Moljci-Miroslav Krnjeta

Prazne duše gledaju pad
jedu patnju gutaju bol,
pakost im je srca rasad
kolač muke, podsmeh im simbol.

Lutaju svetom traže plen
grabe suze gase nadu,
buše snove kao moljci goblen
kupaju se u ljudskom jadu.

Slušaju muziku patnje i plača
zagrljaj paklen a reči otrov
želje ambis čoveka, slomljena grbača,
igraju tango kad završe lov.

Zavist staza kojom hodaju

kada vide nevolju likuju,

dolaze tiho raširenih ruku

spremaju zmijarnik i oštre kuku.

Аутор: Miroslav Krnjeta

Rođen 30.09.1978.odrastao u Beogradu,Zemunu.Završio saobraćajno tehničku školu Branko Pešić u Zemunu.Živim na Novom Beogradu u naselju Bežanijska Kosa.Pesme sam počeo da pišem u teškom periodu života i tako sam ušao u svet poezije.Još kao dete sam voleo knjigu ali me život odveo na drugu stranu,tako da sada nastavljam tamo gde sam davno stao.Volim nove stvari u životu i uživam u njima. Види све чланке од Miroslav Krnjeta