Nije oklop i koplje njegov sjaj
nego čistota srca milostivi otkucaj,
nije mač oružje koje seče
nego more vrlina koje srce pokreće.
To je čovek koji ruku pruža
njegova duša je procvetala ruža,
ne seče glave radi slave
oštricom seče ropstva okove.
On živi da služi,da voli,
gladne i bolesne na leđima nosi,
posti i Gospodu se moli
za brata nevoljnika ako treba
i prosi.
Umesto rubina i safira
put poniženja i stradanja bira,
vitez u službi svetog krsta
ne ljubi smrtniku prsten malog prsta.
Služi slabima,nema mermerne dvorce,
kuća mu je nežno srce,Hristovo lice,
vodu utehe daje odbačenima
namučene čini osmehom ozarenima.
Bolesnima,i rukama i rečima vida rane
siromasima daje srce poput hleba
ne izdaje ljubav u crne dane,
to je put zemaljskih vitezova neba.
Smrt za ljubav je pobeda
život u slavi i zlatu je kamena beda,
slatke mreže slasti,strasti,
put obmane i propasti.
LJubi bližnjeg svojega kao samog sebe
zapovest i zakletva kojom dušu vode,
ljubi Gospoda boga svojega
životna misija do konačnog brega.
Ne zavodi ga zlatna hrpa
već zakletva i ruho od krpa,
želi raspeće i muke krsta
svetli vitez Gospoda Isusa Hrista.
