Živim tako umorno i sneno, Iako znam da mogu sve. Oči tudje dotiču me nemo Kô kišne kapi kroz oblake. Još besciljno hodam putevima Koji nikuda više ne vode… Ni onim dragim umovima- I to me znanje u srce bode. Progovorim nekad “pametna sam! Dopustite da vam objasnim sve!” Al’ tiho klonem, kô Mesec u … Настави са читањем “…Ergo es – Marina Adamović”
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
3 мишљења на „…Ergo es – Marina Adamović“
No votes yet.
Please wait...
Uh…………..Marince,
Tada zaćutim i pognem glavu,
Zamolim vodu: „O, spasi me!“
U duši osetim pogubnu stravu
Koja pred sobom preplavi sve…
prava emocija…….kao ja da napisah……bravo!!!!!
poz od meneeeee
Misli ubijaju, zar ne? “Ne mogu prići mnogim umovima”, ali Alexandrinom, da?? Te emocije, koje zive u (prejakim) recima i dusi, osecam i kod nje…. Pozzz..
Uh…………..Marince,
Tada zaćutim i pognem glavu,
Zamolim vodu: „O, spasi me!“
U duši osetim pogubnu stravu
Koja pred sobom preplavi sve…
prava emocija…….kao ja da napisah……bravo!!!!!
poz od meneeeee
Misli ubijaju, zar ne? “Ne mogu prići mnogim umovima”, ali Alexandrinom, da?? Te emocije, koje zive u (prejakim) recima i dusi, osecam i kod nje…. Pozzz..
NARAVNO,MOJ UM JE IZUZETNO OTVOREN ZA TVOJU PISANU REC….
IDEMO DO ONE JAKE,NAJJACE…..EMOCIJE……SKUPA……
POZDRAV ZA MOJU MARINU….