Док у биртији пуној дима
разјапљена пева маса,
два се ока сусретоше,
време стаде истог часа.
Около се вино пије,
мирис алкохола чула пара,
двоје загрљених у средини стоје,
једно с другим разговара.
Он јој спушта главу на раме,
устима нежно додирује јој ухо,
рецитује јој најдивније стихове,
у то доба ноћи глухо.
Говори јој најнежније речи,
око њих све обавијено тмином.
Она га слуша, осмех јој трепери,
тело се испуњава топлином.
Она му узе руку,
наслони главу на његове груди,
плесаше као да су сами,
а око њих беше много људи.
Узвраћа и она стиховима милим,
посташе два тела, једна душа,
срца неуморно куцаше ко луда,
једно друго с ускликом слуша.
Док сви неуморно играху уз алкохол и у зноју,
двоје младих тада започеше љубав своју.
(Прочитано: 102 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.309.586 пута)
Žso mi je, ali moram konstatovati da pesmu počinjete narativno, prelazite u osmerac gde odmah na početku (drugi stih) imate nelogizam, da bi u drugoj polovini pesme prešli gotovo u proznu deskripcoju.
S najboljim namerama uz srdačan pozdrav, prof. mr. Branko Mijatović.