Još se diviš sanjaru kraj reke,
ta te reka na njega podseća,
i vrbaci nad njom nadvijeni
cvrkut ptica svakoga proleća.
Još se sećaš staze kraj te reke,
stare breze nad njom iskrivljene,
radoznalih prolaznika na njoj,
još te vežu za nju uspomene.
Još ga voliš i još mu se diviš,
svoju reku i vrbake slaviš,
još sanjara u svom srcu nosiš,
i ne želiš da ga zaboraviš.
Još taj sanjar tvoju ljubav ima,
ponosna si,… ne žališ zbog toga,
još toplina telo ti obuzme
od pogleda oka sanjivoga.
Još si srećna,… kako ne bi bila,
kad te sanjar nosi u snovima,
o tebi su svi njegovi snovi,
još te sanjar neizmerno voli.
Još te voli i još ti se divi,
zato reka još u vama živi.
Milovan Petrović
(Прочитано: 34 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.005 пута)