Добродошли!
Poslednji put, Drzim ti ruku; Rekoh ti da ne sanjas Jer ko jos veruje u snove? Ja jos verujem u tebe Samocu ostavi Na ovom putu Ostavi makar deo sebe Koji ne zelis Jer ko jos veruje u dugu? Poslednji put, Drzim te kraj sebe Obojena jeseni Mirises na tugu A sutra kad dan zacrveni … Настави са читањем “Verujem – Gluscevic Milan”
Poslednji put,
Drzim ti ruku;
Rekoh ti da ne sanjas
Jer ko jos veruje u snove?
Ja jos verujem u tebe
Samocu ostavi
Na ovom putu
Ostavi makar deo sebe
Koji ne zelis
Jer ko jos veruje u dugu?
Poslednji put,
Drzim te kraj sebe
Obojena jeseni
Mirises na tugu
A sutra kad dan zacrveni
Oces li i dalje verovati
Svom drugu?
Prihvati ovu promenu Kao znak koje ostavi nebo Nama koji gledamo gore, Napisano velikim slovom A u mojoj cutnji Nasla si zamenu Za slike tvoga tela, Uvijena besmrtnoscu Dodolskoga plesa; Svetlost je zanemela.
Prihvati ovu promenu
Kao znak koje ostavi nebo
Nama koji gledamo gore,
Napisano velikim slovom
A u mojoj cutnji
Nasla si zamenu
Za slike tvoga tela,
Uvijena besmrtnoscu
Dodolskoga plesa;
Svetlost je zanemela.
Ti postajes pesma. Ti postajes ljubav. Ti postajes cutnja. Ja postajem ulica. A posle kise slika bice obrisana; Mrak tera na san ova umorna lica. Ne bezi od mene sad, Jer nikad nije kasno da se Upoznaju dva prolaznika.
Ti postajes pesma.
Ti postajes ljubav.
Ti postajes cutnja.
Ja postajem ulica.
A posle kise slika bice obrisana;
Mrak tera na san ova umorna lica.
Ne bezi od mene sad,
Jer nikad nije kasno da se
Upoznaju dva prolaznika.
I bi mrak. U tami Najvise cutim, Jer u njoj najvise slutim; Nikad u njoj nismo sami. Te lagano hoda po kozi, Skidam memu sa svog lica Oseca se promena; Ni sav mrak sa ovih ulica Nije veci no oka zatvorena: Jer tad se najvece zlo radja.
I bi mrak. U tami
Najvise cutim,
Jer u njoj najvise slutim;
Nikad u njoj nismo sami.
Te lagano hoda po kozi,
Skidam memu sa svog lica
Oseca se promena;
Ni sav mrak sa ovih ulica
Nije veci no oka zatvorena:
Jer tad se najvece zlo radja.
Ne znoje se u strahu oni koji istinu govore Niti vicu oni koji svet kriju u lazima svojim A ja pred tobom stojim kao pred prozore Koji cekaju da se otvore; stari drveni ram Osecam kako se naslusao od stuba zvanog sram Reci mi istinu koju kriju zidovi ovi? A farba bledi,drvo puca od nestasnih … Настави са читањем “Dusa – Milan Gluscevic”
Ne znoje se u strahu oni koji istinu govore
Niti vicu oni koji svet kriju u lazima svojim
A ja pred tobom stojim kao pred prozore
Koji cekaju da se otvore; stari drveni ram
Osecam kako se naslusao od stuba zvanog sram
Reci mi istinu koju kriju zidovi ovi?
A farba bledi,drvo puca od nestasnih zizaka
Koji svoj dom nadjose u starosti tvojoj
Kako to da te niko ne pogleda u jadnosti svojoj?
Zatvarao si price koje letese sa ulica ovih
Gadjan kamenom po stotinu puta izbrojih
Nemoj mi reci da si umoran od ovih prica
Ova zgrada krije takve tajne; napisi na staklu
Ja jos umem da citam, vidim svako slovo tvoje
Svaki red svaka tacka ko godova na panju
Kako niko ne vidi u kakvom si stanju?
Jer ne umire brzo covek koji zivi od rada
A niti ti i ja koji cutnju krijemo sada; reci
Sta ce biti kada i poslednja ode sarka?
Sve ce izgledati kao jedna velika varka.
