Оног часа када схватим себе и своје писање, цео систем речи, заснован на причи, пашће. Као и поредак који се храни борбом добра и зла.
Све су то лажи, засноване на лепим речима што миришу на јутро преливено нектаром сладуњаве игре језика.
Речи које одишу миром и радом, урођеним спокојством, постају црни талас поезије у служби јахача апокалипсе.
Све речи створене су да величају стварност садашњости.
А доба у којем покушавамо да живимо не схвата да одумире на ловорима глупости, скривајући погледе једних од других.
(Прочитано: 37 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.309.408 пута)
