Stalno se pitam gde li sisada
da li te još uvek prati sreća
mnogo je godina ostalo za nama
a mrena sećanja sve je veća.
Da li si još uvek onako lepa
i dal’ ti ime šapuću tiho
kad našom uicom ko nekad prođeš
lepa ko zora, ko letnji vihor.
Da li te i sad još uvek budi
pesma mladića dok zora rudi
gitare da li ti društvo prave
dok pesmom tvoju lepotu slave.
Možda te sreća još uvek prati
život te nije kaznio ko mene
i živiš srećna ko nekad davno,
a ja ti živim za uspomene.
Živim dok traju sećanja na tebe
živim a gazi me polako vreme.
Milovan Petrović
(Прочитано: 44 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.279.874 пута)