rezultat nema veze
Nije bilo teze
Pobedila je Loznica
Usred Titovog Užica…

Stevanović za Loznicu dade gol
U Jedinstvu mislili da je fol
Al kad Radivojević povisio na dva nula
Ućutaše svi kao mula…

S.Nikolić dade nadu za domaće
Misliše i drugi daće
Kad ono bi jedan tri
Radovaše se gosti…

Na kraju Kovačević drugi dade
I poveća malo nade
Al osta pobeda Loznice
I tužno Titovo Užice…

Ne vredi Jedinstvu ni najbolji
Golman sveta nekada
Od Loznice primio tri komada
Ni Leković nije što je bio
Retko je kaf tri gola primio…

Al je Loznica danas imala Željka Cerovca
Za koga nije dala mnogo novca
I u Loznici sad pevaju ovo
Razbila Loznica Krčagovo…

Dok napolju kiša pada i vetar duva
Kruševac put ivičnjake ugradjuje
I nije ih strah što nevreme besni
I nije ih strah of oluje…

Vetar fijuče oko njihovih glava
I radne su bluze mokre do kože
Al poso mora da se završi u roku
Ne postoji reč ne može…

Balvani kameni teški sto kila
U redu se bele sve više
Vredni radnici ih pakuju
Dok im zavrat padaju kapi kiše…

Beton se baca i sa jedne i sa druge strane
Da ivičnjake teške čvrsto drži
Isto bi oni morali da rade
I da sa neba sunce prži…

Svaki se posao završiti mora
I nije važno kako nas vreme prati
Putevi treba da nam izgledaju lepo
I Kruševac putće tu lepotu dati…

Pa kad kreneš ulicom
I vidiš da se radi asfalt
Beton ili ivičnjaci
Nemoj zbog malog zastoja biti ljut
Nasmej se i pozdravi
Ljude u narandžastim bluzama
To Srbiju gradi Kruševac put.

U ruci mi tvoja požutela slika
Na kojoj si mi napisala ti
Da se večno sećaš moga lika
Dal se noćas mene sećaš ti…

Ti si žena mog života
Ovu pesmu noćas tebi pevam ja
Samo tebi cigani sviraju
Ja ti pevam suze padaju…

Svaka reč ove pesme
U srce me pogadja
Pevam je a ljudi se čude
Ne znaju šta se dogadja…

Ti si žena mog života
Ovu pesmu tebi sviraju
A jž krijem svoje suze
Ja ih krijem one padaju…

Čujem šapate u kafani
Kažu to je ljubav prava
Al pitaju se svi zašto plačem
Niko me zma istinu o nama…

Ti si žena mog života
O tebi noćas pevam ja
I krijem svoje suze
Ja ih krijem one padaju…

Glefam tvoju staru požutelu sliku
Lepe oči još lepši stas
Ja se još uvek sećam tvoga lika
Dal se uopšte ti sećaš nas…

Ti si žena mog života
Ovu pesmu tebi sviraju
A ja krijem svoje suze
Ja ih krijem one padaju…

Oboje znamo da je došao u pogrešno vreme
Da si s njim jer liči na mene
Oboje znamo da je u pogrešnoj priči
I da je s tobom jer na mene liči.

Svi kažu da ima oči kao moje
Da si zato s njim, to znamo oboje
I da dok njega gledaš
Ustvari vidiš mene
Oboje znamo da su još u mene
Tvoje oči zaljubljene.

I ja i ti znamo
Da još uvek mene voliš
Oboje znamo
Da nećeš lako da me preboliš
I da se on našao u ovoj priči
Samo zato što mnogo na mene liči.

Čuo sam da od njega tražiš
Da te ljubi kao što sam te ljubio ja
Al onako kao što smo se mi ljubili
On to ne može da zna.

Tvoja drugarica mi je jednom rekla
Da dok ljubiš njega
Tvoje usne mene traže
I da onako kako sam te ja milovao
Njegovi dodiri se ne važe.

Izbaci njega iz svog srca
Ono još uvek za mene kuca
Ne može on da te ljubi kao ja
Srce moje svaku tvoju
Skrivenu želju zna.

Ne može on da te ljubi kao ja
I ne miže ništa bolje od mene da ti da
Iako od njega praviš moju kopiju
Jedini original za tebe sam ja.

