ШИД-КЊИЖЕВНО-ДУХОВНО ВЕЧЕ ПРОТОЈЕРЕЈА СТАФРОФОРА ХАЏИ ЂОРЂА ВОЛАРЕВИЋА

Синоћ је у Народној библиотеци СИМЕОН ПИШЧЕВИЋ одржано књижевно – духовно вече, посвећено књижевном стваралаштву протојереја стафрофора хаџи Ђорђа Воларевића. О књижевном опусу хаџи Ђорђа Воларевића говорили су мр Радован Ђурчић, професор Душан Лукић и књижевник Светислав Ненадовић. Стихове Ђорђа Воларевића, који су објављени у бројим књигама и збиркама поезије, казивали су ученици Гимназије „Сава … Настави са читањем “ШИД-КЊИЖЕВНО-ДУХОВНО ВЕЧЕ ПРОТОЈЕРЕЈА СТАФРОФОРА ХАЏИ ЂОРЂА ВОЛАРЕВИЋА”

Синоћ је у Народној библиотеци СИМЕОН ПИШЧЕВИЋ одржано књижевно – духовно вече, посвећено књижевном стваралаштву протојереја стафрофора хаџи Ђорђа Воларевића. О књижевном опусу хаџи Ђорђа Воларевића говорили су мр Радован Ђурчић, професор Душан Лукић и књижевник Светислав Ненадовић.
Стихове Ђорђа Воларевића, који су објављени у бројим књигама и збиркама поезије, казивали су ученици Гимназије „Сава Шумановић“ и студенти новосадског и београдског универзитета. Организатор ове књижевне вечери било је Удружење СРПСКО-РУСКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА ШИД.
Протојереј стафрофор хаџи Ђорђе Воларевић је члан УДРУЖЕЊА ПЕСНИКА СРБИЈЕ ПОЕЗИЈАСРБ,к.к.ШИД.

Извор:РАДИОШИДprota

1623702_805604816150845_809412846881335891_n

10376916_805604812817512_2694590394349343135_n

10584076_805604976150829_1146377564626788010_n

10574396_805604972817496_6229757466175444489_n

ШИД-Промоција књига Јосипа Башића и Ђорђа Јањатовића

У школи у Моровићу јуче је одржана промоција књига КОРЕНИ ЖИВОТА други део, Јосипа Башића, ОД ОПИДУМА ДО ТВРЂАВЕ, Ђорђа Јањатовића и њихове заједничке књиге БРДО У РАВНИЦИ. Издавач књига је Књижевни клуб ФИЛИП ВИШЊИЋ. У школи у Моровићу јуче је одржана промоција књига КОРЕНИ ЖИВОТА други део, Јосипа Башића, ОД ОПИДУМА ДО ТВРЂАВЕ, Ђорђа … Настави са читањем “ШИД-Промоција књига Јосипа Башића и Ђорђа Јањатовића”

10424257_10202525499755170_2779606704480741909_nУ школи у Моровићу јуче је одржана промоција књига КОРЕНИ ЖИВОТА други део, Јосипа Башића, ОД ОПИДУМА ДО ТВРЂАВЕ, Ђорђа Јањатовића и њихове заједничке књиге БРДО У РАВНИЦИ. Издавач књига је Књижевни клуб ФИЛИП ВИШЊИЋ.

У школи у Моровићу јуче је одржана промоција књига КОРЕНИ ЖИВОТА други део, Јосипа Башића, ОД ОПИДУМА ДО ТВРЂАВЕ, Ђорђа Јањатовића и њихове заједничке књиге БРДО У РАВНИЦИ. Издавач књига је Књижевни клуб ФИЛИП ВИШЊИЋ.
,,Ђорђе Јањатовић рођен је 1946. године у Моровићу, где и данас живи. Радове је објављивао у бројним књижевним листовима и часописима. Награђиван је за прозу и поезију. Прву књигу је објавио 1981. године и са правом се може рећи да је Јањатовић у првом реду врсни лиричар.,,
Извор:РАДИОШИД
10614206_802243156487011_5636256622204697378_n

10341737_802243233153670_3778515473928263291_n

10600373_802243273153666_5352892659488788595_n

10616248_802243123153681_7025576986413483634_n
Извор:РАДИОШИД

ШИД-ПРИЛОГ О ЛИКОВНИМ ДЕШАВАЊИМА

У време годишњих одмора, неки одлазе на море, неки на село, неки у бање, неки у планине, док већина остаје код куће. За ту већину уприличена су летња културна дешавања у оквиру шидског културног лета. Шид је смештен на раскрсници путева Исток – Запад, а познат је још из праисторије, о чему сведочи археолошко налазиште … Настави са читањем “ШИД-ПРИЛОГ О ЛИКОВНИМ ДЕШАВАЊИМА”

У време годишњих одмора, неки одлазе на море, неки на село, неки у бање, неки у планине, док већина остаје код куће. За ту већину уприличена су летња културна дешавања у оквиру шидског културног лета.

