Jefimija

staro srpsko ime Jefimija nosi
zubu vremena ona sad prkosi
lepe li su majko te devojke
što ponosno srpsko ime nose
Božur sadi golom nogom gazi
ne da Kosmet da se zaboravi

ime joj je carskoga porekla
svojom ljubavlju viteza zaklela
da je čeka i da joj se nada
srce mu je poklonila mlada

ali za nju sada nema mira
sve dok truba Kosmetom ne svira
skupila je vile sestre svoje
celom svetu istinu da zbore
Kosmet bio i ostao duša
od knez Lazara do Branković Vuka
i za pretke i za pokolenja
srpski Kosmet svima nam je želja

Аутор: Goran Podunavac

romantičan, blesav, purger, nizak, bosanac, krajišnik, džentlmen, jedinac, blizanac, jaran, hedonista, boem.. i kolekcionar osmeha i zagrljaja ..tekstopisac u pokušaju Види све чланке од Goran Podunavac