Kada sunce biser toči,
za počinak sve se sprema;
pitaju se moje oči,
da te vidim što te nema?
I dok lahor grane njiše,
podno stabla šeboj drema;
tvojom kosom dok miriše,
pita lipu što te nema?
Iz oblaka mesec niče,
noć raspreda od kalema;
sa severa zvezda kliče,
da mi dođeš što te nema?
I dok duša Bogu hrli,
pod pokrovom od satena;
nežno humku mi zagrli,
kad mi dođeš, kad me nema.
autor
Jovica N. Đorđević
27.01.2024g.
(Прочитано: 191 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.309.512 пута)
