Stani vetre i ne duvaj tako
ne odnosi krik što mi se ote,
da ne čuje moja stara majka
kako mi je ovde moj živote.
Stani vetre neka zvuci zamru
nek tišina ubuduće vlada
i ne nosi jecaje poljima
u daljine sve do moga grada.
Stani vetre i odmori malo
nek iz tebe tuga se ne čuje
da mi stara majka još ne sazna
kako sin joj daleko tuguje.
Stani vetre i ne nosi dalje
onaj krik što tako mi se ote,
biće bolje kad se kući vratim,
zablistaće sutra od lepote.
Milovan Petrović
(Прочитано: 64 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.005 пута)