Ko mi je ukrao pesmu
i tebi na poklon dao,
ko te je mojom rimom
k’o svojom obukao.
Ko te za ruku uze
kad ja sam trebao to,
ko te bez trunke stida
odvede pred matični sto.
Njemu ćeš rađati decu
uz moje pesme i rime,
a daćeš svome prvencu
pesnika jednog ime.
Zatim ćeš u noćima dugim
kada su hladne zime,
dok tiho klizi suza niz lice
šaptati sinovo ime.
Pesnik će tvoj negde daleko
i dalje pisati rime
i vešto u svome stihu
skrivati tvoje ime.
A kada njegov sat
jednom zauvek stane,
ostaće još mnoge pesme
o tebi nenapisane.
Milovan Petrović
(Прочитано: 40 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.296.567 пута)