Шид је смештен на раскрсници путева Исток – Запад, а познат је још из праисторије, о чему сведочи археолошко налазиште Градина, уз реку Босут. Из римског периода сведоче две златне кациге опточене драгим камењем, које се чувају у Музеју Војводине у Новом Саду. Из средњег века познат је Деспотовац, град Ђурађа Бранковића у Беркасову,а из Турског доба Турски шешир, такође у Беркасову, поред Шида.

Из такве средине, на раскршћу светова, потекли су један од највећих српских сликара 20. Века Сава Шумановић и широм света познати наивац Илија башичевић-Босиљ, а обојица имају у Шиду своје галерије слика. У средишту позитивне енергије настала су и многа ликовна дела шидских стваралаца, који су пренели своја осећања и виђење света, кроз ликовне колоније „На путевима Саве Шумановића“, уз многобројне познате уметнике из целе Србије, чији су радови, преко њих 200, власништво КОЦ-а Шид, а смештени су у Галерији савремене уметности, у простору, који је дала Војвођанска банка из Шида.

Манифестација ликовне културе почела је ликовном колонијом „Руски Двор“ од 31.7 – 2.8 2014., где су поред уметника из Сомбора,Руског Крстура,Новог Сада и Бачке Паланке,узели учешћа и шидски сликари Божа Стојковић, Драгољуб Митровић, Радмила Ђорђевић, Анђелка Античевић, Душко Теодоровић, Љиљана Јовановић, Зора Владић, Олгица Пушкаш и Радивој Лазић. Они су оставили око 30 својих радова, који ће красити зидове старо здања „Руски Двор“ из доба Марије Терезије. Радови су рађени разноврсним техникама,што представља богатство ове збирке.

У оквиру шидског културно лета одржана је Општинска смотра ликовног стваралаштва, од 12. – 14.8 2014. год., а учесници су били ликовни ствараоци из шидске општине Душко Теодоровић, Божа Стојковић, Драгољуб Митровић,Радмила Ђорђевић,Сара Башић,Јанко Шустер,Петар Величковић,Јанко Кукучка,Олга Чипкар,Зора Владић, Анђелка Античевић, Петар Миљеновић, Лела Живковић и Небојша Суботић.

За регионалну смотру ликовног стваралаштва у Руми, одабрани су радови Душка Теодоровића, Боже Стојковића, Драгољуба Митровића, Анђелке Античевић и Јанка Шустера. У ликовном стваралаштву из шидске општине највећи успех постигли су Иван Гроздановски и Љиљана Јовановић, учесници многих ликовних колонија и међународних изложби слика.

У време годишњих одмора,неки одлазе на море, неки на село,неки у бање, неки у планине, док већина остаје код куће. За ту већину уприличена су летња културна дешавања у оквиру шидског културног лета. Шид је смештен на раскрсници путева Исток - Запад, а познат је још из праисторије,о чему сведочи археолошко налазиште Градина, уз реку Босут. Из римског периода сведоче две златне кациге опточене драгим камењем, које се чувају у Музеју Војводине у Новом Саду. Из средњег века познат је Деспотовац,  град Ђурађа Бранковића у Беркасову,а из Турског доба Турски шешир, такође у Беркасову, поред Шида. Из такве средине, на раскршћу светова, потекли су један од највећих српских сликара 20. Века Сава Шумановић и широм света познати наивац Илија башичевић-Босиљ, а обојица имају у Шиду своје галерије слика. У средишту позитивне енергије настала су и многа ликовна дела шидских стваралаца,који су пренели своја осећања и виђење света,кроз ликовне колоније „На путевима Саве Шумановића“, уз многобројне познате уметнике из целе Србије, чији су радови,преко њх 200,власништво КОЦ-а Шид,а смештени су у Галерији савремене уметности, у простору, који је дала Војвођанска банка из Шида. Манифестација ликовне културе почела је ликовном колонијом „Руски Двор“ од 31.7 - 2.8 2014., где су поред уметника из Сомбора,Руског Крстура,Новог Сада и Бачке Паланке,узели учешћа и шидски сликари Божа Стојковић, Драгољуб Митровић, Радмила Ђорђевић, Анђелка Античевић, Душко Теодоровић, Љиљана Јовановић, Зора Владић, Олгица Пушкаш и Радивој Лазић. Они су оставили око 30 својих радова, који ће красити зидове старо здања „Руски Двор“ из доба Марије Терезије. Радови су рађени разноврсним техникама,што представља богатство ове збирке. У оквиру шидског културно лета одржана је Општинска смотра ликовног стваралаштва, од 12. – 14.8 2014. год., а учесници су били ликовни ствараоци из шидске општине Душко Теодоровић, Божа Стојковић, Драгољуб Митровић,Радмила Ђорђевић,Сара Башић,Јанко Шустер,Петар Величковић,Јанко Кукучка,Олга Чипкар,Зора Владић, Анђелка Античевић, Петар Миљеновић, Лела Живковић и Небојша Суботић. За регионалну смотру ликовног стваралаштва у Руми, одабрани су радови Душка Теодоровића, Боже Стојковића, Драгољуба Митровића, Анђелке Античевић и Јанка Шустера. У ликовном стваралаштву из шидске општине највећи успех постигли су Иван Гроздановски и Љиљана Јовановић, учесници многих ликовних колонија и међународних изложби слика.