Bila je kao san
A i ja sam je sanjao stalno
Sanjao sam oči njene, kosu, njen glas
Sanjao sam njen osmeh noćima
Sanjao sam njeno telo
Sanjao sam njen hod
Bila je tako divna
Duga crna kosa do ramena
Dva crna oka ko dva bisera
Imala je osmeh san snova
Voleo sam njen osmeh
Voleo sam kad se smeje
Voleo sam njen glas
Voleo sam sam njen hod
Hodala je brzo kao gazela
I spretno kao srna
Voleo sam njene bele ruke
Njene nežne prste
Voleo sam da gledam kako s njima
Sklanja kosu sa čela
Sve na njoj sam voleo
Voleo sam kad je srećna
Voleo sam kad je ljuta
Bila je tako slatka kad se ljuti
I kad naprći svoj nosić
Imala je nežan glas, sladak i mio
Uživao sam slušajući kad priča
Svadjali smo se ko je bolji pevač
Ona je tvrdila Aca Lukas
A ja Maja Nikolić
Ona je navijala za Partizan
A ja voleo Zvezdu
Davila me Partizanovim šalom
A ja nju ogrtao crvenobelim
Smejala se mojim šalama
A voleo sam da je zadirkujem
I voleo sam sve na njoj…

Još uvek nosi crno beli šal
I još uvek sluša Acu Lukasa
I ja ga slušam samo zbog nje
Još uvek ima predivne crne oči
I još uvek neodoljivo pomera kosu sa čela
To sam najviše voleo kod nje…

Al dugo je nisam video već
Znam da se udala
I da ima prelepu ćerkicu
Kažu isto tako lepu kao ona.

Nadam se da je
SREĆNA…
VOLEO SAM JE

Pitam vas šta je to sreća
Da li neko zna to da mi kaže
Pitam se i sam šta je to sreća
Zašto je ljudi stalno traže.

Što je sreća svakom važna
Šta to u njoj ima
Zašto roditelji žele deci sreću
Ili prijatelji prijateljima.

Neki kažu da sreća može da se kupi
A neki javno kažu ne
Reci mi šta je to sreća
Želim da znam o sreći sve.

Želim da znam kako je nastala
Da li su je ljudi stvorili
Zašto svako želi da je srećan
Zašto sreću žele svi.

Želim da znam sve o sreći
Recite mi šta je to sreća
Hocu da znam sve o njoj
I zašto je sreća sreći najveća.

Padale su blage kiše
I bio je školski raspust
Nežno si me zagrlila oko vrata
I poljbila me zadnji put.

Tog poljupca se i danas sećam
Jer više me ljubila nisi
Suznih očiju si se okrenula
I zauvek negde otišla si.

Otišla si iz mog života
Negde daleko, ne znam gde,
Danima sam plakao, godinama tugovao
I nikad nisam preboleo te.

Suze mi i danas kvase lice
Kad se setim tog poljupca
Od tog rastanka našeg
Nikad se nisam oporavio ja.

Rekla si mi da na rastanku nećeš plakati
I svoje si obećanje održala
Ali znam da si kasnije
I ti kao kiša plakala.

A, ja, plačem još uvek
I za tobom me srce boli
Jer, kao što smo sr voleli mi
Niko nikad neće da voli.

(C) Milutin Pločić

Želim jednu devojku da imam
U snovima stalno da je snivam
Cveće da joj nosim
Zumbule i lale
Da joj pevam pesme
Velike i male.

Želim da moja devojka ima crnu kosu
Kovrdžavu i dugu
Želim da bude slatka
Da je pojedem u jednom cugu
Želim da ima crne oči
I usne kao žar
Želim da i ja osetim
Tih usana čar.

Želim da je ljubim
Da joj govorim da je volim
I da nikad ne ode od mene
Jer nikad ne bih mogo da je prebolim.

Stara kuća na kraju sela
Zidovi trošni, a i krov joj pada
Mladost je moja ostala u njoj
Niko tamo ne živi sada.

Stara kuća istala je sama
A u njoj smo odrasli moja sestra i ja
Bila je puna veselja i smeha
A sada je napuštena i usamljena.

Nju su gradili moj otac i majka
I u njoj svili svoj dom
Živeli su srećno sa svojom decom
I uživali u miru svom.

Al sudbina je svoje umešala prste
I zatvorila malu kuću na kraju sela
Ostala je sama u tuzi da vene
I nas na razne strane odvela.

SAD živim daleko od nje
Al uvek će ostati u srcu mom
Kuću gde živim kućom zovem
Al nikad neće biti moj dom.

Sad imam ženu i decu
U životu sve što mi treba
Sestra udata, majka sa mnom,
A otac nas gleda sa neba
Samo sudbina je drugačije htela
Da sama i napuštena ostane
Jedna mala kuća na kraju sela.

Iz života otišla si tiho
A u njega ušla na velika vrata
Tužno srce još za tobom pati
Al ne pušta suzu iz inata.

Mislili smo ceo svet je naš
I pravili planove za nas dvoje
Bila si moja srećica
A mene si zvala srce moje.

Zašto si me ostavila tužnog
Što mi makar razlog nisi rekla
Obećao sam sebi zaplakati neću
A iz očiju bi reka suza tekla.

Da znam razlog shvatio bih možda
Jer dao sam ti sve što sam imao
Srce dušu i svu ljubav svoju
Sve što imam ja sam tebi dao.

Sada tužan u kafani pijem
Sam sa sobom samo čaša ispref mene
U vinu svoju tugu lečim
Ne dam suzi iz oka da mi krene.

Možda nekad i zacele moje rane
A možda i nikada neće
Oči neće za tobom zaplakati
Ali srce za tobom umreće.