Аутор: MilkaV

“nada”

.

Trazit ces me

U dnu duse svoje,

Srca, u mislima…

Vec za godinu koju

Trazit ces me…

Sad mislis da srecan si,

A znam, trazit ces me

U svojim zivotnim promasajima,

U bolesti tela svog,

U depresijama svojim…

Um ti jos uvek

Na mene se oslanja,

Trazit ces me

Terana od savesti,

Ako ne od savesti,

Trazit ces me

Zbog Pravde Bozje

Ja ostajem

Nepopravljiva greska

Tvoja, a i moja….

Buducnost je neizvesna…

Trazit ces me mala

Kad postanes

Svega svesna…

Mogao sam

Mnogo da ti dam

Ali znaj, vise necu

Biti sam…

“nada”

.

Tragove suza

Sneg ne celica,

Pukotine vremena

Trunu u dusi,

Potiljak vatromet

Razmnozava,

A tome se crni raduje

I velica…

Oci ti odumiru,

I molitve placu,

Vrati svetlost dana,

Baci kolac otrova.

Uhvati se za stranu jacu!

.

“nada”

.

Tuzne i procvale cvetove

Pcele i leptiri oblecu,

Kise vam dom ljube i peru,

A Sunce milinom kupa,

Zvezde sjajem posipaju

I krase sve vas tamo….

U kamen uklesane,

Ostale su zivotne nade…

Sestro Ankice, roditelji,

Rodjaci mili

Nade su s vama, u nama,

U kamen uklesane.

”ljubav za Ljubav”

.

Oci para nepregledna daljina,

Zedj pustinjska danak uzima,

Ja ne mogu rodnom domu prici,

Iz bunara popiti vodu, k’o nekada…

Da li su dani tamo blagosloveni,

Plodne li su moje oranice, jadnice…

Kopala sam podvinograd, kamenicu,

Susila sijena i otave po livadama…

Pale li se svece pokojnicima?

Cuje li se pjesma uz obicaje stare?

Da li ikome nedostajem JA?

Razumeju li tamo ljudi traume i prognanicke nostalgije…?!

Sagorjeva me zedj pustinjska,

Niko mi ni rijec nenaisa…

Budite vi, svi moji, zdravi i veseli…

Moja muka ionako pripada samo meni i slicnima.

.

“ljubav za Ljubav”

.

Rastocenu proslost

Sadasnjost zaliva,

Kapa preko njedara….

Krci glas i dusu nagriza,

Suvisna osecanja tonu

U panorami laznih nadanja…

Ustani i odlazi,

Odnesi sve sto pozelis,

Samo te molim za uslugu;

Ne pogledaj me ni u snu.

.

Ostavi mene meni….

Ne kusaj mi smirenje,

Progovore li ove rane prepecene;

Osramotices staro i novo pokolenje.

.

“ljubav za Ljubav”

.

Moj si andjeo prvorodjeni,

U dusi rod najrodjeniji,

Kusala sam s tobom srecu…

U novorodjene sne sahranila sebe.

.

Rodjeni, iz duse samljevene iseli,

Paraju creva progutane izdaje…

Uzdigni sebe, slavi uzletenje…

Nemam prava na tugu i plakanje.

.

Pljuni me, smozdi sve,

Svoje podvige pozlati i naplati…

Rijec gruga i otrovna

Potrebna je umno slijepima.

.

“ljubav za Ljubav”

.

Kad fotografije kraste bolne pokidaju

Krila proslosti dan ti potamne,

Dvije decenije i duze

Mene more Jadrana i Velebit bude…

Zaustavite mi dah, sakrijete dan,

Predugo sam cestica praha…

Iskorjenite jalove nade

Krvotok su poderale,

Tamosnja suncana jutra me pozivaju

Rumene veceri mirisom dodiruju,

Moja dusa iz grudi iskace i bjezi…

Punta nema vrata otkljucana.

Zaustavite mi dah, smiluje se,

Plasi me unutrasnji strah;

Duh i dusa zauvjek ce me ostaviti

Ovo malo mene, sto dise –  ce da uniste.

‘ ljubav za Ljubav ”

.

Krklja mrkla noc

Sledjene suze krovove nose

Bezivotno je svako staniste

Ispod crnog leda svece nema.

.

Urlicu ribe na vjetrometini

Plivaju srne kroz merdevine

Ne mogu se povezati maglom tame

Iscupati temelji morskih hridina

.

Kida se, sve se komada,

Vapaj vazduh para…

Iskra dana istinu probija

Gospoda svoga proslavlja.

.

“ljubav za Ljubav”

.

Bio si mi sve…bas sve,

Poklonila ti srce na milosrdje…

Kicmenom srzi ti vjerovala

Svoje nade kroz ljubav oslikala.

.

Tebi nista nije blagodloveno

Rijeci izrecene ostricama se plode

Vjetar sa njima uspjesno te reklamira.

Skrpati zivot nemoguce je.

.

Slijepost sam svoju kaznila,

Sve svoje sam u sebi sahranila…

Bio si mi sve…

Kako i gdje da trazim sebe!?

.

/ljubav za Ljubav/

.

Nije poznavala gordosti

Srebroljublje ni slastoljublje zejela…

Moralnu cistotu je nosila…

Od neljudi bezrazlozno kinjena.

Zadovoljstva sebi nije pozeljela,

Dusom blagodat tocila,

Umilnim rijecima svima nutrine lijecila

Mnoge zamke okrvavljena prepuzala.

Trpeljiva, cutljiva i radna starica

Volela je cojvjeka, mrava, maslacka…

Bila primjer zemne mucenice

Njegujuci i hraneci svoje unucice.

.

Nebo joj oplakalo tjelo umorno,

Munje dusu vatrometom slavile

Bakin duh iz vjecnosti nas prati,

Ljubavlju vjetom i nadom oblaci.