Настави са читањем “ШИД-ПРИЛОГ О ЛИКОВНИМ ДЕШАВАЊИМА”

FLUORESCENT-darko kolar

Kad vidim bele zube obasjane besnilom tada vidim samo sažaljenje i veliko milosrđe isteklo sa jednim krajem dok na zemlji vlada mir a sprovodi zakon al ništa bez vere obasjane vrlinom uz pomoć prijateljstva iz raznih nacija povezane s’rodom u svetu malih mravi I ovca skakutajući među mnogo krava na paši pod drvetom a na … Настави са читањем “FLUORESCENT-darko kolar”


Kad vidim
bele zube
obasjane
besnilom
tada vidim
samo sažaljenje
i veliko milosrđe
isteklo sa jednim krajem
dok na zemlji
vlada mir
a sprovodi zakon
al ništa bez vere
obasjane vrlinom
uz pomoć prijateljstva
iz raznih nacija
povezane s’rodom
u svetu malih mravi
I ovca skakutajući
među mnogo
krava na paši
pod drvetom
a na njemu
jarebica
u podnožju
jedne šume
i opet smo skupa
istog lika
s’pogledom
u reku
ogledajući se
čudom neko
zapliva
posle sledi
kašalj
hladnoća
osećaj žeđi
pomalo glad…
pomalo žeđ…
pomalo…
glad,žeđ
od čega se
stane
dok gledam
u kosu
držeći lančić
s puno
vlažnosti
u ruci
pogledom
na more
na kome plovi
bela lađa

I ŽIVOT PRE – Darko Kolar

I ŽIVOT PRE u vreme večnosti koja uvek traje u večnosti što je ovde i sada bezvremeno sposobno da shvati lupaju minuti prolaze sati ko sam ja šta sam ja i ako sve znam bezvredno lutam da li sam ne znam da li znam ne sam ni da se prepoznam (C) darko kolar

I ŽIVOT PRE

u vreme večnosti
koja uvek traje
u večnosti
što je ovde i sada
bezvremeno
sposobno da shvati

lupaju minuti
prolaze sati
ko sam ja
šta sam ja
i ako sve znam
bezvredno lutam
da li sam
ne znam
da li znam
ne sam
ni da se
prepoznam

(C) darko kolar

KOBASICE POBEDNICE

Prezivam se Mićić a zovu me Aca, šunku volim ja da jedem, kobasica mi sladja. Hranim bele svinje po receptu svome, niko drugi neće uhraniti tako dobre. Kada mlatnem štapom posred svinjca svoga, tad komade dobrog mesa osušim do pola. A onaj ostatak što ne sme se tući, oranija prima svaka mali čvarak vrući. Kobasice … Настави са читањем “KOBASICE POBEDNICE”

Prezivam se Mićić
a zovu me Aca,
šunku volim ja da jedem,
kobasica mi sladja.

Hranim bele svinje
po receptu svome,
niko drugi neće
uhraniti tako dobre.

Kada mlatnem štapom
posred svinjca svoga,
tad komade dobrog mesa
osušim do pola.

A onaj ostatak
što ne sme se tući,
oranija prima svaka
mali čvarak vrući.

Kobasice pravim
malo ljute, a da malo slade,
da želudcu svakom prija,
ko žiriju sa kobasicijade.

A tek presek na tanjiru
ko vino sa stola,
što popismo Pera i ja,
zbog toga je dobra boja.

(C) Darko Kolar

SREMSKA RAVNICA

O Sremska ravnico, kućo moja. Kako si se u dušu ukrojila samo. Srpska ptico radosnice. Vojvođanska tamburice, ogledalce ,lepo lice. U poljima jarebice, prepelice. Eno već i žito niče. O Sremska ravnico, umetnost ti prevelika. Muzičara,izvođača, slikara i pesnika. Ispevana diko, iscrtana sliko. Sve si pretke odhranila,napojila i junake postrojila. Ravnica je Srpska ptica. Fruška … Настави са читањем “SREMSKA RAVNICA”

O Sremska ravnico,
kućo moja.
Kako si se u dušu
ukrojila samo.
Srpska ptico
radosnice.
Vojvođanska tamburice,
ogledalce ,lepo lice.
U poljima jarebice,
prepelice.
Eno već i
žito niče.

