Данас бих могла
да се сакријем
и ћутим у тишини,
и знам да не би
постигла ништа,
ко би приметио
да ме нема,
стари мачак
и његова здела.
Данас бих могла
да кажем да волим,
цео свет и не бих
постигла ништа,
зар неком треба моја љубав
презрела , стара и сама,
без наде у ново сутра,
прошли су дани
младости и среће.
Данас бих могла
само себе да волим
и купим сладолед са дршком,
са децом да се играм,
бицикл да возим стазама новим,
и знам не би постигла ништа,
не знам да направим чудо,
и одем на другу планету,
и постанем робот без срца.
Здравка Николић Пап рођена је 02.12.1955. године, живи у Бањи Ковиљачи. Поезију пише из најранијих дана, а активно се посветила писању и афирмацији на књижевној сцени када је отишла у пензију. Поред поезије пише и кратке приче, хаику поезију, цртице , минијатуре... Аутор је прве збирке песама ,,Камена Душа" и друге збирке ,,Кап Живота .Са поезијом је заступљена у разним групама и порталима, ,,Неказано", ,,Песничке искре" и ,,Онлајн поезија". Добитница је ,,Златног Пера''. Освојила је Друго место на међународном песничком конкурсу,,Панонски Галеб" из Суботице са песмом , ,,Моја је душа " .
Види све чланке од Zdravka Pap