Nikada necu reci tvoje ime kako treba U tudjem pogledu zivese tvoje oci Ali makar malo,zarad ovog trena Zarad ove noci Dodji Kad niko drugi ne moze doci. Jos ovaj put radim iskrenoga srca Jos samo danas stedim snagu za te Dodji,pa makar i nestalo svetla I kada se poslednje ugase vatre Jos jednom. Budi … Настави са читањем “Dodji – Milan Gluscevic”
Nikada necu reci tvoje ime kako treba
U tudjem pogledu zivese tvoje oci
Ali makar malo,zarad ovog trena
Zarad ove noci
Dodji
Kad niko drugi ne moze doci.
Jos ovaj put radim iskrenoga srca
Jos samo danas stedim snagu za te
Dodji,pa makar i nestalo svetla
I kada se poslednje ugase vatre
Jos jednom.
Budi sto blize
Nista ti ne trazim vise.
Dodji.
Belih zenica po brdima leti Slika tamne dlake Promuklog laveza preti Prolaznicima hladnih noci Starac veli stegnute guse : Dajde onu crnu Sto hoce na zlo A u kotar,na tlo Sklupcana stoji Klonule duse.
Belih zenica po brdima leti
Slika tamne dlake
Promuklog laveza preti
Prolaznicima hladnih noci
Starac veli stegnute guse :
Dajde onu crnu
Sto hoce na zlo
A u kotar,na tlo
Sklupcana stoji
Klonule duse.
Uz obliznji izvor Gde racvaju se brda Zatihne zivot jutrom dat Cak i pastir,sna meka Usnu mirnocu Kojom krasi ovaj sat Pak otvori oci I pogleda stoku Oh kako divan bese dan Al ga miris trave I tihog vetra Otera na jos jedan san
Uz obliznji izvor
Gde racvaju se brda
Zatihne zivot jutrom dat
Cak i pastir,sna meka
Usnu mirnocu
Kojom krasi ovaj sat
Pak otvori oci
I pogleda stoku
Oh kako divan bese dan
Al ga miris trave
I tihog vetra
Otera na jos jedan san
Cujem kako se smejes Sa druge strane sveta Ali onako tiho Kroz kjucaonicu Cutali smo kratko, I slusali korake sa stepenista Zvucali su tako nevino A mi? Sve ce nestati u noci U poslednjem uzdahu Pruzam ruke duz ovih hodnika Vidis li? Ali samo smo Kroz hladno drvo Osecali toplotu naseg dodira Osecas li danas … Настави са читањем “Vrata – Milan Gluscevic”
Cujem kako se smejes
Sa druge strane sveta
Ali onako tiho
Kroz kjucaonicu
Cutali smo kratko,
I slusali korake sa stepenista
Zvucali su tako nevino
A mi?
Sve ce nestati u noci
U poslednjem uzdahu
Pruzam ruke duz ovih hodnika
Vidis li?
Ali samo smo
Kroz hladno drvo
Osecali toplotu naseg dodira
Osecas li danas to i ti?
U koji god grad da odes Uvek su ulice iste Uvek su pogledi isti Dok se sudaramo Sa raznim kaputima; A kada gledamo Sa ovih prozora Hvata nas nostalgija… Pricamo price O Atlantidi Dok nebo place Iznad nas. U koji god grad da odes Uvek ce mirisati kafa Gazicemo opuske I dobacivati loptu Klincima iz … Настави са читањем “Grad – Milan Gluscevic”
U koji god grad da odes
Uvek su ulice iste
Uvek su pogledi isti
Dok se sudaramo
Sa raznim kaputima;
A kada gledamo
Sa ovih prozora
Hvata nas nostalgija…
Pricamo price
O Atlantidi
Dok nebo place
Iznad nas.
U koji god grad da odes
Uvek ce mirisati kafa
Gazicemo opuske
I dobacivati loptu
Klincima iz kraja;
A kada gledamo
Sa ovih balkona
Lajacemo na sav glas
Kao kojoti
Dok crveno sunce,
I povetarac
Odlaze iza zgrada…
U koji god grad da odes
Na licu prepoznaju
Tvoj strah
Tvoje ime
Osecaju tvoje korake;
A opet te sledeg jutra
Srdacno pozdrave.