Бежим из овог града,
не да бих од нечег или некога побегао,
већ себе да сачувам.
Да бих ово лудо време
и све своје лудости преживео.
Не знамо где ударамо.
Све и свакога хапсимо и бијемо.
Тражимо нечије неуспехе,
а своје не видимо.
Радујемо се туђој несрећи.
То је наша срећа.
Правимо хаос,
сечемо грану на којој вековима седимо.
Државу своју рушимо
и то приказујемо као свој успех,
као неку револуцију.
Терор и хаос су нам социјална правда.
Зна се,
то је утопија.
Рађа се анархија.
(Прочитано: 1 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.324.495 пута)