O Sremska ravnico,
umetnost ti prevelika.
Muzičara,izvođača,
slikara i pesnika.
Ispevana diko,
iscrtana sliko.
Sve si pretke
odhranila,napojila
i junake postrojila.
Ravnica je
Srpska ptica.
Fruška Gora
te prekrila,
zaštitila,
vinograde podarila,
a izvore postavila.
Svu je stoku
napojila.

Kada polja zamirišu
posle kiše,
i pušnica zamiriše.
Kulen suvi,
kobasice,
pobednice,
slane šunke,
slaninice.
Vinograda mnogo više,
na astalu u bokalu
vino slatko crveni se,
a za slavu sve popi se.

Stare šume
njišu granje.
Visibaba viri kradom,
ispod lista radovanje,
ništa manje.
Orjentiri,putokazi,
pravo granje,
visoki jablani,
javori ,brestovi,
i hrastovi.
Takvo ti je stanje.
O Sremska ravnico,
kućo moja.
Kako si se u dušu
ukrojila samo.
Srpska ptico,
Radosnice,
Vojvođanska tamburice.

(C) Darko Kolar
26.03.2010.

DUGME U POEZIJI

Čuje se plač, voda žubori. Poslednja snaga iz tela teče, crveni leptir lako krila nosi, užareno sunce nešto mi reče. Gladni ljudi, a site duše, i svet se iskvari k´o izgubljeno dugme prividne sreće. Zašto se dan kao san pokvari? Drugačije ne može jer niko i neće. I poezija ova K´o skretnica nova Da je … Настави са читањем “DUGME U POEZIJI”

Čuje se plač,
voda žubori.
Poslednja snaga
iz tela teče,
crveni leptir
lako krila nosi,
užareno sunce
nešto mi reče.

Gladni ljudi,
a site duše,
i svet se iskvari
k´o izgubljeno dugme
prividne sreće.
Zašto se dan
kao san pokvari?

Drugačije ne može
jer niko i neće.
I poezija ova
K´o skretnica nova
Da je svega manje.
Ali ipak tamo
ostaje samo
umorna duša
i pesma što prestaje.

(C) Darko Kolar

IZUMIRUĆE BIĆE ZVANO»ČOVEK» – darko kolar

IZUMIRUĆE BIĆE ZVANO»ČOVEK» Nastade glad od sitosti, debelo njišući um. Zaboravljeni ljudi prejelih čula, više ne čuju. Više nema sluha. Sve u blatu ukaljano, Izmazano,napaćeno. Nestade prolaznik. Ne čuje se više ni “dobar dan“. Zavist procveta, ni brata nema. Moram se ponovo vratiti na početak. (C) Darko Kolar

DarkoKolar

IZUMIRUĆE BIĆE ZVANO»ČOVEK»

Nastade glad od sitosti,

debelo njišući um.

Zaboravljeni ljudi

prejelih čula,

više ne čuju.

Više nema sluha.

Sve u blatu ukaljano,

Izmazano,napaćeno.

Nestade prolaznik.

Ne čuje se više ni

“dobar dan“.

Zavist procveta,

ni brata nema.

Moram se ponovo

vratiti na početak.

(C) Darko Kolar

SVE BLEDI I NESTAJE Darko Kolar

Prazna je ostala moja soba, prazne su ostale moje misli, i košmar previše zaboravljen ostao je da trune, da nestane u zabludi, u jedno danu pisanih zaborava podvučenih tamom. Zlobne su reči koje me prate, mada pokušavam da ostvarim deo refrena za kraj dana, u jednom satu. Putevi,zar još postoje, kuda me vode? U izlizano … Настави са читањем “SVE BLEDI I NESTAJE Darko Kolar”

Prazna je ostala moja soba,
prazne su ostale moje misli,
i košmar previše zaboravljen
ostao je da trune,
da nestane u zabludi,
u jedno danu pisanih zaborava
podvučenih tamom.

Zlobne su reči koje me prate,
mada pokušavam da ostvarim
deo refrena za kraj dana,
u jednom satu.

Putevi,zar još postoje,
kuda me vode?
U izlizano belo.
Kosturi onako bačeni,
komadi stabla u bezvredne sate.

Prazno je ostalo i gore i dole,
prazno je ostalo
i središte bede
za nove dane,
za prošle sate,
da li sve bledi i nestaje?

(C) Darko Kolar

07.08.1997. godine
Danilovgrad (PVO – BUV)