Prazna je ostala moja soba,
prazne su ostale moje misli,
i košmar previše zaboravljen
ostao je da trune,
da nestane u zabludi,
u jedno danu pisanih zaborava
podvučenih tamom.
Zlobne su reči koje me prate,
mada pokušavam da ostvarim
deo refrena za kraj dana,
u jednom satu.
Putevi,zar još postoje,
kuda me vode?
U izlizano belo.
Kosturi onako bačeni,
komadi stabla u bezvredne sate.
Prazno je ostalo i gore i dole,
prazno je ostalo
i središte bede
za nove dane,
za prošle sate,
da li sve bledi i nestaje?
(C) Darko Kolar
07.08.1997. godine
Danilovgrad (PVO – BUV)
(Прочитано: 37 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.488 пута)