ГЛАС РАЗУМА – КОЗИЋ САША

Покушавам да разумем приче

које ми шапуће живот,

у нади да ћу схватити поенту

свега око мене.

Док месец плаче,

тражећи репризу сумрака

уроњеног у јутра,

сунцем обасјани предели будућности

наше умишљене вечности

тихо роморе,

проспуте на тепиху

од златне срме.

Док сви очајници спавају,

имитирајући глас разума

који се јавља

у зору заруделог јутра,

као песма лептира купусара

која се никада не чује,

због мириса сутрашњице

повезаног са мирисом свежег млека,

јутрос помузених светих крава

овога дела васељене,

створеног да пати

у тишини својих мисли,

распуштених

на духовну испашу.

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić