ЗА ЉУБАВ ЈОШ ИМА НАДЕ

Oдједном тако с јутра

у поглед долута немир јесени

као пред крај,

као у смирај ветар пропева,

тихо,

у листу што скакуће низ падине сећања.

И ти се осврнеш на обећања младости

да ћеш ми с кишом која се спрема донети промрзле руке

да их дахом угрејем,

да те насмејем глупошћу која ми на памет падне прва

и да те гледам без речи

као да те видео никад нисам,

док се уз мене прибијаш

под мали кишобран кога ће ветар однети.

Сада си ту

и твоји кораци погледом траже сањиво сунце

и ова соба

која нас скрива као бегунце

од света

шапатом твојим мирише.

Док размотавам клупко сна

осмех ми додир твој краде

и спокојно затварам очи

јер за љубав још крадем ноћи

јер за љубав још има наде.